Bosutske šume i sanitarne deponije

Sanitarna deponija i divlje smetlište nisu ista stvar , a Bosutske šume upravo su dobile pravo da budu zaštićene od obe. Vlada Srbije usvojila je Uredbu o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume“ i time zaštitila jedan od poslednjih ostataka prašume u Evropi.

Šta je zapravo zaštićeno i koliko je to veliko

Prostiranje od preko 17.600 hektara nije mala stvar. To je površina veća od Novog Sada. Na teritoriji Šida i Sremske Mitrovice proteže se ekosistem koji je decenijama bio izložen pritiscima industrijskim, poljoprivrednim, komunalnim.

Ministarka Sara Pavkov rekla je jasno:

„Štitimo jedno od najvrednijih prirodnih područja u našoj zemlji, koje predstavlja stanište velikog broja retkih i strogo zaštićenih vrsta.“

To nisu prazne reči. Na ovom prostoru zabeleženo je čak 37 prioritetnih tipova staništa. Mnogi od njih prepoznati su u okviru međunarodnih mreža NATURA 2000 i EMERALD. Srbija ih nije izmislila svet ih je potvrdio.

Poslednja prašuma Posavine živi ovde

U slivu reke Bosut nalazi se najveća prostorna celina šuma hrasta lužnjaka u čitavoj Jugoistočnoj Evropi. Ovo nije marketinška fraza. Ovo je naučna činjenica. Te šume su ostatak nekadašnjih prašuma Posavine ekosistema koji je nekada pokrivao ogromne površine duž Save.

Izgubili smo većinu. Ovde je ostalo nešto stvarno. Nešto živo.

Bogat biljni i životinjski svet koji ovde opstaje ne može se preseliti. Nema „backup“ lokacije. Ako ovo nestane, nestaje zauvek.

Tri države, jedan ekosistem, jedna odgovornost

Bosutske šume leže na tromeđi Srbije, Hrvatske i Republike Srpske. Reka ne pita za granice. Ni šuma. Ni poplava.

Ministarka Pavkov naglasila je prekogranični značaj ovog područja kao jedinstvenog ekosistema koji prirodne celine tri države fizički povezuje. To je retko. To je vredno.

A to znači i da odgovornost nije samo naša. Zagađenje koje pređe granicu rekom Bosutom nije diplomatski incident to je ekološka realnost.

Šume kao zaštita od poplava – ne metafora, nego fizika

Ovde dolazimo do dela koji se retko pominje, a vitalan je. Šume i vlažna staništa Bosutskih šuma doprinose zadržavanju poplavnih voda. One su prirodna brana. One usporavaju vodu, upijaju je, drže tlo na mestu.

U uslovima sve učestalijih ekstremnih vremenskih pojava, ova funkcija vredi više od svake brane od betona. I ne košta ništa osim da je ne uništimo.

Žene koje žive uz reku Bosut znaju ovo iz iskustva. One pamte poplave. One su prve u vodi kada se kuće napune. Ekofeminizam to razume: ranjivost ekosistema i ranjivost tela nisu odvojene teme.

Šta znači „sanitarno“ u zaštiti prirode

Proglašenjem rezervata uspostavljeni su režimi zaštite prvog, drugog i trećeg stepena. To su konkretni pravni alati. Upravljanje je povereno JP „Vojvodinašume“, što znači institucionalna odgovornost, ne samo deklaracija.

Ali zaštita prirode nije samo zabrana. Ministarka je istakla:

„Uspostavljanjem različitih režima zaštite omogućavamo ne samo očuvanje prirodnih vrednosti, već i njihovo održivo korišćenje.“

Održivo korišćenje znači ekološki turizam. Znači tradicionalne delatnosti. Znači da lokalni ljudi ne gube posao zbog zaštite nego ga dobijaju na novi, čistiji način.

Ekofeminizam i poruka iz Bosuta

Zaštita Bosutskih šuma nije vest za ljubitelje prirode. To je vest za sve koji piju vodu. Za sve koji dišu. Za sve koji žive nizvodno od reke koja kroz ove šume prolazi.

Ekofeminizam nas uči da je briga o ekosistemu briga o telu. Svako telo koje je ranjivije – žensko, dečje, siromašno, ruralno pre oseti kada ekosistem zakaže. I pre oseti kada je zaštićen.

Bosutske šume su zaštićene. To je početak. Sledeći korak je da ta zaštita bude stvarna – ne samo na papiru, nego na terenu, svaki dan.