Domaćinstvo koje su laste izabrale: 1 tona kukuruza nagrada

Domaćinstvo koje su laste izabrale jubilarno slavi desetu godinu i traži seoska imanja s najviše aktivnih gnezda širom Srbije. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije raspisalo je konkurs koji traje od 17. do 29. maja. Nagrade su impresivne: tona kukuruza, pšenice ili ječma, plus sadnice voća vrednosti 24.000 dinara. Ako imate štalu i laste su vam odabrale dom, ovo je vaša šansa.

Seoska lasta jedina je vrsta od pet lasta koje žive u Srbiji koja je ceo život u potpunosti vezala za čovekovo domaćinstvo. Svake godine preleti između pet i šest hiljada kilometara iz Afrike samo da bi se vratila u poznatu štalu. Ta odanost i vernost zaslužuju našu pažnju, divljenje i zaštitu.

Zašto laste nestaju sa srpskog sela

Brojnost seoskih lasta godinama kontinuirano opada i to nije slučajnost. Intenzivna i monokulturna poljoprivreda drastično smanjuje dostupnost hrane za ove ptice. Montažna gradnja štalskih i pomoćnih objekata otežava lastama pravljenje gnezda na koja su navikle. Depopulacija sela i smanjenje stočnog fonda čine stare štale.Domaćinstvo koje su laste izabrale je kampanja koja je važna za opstanak ovih ptica.

Upotreba neselektivnih insekticida direktno udara na insekte kojima se laste hrane. Klimatske promene menjaju vremenske obrasce i razornost nepogoda, pa je hrana sve nepredvidljivija. Kvalitet ishrane u ključnom periodu odgoja mladih sve je slabiji iz godine u godinu. Sve zajedno čini opstanak seoske laste ozbiljnim ekološkim i kulturološkim problemom koji ne smemo ignorisati.

Lasta i čovek: veza stara koliko i srpsko selo

Lasta nije samo ptica. U srpskoj kulturi i seoskom životu lasta je simbol proljeća, doma i sreće. Generacije seljaka su znale da je lasta u kući znak dobrog domaćina i čistog dvorišta. Nije slučajno što su naši preci govorili da onaj ko sruši lastino gnezdo neće imati sreće.

Ta duga veza između laste i čoveka danas je ugrožena na način koji nije vidljiv golim okom. Dok gradovi rastu, sela se prazne. Dok stare štale propadaju, nove se grade od materijala koji lastama ne odgovara. Tiha nestajanja seoske laste ogledalo je mnogo dubljeg nestajanja jednog načina života koji je bio u ravnoteži s prirodom.

Zato je konkurs domaćinstvo koje su laste izabrale mnogo više od takmičenja za žito. To je poziv da prepoznamo i nagradimo ona domaćinstva koja još uvek žive u skladu s prirodom. To je i podsetnik svima nama šta gubimo kada napustimo taj sklad.

Kako se prijaviti na takmičenje domaćinstvo koje su laste izabrale

Prijava je otvorena do 29. maja u podne i proces je jednostavan. Dovoljno je imati makar jedno aktivno gnezdo seoske laste u svom domaćinstvu. Možete se prijaviti putem online formulara ili pozivom na brojeve 021/304-49-25 i 011/400-25-61 radnim danima od 9 do 17 sati.

Žiri takmičenja proverava verodostojnost prijavljenog broja gnezda. Provera se vrši za domaćinstva s najviše prijavljenih aktivnih gnezda. Milan Ružić, Vilmoš Barkoci i Nataša Jančić čine stručni žiri čije su odluke konačne.

U takmičenju ne mogu učestvovati pobednici prethodnih devet takmičenja. Takođe su isključeni zaposleni u DZPPS-u i njihovi srodnici. Pod domaćinstvom se smatraju objekti u vlasništvu jedne porodice ili gazdinstva, a ne veliki kombinati i zadruge.

Šta možete da osvojite

Nagrade su konkretne i vredne za svako seosko domaćinstvo. Domaćinstvo s najviše aktivnih gnezda osvaja tonu kukuruza koju poklanja kompanija Uljarice Bačka. Drugo mesto donosi tonu pšenice kompanije Savacoop, što je solidan poklon za svaki seoski posed. Treće mesto nagrađuje se tonom ječma, takođe od kompanije Uljarice Bačka.

Sva prijavljena domaćinstva koja imaju makar jedno aktivno gnezdo automatski učestvuju u kategoriji Srećno gnezdo. U srećnom izvlačenju može se osvojiti vaučer za sadnice voća u vrednosti od 24.000 dinara od rasadnika Ševar. Dakle, i ako nemate rekordno gnezdo, šansa za nagradu i dalje postoji.

Deset godina takmičenja, 1600 domaćinstava

Ovo je jubilarno deseto izdanje konkursa i brojke govore same za sebe. Za proteklih deset godina prijavilo se više od 1.600 domaćinstava iz cele Srbije. To je 1.600 porodica koje su prepoznale vrednost laste u svom domu i odlučile da to podele s javnošću.

„Veza između seoskih lasta i ljudi je neraskidiva“, kaže ornitolog Vilmoš Barkoci, koordinator takmičenja. „Prelepo je s koliko ljubavi ljudi pričaju o njima dok se prijavljuju, pogotovo starije stanovništvo.“ Te priče su dragocene jer čuvaju sećanje na jedan način života koji nestaje.

Svaka prijava je i jedan mali čin otpora prema zaboravu. Svako gnezdo koje se prijavi postaje vidljivo i važno. A svako domaćinstvo koje pobeđuje pokazuje da je moguće živeti u skladu s prirodom i u 21. veku.

Ecofeminizam i laste: priroda, žena i dom

Na portalu ecofeminizam.com pratimo upravo ovakve priče. Priče o domaćinstvima koja neguju vezu s prirodom, o ženama koje čuvaju sela i stare prakse, o pticama koje biraju domove gde se oseća mir i briga. Seoska lasta bira pažljivo. Ona ne gradi gnezdo tamo gde nema topline i reda.

Taj izbor laste nije slučajan. On je merilo kvaliteta jednog domaćinstva. I nije slučajno da se u srcu ovog takmičenja nalazi reč domaćinstvo, reč koja u srpskom jeziku nosi težinu odgovornosti, brige i prisutnosti.

Ukoliko ste domačinstvo koje su laste izabrale, znači da vam veruju. One vam ukazuju posebno poverenje. Nagradite to poverenje prijavom i podelite svoju priču s nama.

Pobednici i proglašenje

Pobednici će biti proglašeni za vikend 13. i 14. juna u emisiji Šarenica na RTS1. Rezultati se istovremeno objavljuju na sajtu pticesrbije.rs i na svim društvenim mrežama DZPPS-a. Pobednici će biti kontaktirani posebnim mejlom ili telefonskim pozivom.

Sve dodatne informacije možete dobiti slanjem upita na proleceuzivo@pticesrbije.rs ili pozivom na 021/304-49-25 i 011/400-25-61.