Protest u Subotici: Novinari ne kleče

Ovaj događaj iz 2016. godine nije bio samo protest, već je postao simbol dugotrajne borbe za medijske slobode i rodnu ravnopravnost u Srbiji.

Skandal koji je pokrenuo talas solidarnosti

Sve je počelo s neprimerenom, seksističkom uvredom koju je tadašnji ministar odbrane, Bratislav Gašić, uputio novinarki televizije B92, Zlatiji Labović, rekavši: „Volim kad novinarke ovako lako kleknu“. Ova izjava, izrečena u decembru 2015. godine, pokrenula je lavinu reakcija. Kao  i mobilizaciju novinarskih udruženja i civilnog društva širom zemlje.

Uvređeni ovim napadom na integritet profesije i dostojanstvo žena, novinari su organizovali proteste pod sloganom „Novinari ne kleče / Smena Gašića“.

Hronologija borbe: Tri ključna protesta

Ovaj masovni pokret je pokazao izuzetnu snagu i odlučnost medijske zajednice. Koja se suprotstavila političkom pritisku:

1. Prvi skup (7. decembar): U Beogradu je održan prvi, snažni protest sa jasnim zahtevom za smenu ministra.
2. Drugi skup (21. decembar): Protesti su se proširili na deset gradova Srbije pod parolom „Predsedniče Vlade, održite obećanje“. Tada je  premijer Aleksandar Vučić već najavio Gašićevu smenu, ali ona još uvek nije bila izvršena. Novinari su insistirali na odgovornosti.
3. Treći, masovni skup (Januar 2016.): Protest „Novinari ne kleče / Predsedniče vlade, ko je ministar odbrane“ održan je u čak 13 gradova istovremeno. Time je  udruženi front protiv seksizma i pritiska postao nacionalnog karaktera.

Protesti su se održali istog dana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Čačku, Boru, Mladenovcu, Lazarevcu, Kikindi, Vranju, Pančevu i Novom Pazaru. Subotica je u ovom kontekstu bila posebno važna, jer je tamošnji proglas pročitan i na mađarskom jeziku. Tom prilikom je naglašena i  multietnička solidarnost. Kao  i uloga manjinskih medija u borbi za slobodu.

Zašto je ovaj protest važan za ekofeminizam?

Iako se na prvi pogled čini da je ovo isključivo borba za medijske slobode, ona duboko rezonuje s principima ekofeminizma i ženskog aktivizma. Seksistička uvreda je pokušaj omalovažavanja i dovođenja žene novinarke u podređeni položaj.Borba „Novinari ne kleče“ postala je borba za dostojanstvo žene u javnom prostoru.

Ovakav napad na ženu u medijima podriva njenu ulogu u izveštavanju o svim temama. To uključuje i  ekološke i aktivističke teme kojima se bavi i sajt www.ecofeminizam.com. Zahtev za smenom ministra postao je zahtev za političku odgovornost za seksizam i uspostavljanje minimalnih etičkih standarda u državi.

Na kraju, uprkos obećanju premijera, neizvršavanje smene u razumnom roku samo je dodatno potpirilo frustraciju javnosti, dokazujući da se borba za medijske slobode i poštovanje žena ne završava jednim protestom, već zahteva dugotrajni, uporni aktivizam.