Izveštaj o stanju planete 2026: pad od 73%, ali ima nade

Izveštaj o stanju planete 2026 donosi brojku koju je teško zaboraviti: 73%. Za toliko se u proseku smanjila veličina praćenih populacija divljih kičmenjaka za 52 godine. Ipak, ovo nije još jedna priča o propasti. Ovo je priča o prirodi koja ume da se vrati, ako joj damo šansu.

Izveštaj je objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode, WWF. Saopštenje WWF Adrije stiglo je iz Beograda 8. oktobra 2026. godine. Nalazi su predstavljeni i u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Reč je o 16. izdanju ove vodeće publikacije, koja izlazi svake dve godine. Poruka je dvostruka: gubitak prirode se nastavlja, ali oporavak je moguć.

Šta tačno otkriva izveštaj o stanju planete 2026

Srce izveštaja je Indeks života na planeti (LPI), koji izračunava Londonsko zoološko društvo (ZSL). Indeks prati 35.803 populacije čak 5.790 vrsta. Tu su sisari, ptice, vodozemci, gmizavci i ribe. Podaci pokrivaju period od 1970. do 2022. godine.

Najteže je stradao slatkovodni svet. Prema podacima WWF, populacije u rekama, jezerima i močvarama opale su za 85%. Kopneni ekosistemi beleže pad od 69%, a morski od 59%. Ako vas zanima zašto su reke najugroženije, pročitajte i naše tekstove o zaštiti reka.

Glavni krivac je gubitak i degradacija staništa. Slede prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti. Drugim rečima, najveću štetu ne prave divlje zveri, već naš način života.

Gde je izveštaj o stanju planete 2026 zabeležio najveće gubitke?

Regionalne razlike su ogromne. Latinska Amerika i Karibi beleže pad od čak 95%. Afrika je izgubila 80%, a region Azije i Pacifika 49%. Severna Amerika beleži pad od 28%, dok su Evropa i Centralna Azija na 23%.

Da li to znači da je Evropa očuvanija? Ne baš. WWF u napomeni za urednike objašnjava da su veliki uticaji na prirodu ovde postojali i pre 1970. godine. Zato je trend u Evropi i Severnoj Americi manje izražen.

Važno je razumeti i šta brojka od 73% ne znači. Ona ne predstavlja broj uginulih životinja niti broj izgubljenih populacija. Reč je o prosečnoj proporcionalnoj promeni veličine praćenih populacija od 1970. godine. Izdanja indeksa takođe nisu direktno uporediva. Od izveštaja iz 2024. godine u bazu je dodato još 967 populacija i 295 vrsta.

Izveštaj o stanju planete 2026 i dobre vesti koje niko ne očekuje

Evo dela koji retko stigne do naslova. Polovina populacija obuhvaćenih indeksom je stabilna ili raste. Prema podacima WWF, 43% populacija raste, a 7% je stabilno. Problem je što je intenzitet opadanja jači od intenziteta rasta.

Zelena morska kornjača, tuna plavorepka, tigar i afrički slon se vraćaju. Njihov oporavak dokazuje da dugoročna zaštita prirode daje opipljive rezultate.

Kirsten Šuijt, generalna direktorka WWF Internacional, govorila je na globalnom predstavljanju izveštaja. Upozorila je da biodiverzitet nastavlja da opada zabrinjavajućom brzinom. „Ipak, uprkos tim velikim gubicima, postoje razlozi za nadu”, poručila je Šuijt. Prema njenim rečima, oporavak tigrova, tune i kornjača pokazuje šta donose godine posvećenog zajedničkog rada. „Da bismo ove uspehe proširili, moramo da transformišemo sisteme i privredne sektore koji pokreću gubitak prirode”, dodala je.

Kako izveštaj o stanju planete 2026 objašnjava tačke preokreta

Priroda nam daje hranu, vodu, čist vazduh i lekove. Na njoj počivaju naša društva i ekonomije. Paradoks je da upravo sistemi hrane, energije i finansija danas najviše razaraju prirodu.

Izveštaj ipak beleži pomake. Obnovljivi izvori energije ubrzano se šire. U poljoprivredi i prehrambenom sistemu raste interesovanje za održive prakse. Finansijski sektor sve jasnije vidi rizike gubitka prirode i klimatske krize.

Takve promene mogu pokrenuti pozitivne tačke preokreta. To su kritični pragovi nakon kojih promene postaju brže, isplativije i sve teže zaustavljive. Više o tome nudi platforma Global Tipping Points.

Šta izveštaj o stanju planete 2026 znači za Dunav i Jadran

Loris Palentini, vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF Adrije, ima jasnu poruku za naš region. „Prilika za drugačiju budućnost i dalje postoji, ali ne zadugo”, upozorava on. Palentini ističe da je obnova prirode već vidljiva tamo gde joj damo prostor. Kao primer navodi obnovu slobodnog toka reka u slivu Dunava. Pominje i zaštitu morskih staništa i unapređenje održivog ribarstva na Jadranu. „Znamo šta treba da uradimo i raspolažemo potrebnim rešenjima”, kaže Palentini. Ključno je, prema njegovim rečima, da vlade, privreda i građani deluju zajedno. Cilj je zaustaviti gubitak prirode i obezbediti njen oporavak do 2030. godine.

Zašto izveštaj o stanju planete 2026 stiže u pravom trenutku?

Izveštaj stiže svega nekoliko dana pre COP17, sastanka strana potpisnica Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti. Sastanak se održava u Jermeniji. Države tamo imaju priliku da pređu sa obećanja na delo. U pitanju su ciljevi Globalnog okvira za biodiverzitet iz Kunminga i Montreala i Pariskog sporazuma.

Priroda nije izgubljena bitka, ali vreme ističe. Svaka odluka koju donesemo danas oblikuje svet u kome će živeti naša deca. Pročitajte kompletan izveštaj o stanju planete 2026 na zvaničnoj stranici WWF. Podelite ovaj tekst sa nekim kome je stalo do planete. Pratite Ecofeminizam za priče o ženama, prirodi i održivom životu.