Medijska pismenost u Subotici: đaci uče da prepoznaju laž

Medijska pismenost zvuči kao ozbiljan školski predmet, ali u jednoj subotičkoj učionici ličila je na igru. „Da li je na Palić sleteo svemirski brod?“ Razred se glasno nasmejao. Ipak, iza smeha krila se važna lekcija o tome zašto ljudi veruju u neverovatne vesti.

U OŠ „Sonja Marinković“ u Subotici održane su radionice za učenike od petog i sedmog razreda. Deo su projekta „Mladi hroničari Subotice – medijska pismenost i lokalne priče osnovaca“. Projekat sprovodi Udruženje građana „Malin“ iz Subotice, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Medijska pismenost u učionici: kada deca postanu reporteri

Planirane su tri radionice, a kroz njih je pošlo oko 80 učenika. Vodila ih je dr Sandra Iršević, novinarka, predsednica UG „Malin“ i osnivačica portala ecofeminizam.com. Uz učenike, u radu su učestvovali đački parlament i novinarska sekcija škole.

Deca nisu samo slušala. Postavljala su pitanja, raspravljala, glasala palčevima i smejala se. Svaka igra nosila je poruku koju će, nadamo se, dugo pamtiti.

Tema je bila medijska pismenost, odnosno umeće da razumemo, proverimo i sami napravimo medijsku poruku. Učenici su saznali kako informacije nastaju i kako stižu do publike. Pričali smo i o tome zašto su aplikacije besplatne i ko zarađuje na našoj pažnji.

Zašto je medijska pismenost važna i odraslima

Lako je reći da se samo deca prevare na internetu. Brojke pokazuju nešto sasvim drugo. Istraživanje OEBS o medijskoj pismenosti građana Srbije za 2025. godinu otkriva koliko je problem raširen.

Čak 38,4 odsto ispitanika priznaje da često poveruje u informaciju koja se kasnije pokaže netačnom. Lažne vesti retko ili nikada ne prepoznaje 27,6 odsto građana. Kako prenose NUNS i nedeljnik Vreme, sajtove za proveru činjenica gotovo niko ne koristi.

Kada posumnjaju u vest, ljudi najčešće pitaju nekoga koga poznaju. Zato je dobro da deca što ranije nauče kako se informacija proverava. Ta navika se, kao i čitanje, stiče vežbom.

Medijska pismenost protiv mašine: kako prepoznati lažnu sliku

Najviše pažnje privukao je razgovor o veštačkoj inteligenciji. Prema istom istraživanju OEBS, gotovo tri četvrtine građana ne zna da proceni koliko je ona pouzdana kao izvor. A mašine danas prave slike, glasove i snimke koji izgledaju potpuno stvarno.

Takvi lažni snimci zovu se dipfejk. UNICEF je u februaru 2026. upozorio da je najmanje 1,2 miliona dece u 11 zemalja prijavilo zloupotrebu svojih fotografija. Zato su učenici čuli i jedno jednostavno pravilo: nikada, ni iz šale, ne pravimo lažne slike drugova.

Onda je počela potraga za tragovima. Deca su tražila čudne prste, nečitke natpise i lica koja su previše savršena. Naučila su i kako obrnuta pretraga slike otkriva odakle fotografija zaista potiče.

Kako medijska pismenost izgleda u praksi

Prvo su učenici upoznali šest pitanja na koja odgovara svaka dobra vest: ko, šta, kada, gde, zašto i kako. Isprobali su ih na primeru subotičke Gradske kuće. Za nekoliko minuta od suvih podataka nastala je prava mala priča.

Zatim su vežbali pitanja za intervju. Na pitanje „Da li volite Palić?“ dobićete samo „da“. Ali pitajte „Šta vam je najlepše na Paliću i zašto?“, pa slušajte priču deset minuta.

Veliki uspeh imao je „semafor izvora“. Zeleno svetlo pali se za muzej, arhiv ili zvaničan sajt. Žuto znači da treba proveriti još negde. Crveno znači stani i ne deli.

Igra „Istina, laž ili proveri?“ podigla je ceo razred. Najviše ih je zbunila tvrdnja o videu koji je podelilo 50.000 ljudi. Tada su naučili rečenicu koju vredi zapamtiti: popularno ne znači tačno.

Medijska pismenost kao ključ za priče o Subotici

Radionice nisu bile samo lekcija o lažima. Bile su i poziv da deca pogledaju svoj grad drugim očima. Pričalo se o secesiji, sinagogi, Paliću i slamarkama iz Tavankuta.

Pominjali su se i ljudi koji su obeležili Suboticu. Tu su Danilo Kiš, Deže Kostolanji i pionir avijacije Ivan Sarić. Ipak, deca su brzo shvatila da je najbolja priča često ona najbliža. Baka koja pamti stari korzo vredi koliko i najpoznatija zgrada.

U nastavku projekta učenici će napraviti kratki video, foto priču i tekstualni prilog. Zajedno će pokazati Suboticu onako kako je vide deca, bez filtera odraslih.

Za đački parlament i novinarsku sekciju ovo je tek početak. Na sledećoj radionici čeka ih rad na tekstovima, fotografijama i snimcima. Upravo tako nastaju pravi hroničari jednog grada.

Tri pravila koja važe i za roditelje

Na kraju su učenici naglas ponovili tri pravila mladog reportera. Pitaj otvoreno. Proveri pre nego što poveruješ. Razmisli pre nego što podeliš.

Probajte i vi. Sledeći put kada vas neka vest naljuti ili uplaši, izbrojte do deset. Pa onda proverite ko ju je objavio.

Da li bi vaše dete prepoznalo lažnu vest? Podelite ovaj tekst sa roditeljima i nastavnicima i pratite nastavak projekta na portalu Ecofeminizam.

Tekst je nastao u okviru projekta “Mladi hroničari Subotice – medijska pismenost i lokalne priče osnovaca“ “, koji je realizovan uz Ministarstva za informisanje I informacione tehnologije. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva informisanja i telekomunikacija.