Dan ekološkog duga Srbija
Dan ekološkog duga Srbija pada 16. maja i od tog trenutka živimo na ekološki kredit koji priroda jednog dana mora da naplati. Suše, poplave i nagle promene temperature nisu loše vreme, to je kamata koju već plaćamo.
Srbija ulazi u ekološki minus osam dana ranije nego lani
Svake godine Global Footprint Network izračunava tačan datum kada zemlja potroši sve resurse koje ekosistem može obnoviti za tu godinu. Za Srbiju je to ove godine 16. maj. Sve što koristimo posle tog datuma dolazi iz rezervi koje ne možemo da vratimo. Pomeranje od osam dana unapred u odnosu na prošlu godinu zvuči kao mali korak, ali u ekološkim razmerama to je ogroman korak unazad. Napredak mora biti mnogo brži i odlučniji ako hoćemo da zaštitimo ono što nam je ostalo.
Šta se dešava kada prekoračimo granicu
Posledice prekoračenja ekološke granice nisu apstraktne, vidimo ih svaki dan. Nagle promene temperature, letnje suše koje uništavaju useve, zimske poplave koje odnose domove i oluje koje postaju sve razornije su direktna posledica porušene ravnoteže. Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije objašnjava da se klimatski rizici moraju sagledavati sistemski, a ne kao izolovane pojave. Priroda funkcioniše kao savršen sistem i kada jednom poremetimo njenu ravnotežu, posledice se osećaju u svakom deluekosistema. Srbija to već oseća na vlastitoj koži kroz sve češće ekstremne vremenske prilike.
Nauka potvrđuje da je situacija ozbiljnija nego što mislimo
Novo istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu Nature Ecology and Evolution donosi podatke koji zabrinjuju. Studija pokazuje da se sistematski potcenjuje uticaj klimatskih promena na globalnu bioraznovrsnost. Poseban problem su ekstremni vremenski događaji koji se gotovo nikada ne javljaju izolovano već uvek u kombinaciji sa drugim ekstremima. Projekcije su jasne i zabrinjavajuće. Do 2085. godine čak 36 posto staništa kopnenih vrsta biće izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema. Do 2050. godine 74 posto staništa trpeće ekstremne temperature kakve do sada nisu zabeležene. Ovi podaci nisu horor scenario, oni su naučna procena zasnovana na trenutnim trendovima koje mi kao društvo još uvek možemo da promenimo.
Dan ekološkog duga Srbija kao poziv na promenu
Dobra vest je da postoji prostor za preokret i to značajan. Istraživanje koje smo pomenuli predlaže konkretna rešenja, ne samo upozorenja. Brzim i odlučnim smanjenjem emisija ugljen-dioksida i dostizanjem nultih štetnih emisija možemo da smanjimo procenjeni rizik sa 36 posto na svega 9 posto. To nije mali pomak, to je razlika između katastrofe i opstanka. WWF godinama radi upravo na tome, pritiskom na donosioce odluka, zahtevima za promenu poslovnih modela kompanija i širenjem svesti o tome da hitno delovanje nije opcija već nužnost.
Ekofeminizam i Dan ekološkog duga Srbija: veza koju ne smemo ignorisati
Iz perspektive ekofeminizma, dan ekološkog duga Srbija nije samo ekološki podatak. On otkriva duboku vezu između načina na koji eksploatišemo prirodu i načina na koji tretiramo one koji su najranjiviji u društvu. Žene, posebno u ruralnim sredinama, prve osećaju posledice klimatskih promena kroz nestašicu vode, propast useva i zdravstvene posledice zagađenja. Dan ekološkog duga Srbija i socijalna nepravda idu ruku pod ruku i zato odgovor mora biti sistemski, a ne samo tehnički.
Šta možeš da uradiš ti
Svest je prvi korak, ali nije dovoljna. Prati šta jedeš, koliko trošiš energije, kako putuješ i podržavaj organizacije koje pritiskaju institucije na sistemske promene. Tvoj glas i tvoje izbore imaju težinu. Srbija ima do kraja godine da smanji ekološki dug koji raste, a svaki dan posle 16. maja je podsetnik da vreme nije na našoj strani.
Srbija može da promeni kurs, ali samo ako svi zajedno krenemo u istom smeru. Pridruži se zajednici ecofeminizam.com i budi deo rešenja, ne deo problema. Prati naše tekstove, deli ih sa prijateljima i pokreni razgovor u svojoj okolini. Svaki razgovor o ekološkom dugu Srbija je korak ka promeni. Svaka deljena objava dopire do nekoga ko možda nije znao da 16. maj znači nešto važno. Klimatska kriza nije problem koji rešavaju samo vlade i korporacije, rešavamo ga mi zajedno svakodnevnim izborima i glasnim zahtevima za pravednijim svetom. Vreme za čekanje je isteklo 16. maja.
About the Author
