Ilegalno ubijanje ptica selica: Mediteran gubi milione

Ilegalno ubijanje ptica i dalje je jedna od najvećih pretnji pticama selicama na Mediteranu. Na to su stručnjaci podsetili povodom Svetskog dana ptica selica, koji je obeležen u subotu, 10. oktobra 2026. godine. Mreža za vodene ptice Mediterana (MWN/ROEM), Tour du Valat, BirdLife International i EuroNatur poručuju da ptice stradaju brže nego što države reaguju.

Svetski dan ptica selica 2026: svaka ptica se računa

Svetski dan ptica selica obeležava se dva puta godišnje, druge subote u maju i druge subote u oktobru. Ove godine to su bili 9. maj i 10. oktobar. Tema glasi „Svaka ptica se računa: vaša opažanja su važna“. Njome se ističe uloga građanske nauke u zaštiti selica. Godina je posebna i zato što se navršava 60 godina Međunarodnog popisa vodenih ptica.

Podaci koje beleže posmatrači ptica pomažu i u otkrivanju krivolova. Ako želite da probate, pročitajte naš tekst o akciji Dvogled u Beogradu.

Šta je ilegalno ubijanje ptica?

Ilegalno ubijanje ptica (IKB) obuhvata svako hvatanje ili ubijanje ptica kojim se krši nacionalni ili međunarodni zakon. Krivolovci pritom koriste puške, otrove, zamke, mreže i lepak. Nezakoniti su i lov na zaštićene vrste, lov van lovne sezone i lov u zaštićenim područjima. Na Mediteranu se ptice najčešće ubijaju ili hvataju radi hrane i sporta, kao i da bi se prodale kao ptice u kavezu ili mamci.

Koliko ptica strada na Mediteranu?

Prema studiji BirdLife International iz 2016. godine, u ovom regionu svake godine može stradati i do 25 miliona ptica. Procenjeno je da se samo na 20 najgorih lokacija godišnje ubije ili uhvati oko osam miliona ptica. Grlica je jedna od najlovljenijih ptica u celom mediteranskom regionu.

Izveštaj The Killing 3.0 i ilegalno ubijanje ptica do 2030.

Države Mediterana usvojile su Rimski strateški plan. Prema njemu, ilegalno ubijanje ptica treba da se do 2030. godine smanji najmanje za polovinu u odnosu na 2020. godinu.

Izveštaj The Killing 3.0 analizirao je 46 zemalja, a 22 mediteranske države obradio je detaljno. Rezultati nisu ohrabrujući. Od 46 analiziranih zemalja, samo osam je trenutno na putu da ispuni preuzetu obavezu. Kako navodi BirdLife International, visok nivo krivolova u jednoj državi može poništiti uspehe zaštite ostvarene u drugoj. Portal Down To Earth prenosi upozorenje organizacije EuroNatur: mnoge selice nastradaju pre nego što stignu do svojih gnezdilišta. Izjave stručnjaka objavljene su i na sajtu EuroNatur. Autori izveštaja traže jaču političku volju, doslednu primenu zakona i bolju međunarodnu saradnju.

Zašto je krivolov teško izmeriti?

Krivolov se odvija u tišini, daleko od očiju javnosti. Konvencija o migratornim vrstama naglašava da počinioci ova dela ne prijavljuju. Zato je praćenje ključno da bi se znalo gde i kako treba delovati. Zbog toga Mreža za vodene ptice Mediterana od 2023. godine prikuplja podatke o krivolovu u osam zemalja. Mrežu koordinira institut Tour du Valat, a ona organizuje popise vodenih ptica u 13 mediteranskih zemalja.

Ilegalno ubijanje ptica u Srbiji

Ovaj problem postoji i kod nas. Prema pisanju portala Balkan Green Energy News, u jesen preko Balkana ka jugu preleti više od dve milijarde ptica. Večernje novosti prenose procenu da u Srbiji godišnje nezakonito strada od 120.000 do 170.000 divljih ptica. Najviše stradaju prepelice, grlice, patke i guske.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je novi izveštaj, o kojem je pisao Balkan Green Energy News. DZPPS upozorava da zabeleženi slučajevi verovatno čine tek desetinu stvarnog problema. Kao posebna žarišta nezakonitog hvatanja ptica izdvojeni su Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug.

Kako da prijavite krivolov

Kako prenose Večernje novosti, DZPPS savetuje građanima koji čuju vabilicu da ne prilaze lovcima i da ne ugrožavaju svoju bezbednost. Upotrebu vabilica treba prijaviti policiji, a za pomoć se uvek možete obratiti i DZPPS. Društvu možete poslati i podatke o stradalim pticama. AKO ČUJETE VABILICU, PRIJAVITE JE: Počinje lov na prepelice, a DZPPS upozorava na nezakonito korišćenje vabilica +2

Kako svako od nas može da pomogne

Ptice selice ne poznaju granice, pa i njihova zaštita mora biti zajednička. Za početak su dovoljni dvogled, malo strpljenja i spremnost da prijavite ono što vidite.

Fotografijom možete podići svest o lepoti ptica. Pogledajte naš tekst o konkursu Foto konkurs Ptice Srbije. Posebno su ugrožene neke vrste, poput onih o kojima smo pisali u tekstu Carske šljuke nestaju.

Pratite Tour du Valat svakog ponedeljka, kada izlaze nove informacije o krivolovu na Mediteranu. Preuzmite izveštaj The Killing 3.0 i podelite ga sa prijateljima. Svaki podeljen tekst može značiti jednu spasenu pticu.