Sanitarna deponija Čoka: Kraj ekološke sramote

Sanitarna deponija Čoka konačno postaje realnost, a ne samo još jedno prazno obećanje vlasti.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisala je ugovor sa predsednicom opštine Čoka Stanom Đember. Ovim činom zvanično kreće sanacija nesanitarne deponije koja je godinama smetala građanima. Deponija se nalazila u neposrednoj blizini stambenih objekata. To znači: u blizini kuća, dvorišta, dece koja se igraju napolju. U blizini žena koje svakodnevno žive, rade i dišu taj vazduh.

Veza između feminizma i zagađenja

Možda se pitate: šta veze deponija ima sa feminizmom? Ima. Mnogo.

Ekofeminizam odavno ukazuje na nerazdvojivu vezu između uništavanja prirode i ugnjetavanja žena. Nesanitarne deponije nisu samo ekološki problem. One su problem zdravlja, dostojanstva i prava. Na teritoriji Srbije aktivno je 72 deponije, a nijedna nije higijenski sanirana. Žene i deca, koji provode više vremena u neposrednoj blizini domova, snose najveći teret ovakvih odluka.

Deponija pored kuće nije apstraktan ekološki podatak. To je svakodnevni strah. To je miris koji ulazi u spavaću sobu. To su alergije dece na koje niko ne odgovara godinama. To je tišina institucija dok mame pišu molbe i upozoravaju.

Šta je tačno potpisano i šta to znači?

Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je blizu 18 miliona dinara za ovaj projekat. Novac će biti usmeren u zatvaranje i rekultivaciju nesanitarne deponije u Čoki.

Rekultivacija znači: zemlja, trava, zelena površina umesto gomile otpada. „Na tom mestu umesto deponije biće prelepa zelena površina“, rekla je Pavkov. To nije samo estetika. To je povratak dostojanstva jednoj lokalnoj zajednici.

Opština Čoka otpad odvozi ka transfer stanici u Senti. Odatle ide ka regionalnoj sanitarnoj deponiji Bikovo kod Subotice. Vojvodina trenutno ima četiri sanitarne deponije u: Kikindi, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici. Čoka će se uključiti u ovaj sistem po svim evropskim standardima.

Lokalna vlast koja sluša i žena koja predvodi

Predsednica opštine Čoka je Stana Đember. Ministarka je Sara Pavkov. Dve žene su potpisale ugovor koji menja svakodnevni život građana.

Ovo nije slučajnost. Ekofeminizam veruje da žene, kada su na pozicijama moći, drugačije postavljaju prioritete. Ne uvek. Ali često. Životna sredina, zdravlje zajednice, blizina problema, to su teme koje žene u lokalnim sredinama osećaju na koži.

„Drago mi je što smo danas potpisali ugovor kojim ćemo rešiti važno pitanje u opštini Čoka“, rekla je Pavkov. „Ova deponija dugo je smetala građanima jer se nalazila u blizini kuća.“

Ovo je glas koji prepoznaje stvarni, svakodnevni problem. Glas koji ne govori samo o strategijama i planovima. Govori o kućama. O ljudima.

Širi kontekst: Nesanitarne deponije kao sistemski nasilje nad zajednicama

Nesanitarne deponije nisu prirodna pojava. One su rezultat decenijskog zanemarivanja ruralnih i manjih zajednica. U Vojvodini postoji preko 400 divljih deponija i oko 50–60 nesanitarnih deponija na koje se odlaže otpad. Svaka od tih deponija ima svoju priču. I u svakoj priči postoje žene koje su trpele. Bake koje su gledale kako im se dvorište graniči sa smradom. Majke koje su vodile bolesnu decu kod lekara, a lekar nije znao zašto.

Ecofeminizam kaže: priroda nije odvojen od tela. Telo nije odvojeno od zajednice. Zajednica nije odvojena od politike. Kada vlast potpiše ugovor o sanaciji deponije, to nije birokratski čin. To je politički čin koji kaže: vaš život je važan.

Ministarka Pavkov je dodala:

„Nastavljamo da sprovodimo važne ekološke projekte izgradnje regionalnih centara i zatvaranja nesanitarnih deponija.“ Ova rečenica zvuči tehnički. Ali za Čoku znači kraj jedne dugotrajne nepravde.

Zelena površina kao simbol novog početka

Kada projekat bude završen, na mestu stare nesanitarne deponije nicat će trava. Deca će možda trčati tamo. Žene će šetati. Vazduh će biti čistiji.

Zelena površina na mestu deponije nije samo urbanistički detalj. To je metafora obnove. Priroda se vraća tamo odakle je proterana. Zajednica dobija prostor koji joj je oduzet.

Ovo je ekofeminizam u praksi: briga o tlu, briga o telu, briga o zajednici. Sve u jednom.