Dvogled u Beogradu: 9. i 10. oktobar kada ptice posmatraju

Dvogled u Beogradu počinje pitanjem koje retko postavljamo: šta ptice vide kada gledaju nas? Vide bagere na obali Dunava. Vide posečena stabla i bare koje nestaju pod betonom. Ali vide i ljude koji su odlučili da zastanu i uzvrate pogled.

Dva oktobarska dana, 9. i 11. oktobra, pisci, prevodioci i ljubitelji ptica okupljaju se oko istog pitanja. Kako ostati blizu prirode u gradu koji je sve brže gubi?

Program „DVOGLED: o pticama, drveću i pisanju“ organizuju Institut „Adam Mickjevič“ iz Varšave i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Partneri su Udruženje Krokodil i Udruženje građana „Bela čaplja 1165“. Prema zvaničnoj najavi objavljenoj 2. oktobra, povod je poseta Stanislava Lubjenjskog. Reč je o poljskom piscu koji ptice posmatra jednako pažljivo kao što o njima piše.

Dvogled u Beogradu otvara pitanje koje grad radije izbegava

Petak, 9. oktobra, 18 časova. Prema najavi Udruženja Krokodil, veče se održava u KROKODILovom centru, u Ulici Pjarona de Mondezira 42. Publiku očekuju čitanja, razgovor o pticama i prirodi i muzički nastup hora. Gost večeri je i Prota Škart.

Razgovor nosi naslov „I ptice posmatraju nas“. Jedna rečenica, a potpuno menja ugao. Navikli smo da mi gledamo prirodu. Šta ako ona sve vreme gleda nas i pamti?

Organizatori najavljuju razgovor o nestanku prirode u gradovima. Biće reči i o tome kako biljke i životinje postaju taoci političkih okolnosti. U Beogradu to nije apstraktna tema. Svako posečeno drvo i svaka zatrpana bara deo su iste priče.

Posebna pažnja biće posvećena umetnosti i njenom odnosu prema nauci i aktivizmu. Umetnost može da ih podrži i dopuni. Može i da ponudi drugačiji pogled na svet i njegovo očuvanje. Ponekad jedna pesma pokrene više ljudi nego deset stručnih izveštaja.

Zašto Dvogled u Beogradu tvrdi da pisanje počinje pogledom?

Prirodu danas češće vidimo na ekranu nego kroz prozor. Znamo imena aplikacija, a ne znamo imena ptica ispred zgrade. Program se bavi upravo tim gubitkom neposrednog iskustva. Posmatranje, kažu organizatori, pokreće pisanje. A pisanje vraća uslugu, jer produbljuje i usmerava samo posmatranje. Ko je proveo Vikend posmatranja ptica na terenu, zna koliko jedan pogled može da promeni dan.

Dvogled u Beogradu vodi vas na drugu stranu reke

Nedelja, 11. oktobra, 9.30 časova. Grad još spava, a ptice su već budne. Šetnja „Druga strana reke“ vodi učesnike kroz staništa koja većina Beograđana nikada nije videla izbliza. Vodiči će pokazati kako ptice žive, gde se hrane i zašto baš ovde ostaju.

Ruta obuhvata Baru Revu i levu obalu Dunava. To je deo Međunarodno značajnog područja za ptice „Ušće Save u Dunav“. Prema podacima organizatora, ovi prostori su poslednjih godina postali simbol otpora nekontrolisanoj urbanizaciji. Kao u priči o reci koja je izborila svoj glas, i ovde je priroda postala pitanje pravde.

Jedno pravilo važi bez izuzetka. Bez prijave nema šetnje, a broj mesta je ograničen.

Ko vas čeka na programu Dvogled u Beogradu?

Stanislav Lubjenjski je pisac, novinar i prirodnjak amater koji Varšavu poznaje po pticama koje u njoj žive. Vodi prirodnjačke šetnje po poljskoj prestonici i blog Divlja Ohota. Na Trećem programu Poljskog radija vodi emisiju „Kraljevstvo ptica“. Sarađivao je sa listovima „Gazeta Viborča“ i „Tigodnjik Povšehni“. Autor je knjiga Stepski pirat (2012), Dvanaest vrabaca u ruci (2016), Knjiga o smeću (2020) i Drugi život Crne mačke (2025). Dobitnik je nagrade „Nike“ po izboru publike 2017. godine. Godine 2025. dobio je i „Politikin pasoš“ za književnost. Knjige su mu prevedene na engleski, francuski, kineski i druge jezike. Predsednik je odbora Poljskog društva za zaštitu ptica.

Ljiljana Ilić u Beograd donosi poeziju i nagrađeni prevod. Objavila je zbirke Nije zabava to sve (2009), Preča posla (2014) i Busen (2026). Busen je nastao u saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i Bulevar Books. Napisala je i slikovnicu za decu U potrazi za svetlom Aurore (2025). Od 2009. do 2014. bila je u timu Pesničenja, „treninga aktivne poezije“. Sa kolektivom Škart i Davidom Albaharijem uredila je četiri izdanja Proleće, Leto, Jesen i Zima. Za prevod romana Kairos Dženi Erpenbek dobila je Nagradu „Miloš N. Đurić“ za 2025. godinu. Od 2023. radi u Kulturnom centru Beograda kao savetnica za komunikaciju i medije.

Kako se spajaju umetnost i ornitologija u Dvogledu u Beogradu?

Uroš Stojiljković spaja tri sveta: slikarstvo, poeziju i ornitologiju. Završio je osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije radi kao menadžer komunikacija. Uređuje Detlić, magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji. Poeziju je objavljivao u časopisima Polja, Povelja i List, kao i na portalima Strane i Čovjek časopis. Jedan je od osnivača Obrazovno kreativnog centra Restart, gde radi sa decom i mladima.

Jelena Jović je most između poljske i srpske književnosti. Predaje na Filološkom fakultetu i prevodi savremenu poljsku prozu i naučne tekstove. Sarađuje sa Poljskim institutom u Beogradu, Jugoslovenskom kinotekom i poljskim pozorištima za decu. Godine 2016. osvojila je prvo mesto na konkursu Vroclava kao Evropske prestonice kulture. Nagrađen je njen prevod romana Lubjevo Mihala Vitkovskog. Na srpski je prevodila Joanu Bator, Ščepana Tvardoha, Jaceka Dukaja i Dorotu Maslovsku.

Zašto Dvogled u Beogradu ne smete da propustite?

Zato što se ovakvi susreti ne dešavaju često. Pisci, prevodioci i ornitolozi retko sede za istim stolom. Još ređe zajedno izlaze na obalu reke u pola deset ujutru. Ekofeminizam nas uči da briga o ptici, drvetu i reci nije sporedna tema. To je pitanje kakav grad ostavljamo onima posle nas. Ponesite dvogled, radoznalost i prijatelja koji voli prirodu. Podelite ovaj tekst sa nekim ko će poželeti da krene sa vama.