Prava reka: žene naroda Kukama izborile su da reka ima glas

Prava reka su u središtu pažnje, jer se 27. septembra obeležava Svetski dan reka. Za jednu ženu iz peruanske Amazonije to nije samo datum u kalendaru. Mari Luz Kanakiri Murajari izborila je da reka Maranjon postane pravni subjekat. Bila je to prva takva presuda u istoriji Perua.

Prava reka počinju od verovanja da preci žive na dnu reke

Mari Luz je odrasla u selu Šapahilja, na obali reke Maranjon. Pripada narodu Kukama. Prema Goldmanovoj fondaciji, Kukama veruju da njihovi preci žive na dnu reke. Zato reka za njih nije resurs, već sveto biće.

Maranjon je moćna reka. Teče više od 1.600 kilometara, od glečera Nevado de Japura u Andima do reke Ukajali. Tu se spajaju i formiraju Amazon. Prema podacima Goldmanove fondacije, u reci žive ružičasti delfini, džinovske vidre, lamantini i 156 vrsta riba.

Kukama od reke žive. Ona im daje vodu, hranu i put. Riba je osnova njihove ishrane. Zato ih svako zagađenje pogađa pravo u telo.

Prava reka i decenije nafte u vodi

Sedamdesetih godina prošlog veka Peru je počeo da daje koncesije za bušenje nafte u ovom kraju. Duž reke izgrađen je veliki naftovod. Goldmanova fondacija navodi da je od 1997. na Maranjonu bilo više od 60 izlivanja nafte. Studija iz 2021. pokazala je povišen nivo olova, žive, arsena i kadmijuma u krvi meštana.

Globalna alijansa za prava prirode navodi da je samo 2022. u reku isteklo više od 10.000 barela nafte. Ljudi su posle izlivanja dobijali groznice, osip i imali pobačaje.

Zašto su žene prve stale u odbranu reke

Posle velikog izlivanja nafte 2000. godine, Mari Luz je sa drugim predstavnicima zastupala svoju zajednicu. Primetila je da gotovo nema žena koje se čuju. Zato je 2001. osnovala udruženje Huajnakana Kamatahuara Kana. Naziv u prevodu znači Udruženje vrednih žena.

Udruženje je raslo sporo ali sigurno. Do 2020. okupljalo je 29 zajednica naroda Kukama, navodi Goldmanova fondacija. Portal Daun tu Ert piše da je pokret nastao da brani prava, teritoriju i reku žena iz tog kraja.

Godine 2010. sa barže kod luke Saramuro u reku je iscurilo gotovo 400 barela nafte. Mari Luz je i sama imala groznicu i osip. Ipak je podnela zvaničnu žalbu vlastima i tražila odgovor.

Prava reka pred sudom: kako je Maranjon dobio glas

Kada je država 2014. najavila produbljivanje rečnog korita, udruženje je tužilo vladu. Razlog je bio izostanak konsultacija sa lokalnim zajednicama. Projekat je zaustavljen. Mari Luz je tada naučila koliko zakon malo priznaje ulogu domorodačkih naroda u čuvanju prirode.

U septembru 2021. udruženje je podnelo tužbu tražeći da Maranjon bude priznat kao pravno lice. Podršku su pružili Institut za pravnu odbranu, organizacija Internešnal Rivers i Ert Lo Centar. Mari Luz je postala javno lice slučaja. Bila je među nekoliko žena Kukama koje su svedočile pred sudom.

Prava reka i presuda koja je promenila Peru

U martu 2024. sud je presudio u korist naroda Kukama i reke. Prema Goldmanovoj fondaciji, reka je dobila pravo da slobodno teče i da bude bez zagađenja. Sud je utvrdio da su država i državna naftna kompanija Petroperu prekršili ta prava. Naložio je hitne mere protiv izlivanja nafte i izradu plana zaštite celog sliva.

Presuda je narod Kukama priznala kao čuvare reke. Si En En je izveštavao da je reka koja je decenijama trpela izlivanja nafte tako dobila šansu za promenu. Maranjon se time pridružio reci Vanganui na Novom Zelandu i reci Atrato u Kolumbiji.

Goldmanova nagrada i lista časopisa Tajm

Mari Luz je 2025. dobila Goldmanovu nagradu, koju često zovu zelenim Nobelom. Ove godine časopis Tajm uvrstio ju je među 100 najuticajnijih ljudi sveta. Prema Goldmanovoj fondaciji, i druge domorodačke zajednice u Peruu sada podnose slične tužbe za svoje reke. Mari Luz danas radi na planu zaštite Maranjona.

Ko želi da bolje razume kako narod Kukama vidi reku, može da pogleda dokumentarni film Karuara.

Šta nama govore prava reka

Priča Mari Luz nije daleka egzotika. I kod nas reke pamte više nego što mislimo. Ekofeminizam vidi vezu između brige o zajednici i brige o prirodi. Žene su često prve koje primete da voda više nije ista. O tome smo pisali i u tekstu ekofeminizam u Srbiji.

Sutra, na Svetski dan reka, prošetajte do najbliže obale. Pogledajte vodu i zapitajte se ko govori u njeno ime. Podelite ovu priču sa nekim ko misli da reka nema glas.