Zagađen vazduh u Srbiji: ko najviše trpi posledice

Zagađen vazduh u Srbiji: ko najviše trpi posledice

Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha za plavo nebo — 7. septembar

Zagađen vazduha u Srbiji nije podjednaka pretnja za sve. Podaci pokazuju da najveću cenu plaćaju trudnice, majke i deca. Danas, 7. septembra, obeležava se Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo, datum koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila rezolucijom 74/212 iz decembra 2019. godine. U samoj rezoluciji posebno se ističe da smog i zagađen vazduh nesrazmerno pogađaju žene, decu i starije osobe.

Zagađen vazduh u Srbiji: brojke koje zabrinjavaju

Prema izveštaju „Globalno stanje vazduha“ (State of Global Air), u Srbiji se godišnje čak 12.000 smrti pripisuje zagađenju česticama PM 2,5, dok se ukupno. Tu se računa i sve praćene zagađujuće materije, taj broj penje na 14.100 smrti godišnje. To za našu zemlju znači stopu od 96,2 smrti na 100.000 stanovnika — višestruko veću od stope u Zapadnoj Evropi, koja iznosi 15,2 na 100.000 stanovnika.Zagađenje vazduha u Srbiji je u pojedinim delovima zemlje izuzetno visoko.

Razlog leži pre svega u koncentraciji finih čestica: srednja godišnja vrednost PM 2,5 u Srbiji iznosi 19,3 mikrograma po kubnom metru, više nego triput iznad granične vrednosti koju Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednom (5 µg/m³) — piše dr Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, za portal Klima101. Ovi podaci o kvalitetu vazduha u Srbiji pokazuju zašto je smog ovde znatno ozbiljniji zdravstveni problem nego u većem delu Evrope.

Zagađen vazduh u Srbiji: najmlađi plaćaju najveću cenu

Zagađen vazduh u Srbiji najviše pogađa bebe.Novorođenčad spadaju među najugroženije kada je reč o posledicama zagađenja vazduha u Srbiji po zdravlje dece. Prema pomenutom izveštaju, zagađenju vazduha u Srbiji se pripisuje svaka četvrta neonatalna smrt — smrt deteta u prvih mesec dana života. Razlog je fiziološki: imuni sistem novorođenčadi još nije razvijen, a izloženost trudnice zagađenom vazduhu tokom trudnoće povećava rizik od niske porođajne težine, prevremenog rođenja i urođenih anomalija.

Efekti počinju i pre rođenja. Istraživanje sa King’s College London, preneto preko agencije Tanjug, pokazalo je da izlaganje beba visokim nivoima azot-dioksida i finih čestica tokom prvog trimestra trudnoće majke može usporiti razvoj govora deteta sa 18 meseci,. Dok kod prevremeno rođene dece zabeležene su i slabije motoričke sposobnosti.

Istraživanje Imperial College London, zasnovano na pregledu oko 35.000 studija iz poslednjih deset godina, povezuje dugotrajnu izloženost smogu i zagađenom vazduhu sa nizom hroničnih bolesti kod dece i odraslih — od bolesti krvnih sudova i srca, preko raka pluća, do uticaja na sposobnost učenja i rada.

Zagađenje vazduha u Srbiji i žene: nevidljiv teret

Iako zvanična statistika retko razdvaja podatke po polu, žene nose specifičan teret zagađenja vazduha — ne samo biološki, nego i socijalno. Prema analizi rodne nejednakosti u suočavanju sa ekološkim krizama, žene, posebno u ruralnim područjima, provode više vremena u zatvorenom prostoru sa decom. Tako udišući zagađen vazduh iz starih peći na drva ili ugalj, i one su najčešće te koje brinu o bolesnim članovima porodice čije se zdravlje pogoršava usled zagađenja. Studije pokazuju i da žene u Srbiji imaju manju ekonomsku moć da se zaštite od zagađenja vazduha. Nemaju sredstva za prečišćivače vazduha, ekološko grejanje ili preseljenje u manje zagađene delove grada.

Šta nauka kaže o trudnoći i reproduktivnom zdravlju

Više naučnih izvora potvrđuje vezu između zagađenja vazduha i reproduktivnog zdravlja žena:

• Istraživanje Harvard School of Public Health povezuje izloženost česticama PM 2,5 pre, tokom i posle trudnoće sa do dva puta većim rizikom od poremećaja iz autističnog spektra kod deteta.
• Ista analiza navodi da rani gubitak trudnoće može biti povezan sa izloženošću štetnim česticama u prve četiri nedelje nakon začeća.
• Medicinski izvori navode i povezanost zagađenja saobraćajem sa oštećenjem pluća kod dece, pri čemu je ta veza najizraženija kod dece iz siromašnijih porodica i dece sa alergijama.

Važno je naglasiti da su neke od ovih veza rezultat pojedinačnih epidemioloških studija koje nauka i dalje precizira — one ukazuju na povećan rizik, a ne na dokazanu uzročnost u svakom pojedinačnom slučaju.

Oprez: ne dokazuju sve veze isto

U medijima se povremeno pominje i moguća veza između zagađenja vazduha i sve ranijeg stupanja devojčica u pubertet. Endokrinološkinja doc. dr Nevena Krnić sa Klinike za pedijatriju KBC Zagreb, za portal HappyTV, izričito kaže da konkretna korelacija između zagađenja vazduha i preranog puberteta nije dokazana, iako postoji niz jedinjenja iz životne sredine koja se povezuju sa mogućim štetnim uticajem na reproduktivno zdravlje. Kao dokazan glavni faktor rizika navodi se gojaznost.

Zašto baš 7. septembar

Ovogodišnje obeležavanje, osmo po redu otkako je dan ustanovljen, u fokusu će imati ekonomske aspekte borbe protiv zagađenja — UNEP i Koalicija za klimu i čist vazduh najavljuju lansiranje izveštaja o zajedničkoj ekonomskoj proceni integrisanih mera za klimu i čist vazduh.

Na globalnom nivou, UNEP navodi da zagađen vazduh udiše više od 90 odsto svetske populacije, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da loš kvalitet vazduha godišnje izazove oko sedam miliona prevremenih smrti u svetu.

Najčešća pitanja o zagađenju vazduha u Srbiji