Hindou Oumarou Ibrahim: znanje koje svet tek sada čuje

Hindou Oumarou Ibrahim zna nešto što nijedan klimatski model ne može u potpunosti da izmeri. Zna kako izgleda suša pre nego što je naučnici zabeleže. To znanje nije stekla na fakultetu, već u zajednici u kojoj žene generacijama prate kišu, pašnjake i drveće.

Postoje žene koje prirodu ne poznaju iz izveštaja i strategija, već iz svakodnevnog života. Njihovo znanje nastajalo je posmatranjem godišnjih doba, kretanja životinja, vode i plodnosti zemljišta. Upravo takvo znanje nalazi se u središtu rada aktivistkinje iz Čada koja se bori za prava starosedelačkih naroda, žena i prirode.

Njena priča otvara pitanje važno za ekofeminizam. Šta bi se promenilo kada bi svet prestao da vidi žene samo kao žrtve klimatskih promena? Šta bi se desilo kada bi počeo da ih pita za mišljenje?

Ko je Hindou Oumarou Ibrahim i odakle dolazi njena snaga?

Hindou Oumarou Ibrahim pripada narodu Mbororo, stočarskoj zajednici iz Čada. Njihov život vezan je za stoku, a kretanje za dostupnost vode i pašnjaka. Odrasla je u sredini u kojoj poznavanje prirode nije hobi, već uslov opstanka.

Danas je jedna od najprepoznatljivijih zagovornica prava starosedelačkih naroda u međunarodnim raspravama o klimi. Prema njenom profilu na sajtu Ujedinjenih nacija, bavi se tradicionalnim ekološkim znanjem i prilagođavanjem klimatskim promenama. Posebno se zalaže da starosedelačke zajednice dobiju mesto tamo gde se donose odluke.

H3: Šta žene oko Hindou Oumarou Ibrahim znaju o klimi pre naučnika

Da bi se razumeo rad Hindou Oumarou Ibrahim, treba razumeti svakodnevicu žena iz njenog naroda. One obezbeđuju hranu i vodu, brinu o porodici i prenose znanje o biljkama i životinjama. Promene u prirodi za njih nisu apstraktan problem, već nešto što osećaju svakog dana.

U razgovoru za organizaciju Cultural Survival, Ibrahim je objasnila kako žene prepoznaju promenu klime. Primećuju je kroz manje mleka, duže suše i sve teže uslove za stočarstvo. Kada se kišna sezona skrati, posledice se osete u ishrani, zdravlju i sigurnosti cele porodice.

Takva zapažanja pokazuju da tradicionalno znanje žena nije samo kulturno nasleđe. Ono je dragocen izvor informacija o promenama u ekosistemima. Može da pomogne i u planiranju prilagođavanja klimatskim promenama.

U intervjuu za Africa Renewal, magazin Ujedinjenih nacija, objavljenom 2022. godine, Ibrahim je bila jasna. Starosedelački narodi, kako je rekla, nisu samo žrtve klimatske krize, već i deo rešenja. Njihovo iskustvo može da doprinese zaštiti biodiverziteta, zemljišta i prirodnih resursa.

U istom razgovoru objasnila je da život u skladu sa prirodom znači poštovanje i čuvanje ravnoteže među živim bićima. Ljudi su, prema njenim rečima, samo jedna od vrsta u prirodi. Zato nemaju pravo da ugrožavaju ostale.

Ovaj pristup blizak je ekofeminizmu, koji povezuje odnos prema prirodi sa odnosima moći i položajem žena. Ako žene znaju gde su izvori vode i koje biljke leče, njihovo isključivanje ima cenu. Tada se gubi i važan deo znanja o životnoj sredini.

Hindou Oumarou Ibrahim je imala samo 15 godina kada je pokrenula promene

Još kao tinejdžerka, Hindou Oumarou Ibrahim počela je da se bori za prava žena i svog naroda. Ujedinjene nacije navode da je 1999. godine, sa 15 godina, osnovala organizaciju koja danas nosi naziv AFPAT. To je Udruženje starosedelačkih žena i naroda Čada.

Organizacija radi na boljem položaju žena iz zajednice Mbororo i zaštiti njihovih osnovnih prava. Bavi se stvaranjem ekonomskih mogućnosti i održivim upravljanjem prirodnim resursima. Posebnu pažnju posvećuje pristupu vodi i zemljištu, dezertifikaciji i gubitku biodiverziteta.

Prema zvaničnom predstavljanju organizacije AFPAT, učešće žena u odlučivanju i vođenju projekata zauzima važno mesto u njenom radu. To nije slučajno. Žene prve osete kada nestane vode ili pašnjaka.

Kada suša smanji količinu vode, posledice ne pogađaju sve članove zajednice na isti način. Žene koje obezbeđuju hranu i vodu moraju da ulože više vremena i rada. Kada nestanu lekovite biljke, ne nestaje samo resurs, već i znanje staro generacijama.

Hindou Oumarou Ibrahim pita ono što mnogi izbegavaju: ko odlučuje o vodi

Rad ove aktivistkinje pokazuje da se zaštita prirode ne može odvojiti od pitanja moći. Ko raspolaže zemljištem? Ko ima pristup vodi? Čiji se glas čuje kada se odlučuje o budućnosti jedne teritorije?

Za žene iz marginalizovanih zajednica ekološki problemi su istovremeno pitanje opstanka i ravnopravnosti. To je i pitanje prava na dostojanstven život. Zato je klimatska pravda mnogo više od priče o emisijama gasova.

Priča koju je pokrenula Hindou Oumarou Ibrahim ne završava se u Čadu. Ona je znanje svog naroda odnela sve do sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. Kako je njena zajednica napravila kartu koja može da spreči sukobe, pročitajte u drugom delu priče o Hindou Oumarou Ibrahim, koji će biti uskoro.