Berba grožđa u Subotici 2026: ko radi na vinogradima

Berba grožđa u Subotici: žene sve snažnije menjaju lice vinarstva i vinskog turizma

Berba grožđa u Subotici nije samo početak još jedne radne sezone u vinogradima. Na severu Srbije ona je deo mnogo šire priče u kojoj se prepliću poljoprivreda, porodični posao, turizam, ugostiteljstvo i sve vidljivija uloga žena u vinskoj industriji.

Kada početkom jeseni vinogradi oko Palića, Ludaša i Subotice uđu u najintenzivniji deo godine, ne menja se samo izgled pejzaža. Pojačava se i posao za čitav niz delatnosti koje žive zajedno sa vinogradarstvom. Od radnika u vinogradima, preko degustacionih sala i restorana, do turističkih vodiča, proizvođača hrane i malih porodičnih gazdinstava.

Zvanična turistička ponuda Subotice upravo vinski put oko Palića predstavlja kao važan deo lokalne turističke ponude. Na njemu su vinarije različitih veličina i porodične tradicije, među njima Vinarija Zvonko Bogdan, Vinarija Petra, Vinski dvor, Vinski salaš Čuvardić, Vinarija Tonković, Vinarija DiBonis, Vinarija Hompot, Vinarija Maurer i Vinarija Reljić.

Berba grožđa u Subotici povezuje vinograde, turizam i lokalnu ekonomiju

Subotički rejon ima ono što je za razvoj vinskog turizma veoma važno: vinograde, Palićko jezero, turističku infrastrukturu i dugu tradiciju proizvodnje vina.

Septembar je mesec kada se vinogradi pune ljudima i kada se poljoprivredni posao direktno povezuje sa turističkom sezonom. Turistička organizacija Vojvodine navodi da su među najpoznatijim vinogradarskim područjima u Vojvodini upravo Subotica, Vršac i Fruška gora, dok se tokom sezone berbe organizuju i različite manifestacije posvećene grožđu i vinu.

Na Paliću se održavaju i Berbanski dani, manifestacija koja spaja berbu grožđa sa gastronomijom, lokalnim proizvodima, rukotvorinama i degustacijom vina. Posetioci mogu da probaju vina lokalnih proizvođača, dok se na bazaru predstavljaju proizvodi malih proizvođača.

To je važno za lokalnu ekonomiju jer novac koji dolazi zbog vina ne ostaje samo u vinariji. Gost koji dolazi na degustaciju plaća smeštaj, restoran, prevoz, izlet, kupuje lokalne proizvode i često se vraća zbog novog iskustva. Tako jedan vinograd postaje deo mnogo šireg turističkog lanca.

Berba grožđa u Subotici donosi i sezonske poslove

Berba grožđa u Subotici je i pokazatelj da je u vinogradarstvu ljudski rad i dalje veoma važan, naročito tokom berbe. Ovogodišnja slika sa subotičkog područja pokazuje da sezonskih poslova ima, ali da je radnike sve teže pronaći. Lokalni portal SUživo početkom septembra 2026. piše da se oko Subotice ulazi u jedan od najintenzivnijih delova poljoprivredne godine, dok proizvođači imaju sve više problema da pronađu ljude spremne za rad na otvorenom.

Upravo tu se otvara i pitanje žena.

Žene u vinskoj industriji nisu prisutne samo u poslovima koji prate samu proizvodnju. One rade kao agronomi, enolozi, rukovodioci, trgovci, organizatorke degustacija, turistički vodiči i vlasnice ili članice porodičnih vinarija.

Jedan od zanimljivih primera iz šireg srpskog vinarstva jeste profesorka Slavica Todić, koja sa suprugom Goranom vodi Vinariju Doja u Toplici. Todić je profesor i šef Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dok je njihova ćerka Mina završila master iz enologije u Bordou.

Njihova priča pokazuje kako izgleda kada se porodična tradicija spoji sa stručnim znanjem. U Vinariji Doja izbor sorti, nega vinograda i proizvodnja vina oslanjaju se na stručno obrazovanje i iskustvo, a posebno mesto zauzima prokupac.

Slavica Todić je poslednjih godina bila prepoznata i zbog razvoja vinskog turizma. Vino.rs je 2025. objavio da joj je, ispred Vinarije Doja, uručena nagrada za doprinos vinskom turizmu Srbije za 2024. godinu. Todić je tom prilikom govorila o tome da je vinski turizam postao svojevrsni „krov“ cele vinske priče vinarije.

Žene u vinarstvu više nisu samo deo porodične priče

Promena je vidljiva i u samoj vinskoj struci. U Srbiji sve više žena ulazi u poslove koji su nekada gotovo automatski pripisivani muškarcima.

