Međunarodni dan devojčica: pravo na detinjstvo i izbor

Međunarodni dan devojčica obeležava se 11. oktobra i svake godine me iznova podseti koliko su ova pitanja blizu nas. Lako je pomisliti da se o pravima devojčica govori zbog nekih dalekih zemalja. Međutim, kada pogledamo podatke iz Srbije, slika postaje mnogo jasnija. I mnogo teža.

Dečji brakovi u Srbiji i dalje postoje

UNICEF je u novembru 2025. godine objavio izveštaj o dečjim brakovima i adolescentnim trudnoćama u Srbiji. Podaci pokazuju da ovaj problem nije nestao. Najviše pogađa devojčice koje odrastaju u siromaštvu, a posebno one iz romskih naselja.

Čak 56 odsto devojaka i žena iz romskih naselja udalo se pre punoletstva. Gotovo svaka treća Romkinja uzrasta od 15 do 19 godina trudna je ili je već rodila dete. Kako je pisala Politika, pozivajući se na isti izveštaj, u Srbiji je oko 108.000 devojaka i žena stupilo u brak pre 18. godine.

Kada čitam ove brojke, ne vidim statistiku. Vidim devojčice koje su prerano napustile školske klupe. Vidim detinjstvo koje je završeno pre nego što je zaista počelo.

Siromaštvo je ključ za razumevanje problema

Isti izveštaj pokazuje koliko siromaštvo određuje sudbinu devojčica. Svaka peta devojčica iz najsiromašnijih porodica uda se pre 18. godine. U najimućnijim porodicama taj procenat iznosi 0,7 odsto.

Zato mi je važno da kažem jednu stvar. Dečji brak ne rešavamo stereotipima o čitavim zajednicama. Rešavamo ga tako što razumemo okolnosti u kojima devojčice odrastaju i prepoznajemo ulogu siromaštva i diskriminacije.

Šta zaista pomaže devojčicama?

Svaka devojčica mora da ima priliku da završi školu i razvija svoja interesovanja. Mora da ima pravo da sama odlučuje o svojoj budućnosti. Za to su potrebne dostupne službe socijalne zaštite i zdravstvene usluge. Potrebna je i podrška u obrazovanju, kao i sigurno okruženje u kojem može bezbrižno da odrasta.

Međunarodni dan devojčica i bezbednost u digitalnom svetu

Današnje devojčice veliki deo svog druženja, učenja i zabave provode na internetu. Digitalni prostor im otvara vrata za istraživanje, stvaranje i upoznavanje novih ljudi. Ali donosi i rizike. Tu su vršnjačko nasilje, uznemiravanje, ucene i zloupotreba fotografija.

UNICEF je u publikaciji Adolescencija u Evropi ukazao na vezu između štetnih sadržaja na internetu i nasilja. Neki sadržaji održavaju stereotipe o tome kako devojčice i dečaci treba da se ponašaju. Oni oblikuju i način na koji mladi razumeju odnose i nasilje.

Medijska pismenost kao oblik zaštite

Verujem da je medijska pismenost jedan od najvažnijih alata koje možemo dati devojčicama. One treba da nauče kako da procene pouzdanost informacija. Treba da znaju kako da zaštite lične podatke i prepoznaju manipulaciju. Najvažnije je da znaju kome da se obrate kada se na mreži osećaju ugroženo. Rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu pokazuju da deca počinju da koriste internet sve ranije, često bez uvida odraslih.

Zaštita ne sme da znači zabranu

Ipak, strah od opasnosti ne sme da postane razlog da devojčicama uskratimo tehnologiju. Mnogo je važnije da steknu digitalne veštine i koriste internet bezbedno i samostalno. Zaštita ne znači oduzimanje prilika. Ona znači stvaranje uslova u kojima devojčice mogu slobodno da uče i učestvuju u digitalnom životu.

Šta nam Međunarodni dan devojčica poručuje za budućnost?

Ujedinjene nacije obeležavaju ovaj dan od 2012. godine. Ali prava devojčica ne štite se samo jednog dana u godini. Ona se ostvaruju svaki put kada porodica podrži radoznalost svoje ćerke. Ostvaruju se kada škola prepozna talenat, kada društvo reaguje na nasilje i kada institucije obezbede jednake šanse.

Devojčicama je potreban pristup kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, kulturi, sportu i nauci. UNICEF Srbija je 2025. godine objavio i istraživanje o učešću devojčica u obrazovanju i karijerama u IKT oblasti. To je još jedan podsetnik da devojčice u nauci i tehnologiji nisu izuzetak, već pravo koje treba podržati.

Saslušajmo ih, umesto da biramo umesto njih

Devojčice treba da učestvuju u odlukama koje se tiču njihovog života, u skladu sa uzrastom i zrelošću. Odrasli imaju odgovornost da ih saslušaju. Ne treba unapred da odlučujemo šta je za njih najbolje samo na osnovu pola. Devojčica može da bude buduća inženjerka, umetnica, lekarka, poljoprivrednica ili istraživačica. Može da izabere i neki sasvim drugačiji put.

Za mene Međunarodni dan devojčica nije poziv da od njih očekujemo uspeh po svaku cenu. Suština je da nijedna devojčica ne ostane bez prilike da otkrije šta je zanima. Ne zato što je rođena u siromašnoj porodici. Ne zato što živi u sredini koja joj sužava izbore. I ne zato što se od nje očekuje da se uklopi u unapred zadatu ulogu.

Ravnopravnost počinje mnogo pre nego što devojčice postanu žene. Počinje u detinjstvu, u pravu na školu i slobodi da postavljaju pitanja. Počinje u sigurnosti da kažu „ne“ i u mogućnosti da same biraju svoj put. Takva budućnost ne nastaje sama od sebe. Za nju su potrebni odgovornost, podrška i konkretne promene.