Dobar primer je i Milica Ćućuz, enološkinja koja je 2025. govorila o radu u Vinariji Deurić i razvoju lokalnih sorti. Njeno iskustvo pokazuje da žene danas imaju direktan uticaj na ono što se nalazi u boci, od izbora i rada sa sortama do kreiranja novih etiketa.

Na samom Paliću važnu ulogu žena možemo videti i kroz ljude koji su godinama učestvovali u razvoju vinskog sektora. Gordana Mandić Pavković bila je povezana sa Vinarijom Zvonko Bogdan, a podaci o Udruženju vinara i vinogradara subotičkog rejona navode Gordanu Pavković kao kontakt osobu tog udruženja.

To pokazuje da žensko prisustvo u vinskom sektoru nije samo nova pojava niti marketinški dodatak. Žene su uključene u stručni rad, poslovanje, promociju i razvoj vinske scene.

Vinarije na Paliću postaju turističke destinacije

Vino se danas sve manje prodaje samo kao proizvod. Prodaje se iskustvo.

To se jasno vidi na Paliću, gde vinarije svoje podrume i vinograde sve više povezuju sa degustacijama, obilascima i drugim turističkim sadržajima.

Vinarija Zvonko Bogdan nalazi se na istočnoj obali Palićkog jezera i predstavlja spoj tradicije Palićkog vinogorja i savremene tehnologije. Turistička organizacija Subotice navodi da je vinarija okružena sopstvenim vinogradima i da je prostor vinarije zamišljen i kao mesto gde posetioci mogu da vide i dožive gde i kako vino nastaje.

Sličnu mogućnost nudi i Vinarija Petra, porodični vinograd u Subotičkom vinogorju, nedaleko od Palićkog jezera. Imanje obuhvata deset hektara, od kojih je oko tri hektara pod vinovom lozom, a degustacije se organizuju uz prethodnu najavu.

Takvi primeri pokazuju zašto vinski turizam može da bude važan za Suboticu. Turista koji dolazi zbog vina ne dolazi samo da kupi flašu. On traži priču, pejzaž, hranu, domaćina i iskustvo koje može da ponese sa sobom.

Zašto je žensko vođstvo važno za budućnost vinogradarstva

Priča o ženama u vinarstvu nije samo priča o ravnopravnosti. Ona je i priča o znanju.

Savremeno vinogradarstvo zahteva poznavanje zemljišta, klimatskih uslova, sortimenta, zaštite bilja, prerade grožđa, marketinga i tržišta. Kada se tome dodaju turizam, gastronomija i direktan odnos sa gostima, vinarija postaje mnogo složeniji posao nego što se na prvi pogled čini.

Zato primer Slavice Todić ima širi značaj. Ona istovremeno pripada akademskom svetu i svetu proizvodnje vina. Njena ćerka Mina predstavlja novu generaciju koja je svoje obrazovanje iz enologije stekla u Bordou, jednom od najpoznatijih vinskih centara sveta.

To je model koji bi mogao da bude važan i za druge krajeve Srbije: da se iskustvo starijih generacija ne izgubi, ali da se u proizvodnju uvedu nova znanja, savremena tehnologija i obrazovani mladi ljudi.

Od berbe do vinskog turizma: posao koji može da menja lokalnu sredinu

Berba grožđa u Subotici zato ne bi trebalo da se posmatra samo kao poljoprivredni događaj. Ona je deo lokalne ekonomije i turističke ponude.

Kada se spoje vinograd, vinarija, Palić, restorani, smeštaj, lokalna hrana i manifestacije, dobija se lanac u kojem različiti mali poslovi mogu da imaju svoju ulogu.

U tom lancu žene imaju sve vidljivije mesto.

One nisu samo pomagači u porodičnom poslu. One vode vinarije, upravljaju poslovanjem, bave se enologijom, rade u vinogradima, organizuju degustacije, komuniciraju sa gostima i stvaraju nove vinske priče.

Subotički kraj za to ima dobru osnovu. Udruženje vinara i vinogradara subotičkog rejona okuplja proizvođače sa oznakom geografskog porekla „Subotički rejon“, među kojima su Vinarija Zvonko Bogdan, Vinski dvor, Vinski salaš Čuvardić, Vinarija Tonković i Vinarija Dragić.

Ako se na postojeću vinsku tradiciju nadovežu jači vinski turizam, veće uključivanje žena i bolja veza sa lokalnim proizvođačima hrane i ugostiteljima, berba može da bude mnogo više od nekoliko nedelja intenzivnog rada u vinogradu.

Može da postane jedan od prepoznatljivih razloga zbog kojih se u Suboticu i na Palić dolazi upravo u vreme kada grožđe sazri.

A iza svake takve priče nisu samo hektari vinograda i boce vina. Iza nje su ljudi. Među njima je sve više žena koje pokazuju da se tradicija može čuvati i menjati istovremeno.