Sveće od repičinog voska: priča Subotičanke Anese Distel
Anesa Distel na štandu svog brenda Mea’s Lumière
Sveće od repičinog voska Subotičanke Anese Distel mirišu na kafu, liče na kolače i ukrašavaju domove. Na prvi pogled, to su lepi i neobični predmeti. Ipak, posle razgovora sa njom ostalo mi je jedno pitanje. Šta ostaje kada sveća dogori? Upravo to pitanje otvara ekološku temu o kojoj retko razmišljamo kada kupujemo mirisne sveće.
Anesa je pokrenula sopstveni brend „Meas Lumière“ i sve proizvode izrađuje ručno. Njena priča pokazuje kako se žensko preduzetništvo može povezati sa zaštitom životne sredine. Govori i o odgovornoj potrošnji i smanjenju otpada, temama koje su sve važnije i u Subotici.
Od hobija do sopstvenog brenda
Anesa ima 32 godine i po obrazovanju je master inženjer zaštite životne sredine. Sveće je najpre pravila iz hobija, za sebe i svoje bližnje. Zatim je dve godine samostalno učila i usavršavala svoje veštine. Isprobavala je mirise, oblike i materijale, sve dok nije bila zadovoljna rezultatom. U junu 2026. godine osnovala je sopstveni brend.
Danas njeni proizvodi spajaju kreativnost, miris i dekorativnu namenu. Ipak, za ovu priču nije važan samo njihov neobičan izgled. Važno je i šta se događa sa materijalima tokom proizvodnje i nakon upotrebe. Upravo se na tom mestu susreću lokalno preduzetništvo i održivi razvoj.
Zašto sveće od repičinog voska
Anesa za izradu svojih proizvoda koristi repičin vosak. Kako objašnjava, izbor prirodnijih materijala važan joj je zbog obrazovanja i odnosa prema životnoj sredini.
„Važno mi je da proizvodi budu ekološki prihvatljivi, zato koristim prirodne materijale“, kaže Anesa.
Repičin vosak dobija se od uljane repice, biljke koja se gaji i u Srbiji. On predstavlja alternativu parafinu, koji se uglavnom dobija iz nafte. Međutim, biljno poreklo samo po sebi ne garantuje manji ukupni uticaj na životnu sredinu. Važni su poreklo sirovine, način proizvodnje, transport i dodaci koji se koriste. Mirisna ulja i boje takođe utiču na konačan sastav sveće.
Značaj ima i ambalaža, kao i količina materijala koja ostaje neiskorišćena. Zato se ekološki odgovorna proizvodnja ne može procenjivati prema jednoj sirovini. Potrebno je sagledati ceo put proizvoda, od nabavke materijala do njegovog odlaganja.
Za male proizvođače to ne znači da odmah moraju da promene svaki deo poslovanja. Mogu da počnu praćenjem potrošnje sirovina i ponovnom upotrebom ostataka. Pažljiviji izbor ambalaže takođe je jednostavan prvi korak.
Šta raditi sa ostacima voska
Ostaci voska su konkretan primer razlike između ekološke namere i svakodnevne prakse. Tokom izrade sveća nastaju viškovi materijala. Posle upotrebe vosak često ostaje na dnu posude.
Prvi izbor, kada je bezbedan i moguć, jeste ponovna upotreba. Čist vosak odgovarajućeg sastava može da se sačuva za izradu novih proizvoda. Može da posluži i kao mirisni vosak za aromatičnu lampu, ali samo ako je namenjen takvoj upotrebi.
Vosak ne treba sipati u sudoperu ili toalet. Hlađenjem se stvrdnjava i može da doprinese začepljenju odvoda. Ne treba ga automatski odlagati ni u biootpad samo zato što je biljnog porekla.
Ako ponovna upotreba nije moguća, male količine ohlađenog voska uglavnom se odlažu u mešani komunalni otpad. Ipak, pre konačne odluke treba proveriti lokalna pravila i mogućnosti sakupljanja otpada.
Staklena ambalaža i ponovna upotreba posuda
Posebnu pažnju treba posvetiti posudama u kojima se sveće prodaju. Staklena posuda može ponovo da se koristi ako je bezbedna i dobro očišćena. U njoj se mogu čuvati sitni predmeti ili začini, a može da posluži i za malu biljku. Ako se odbacuje, ostatke voska i fitilj treba ukloniti pre odlaganja.
Staklo se odvojeno predaje na reciklažu kada lokalni sistem prihvata tu vrstu ambalaže. Keramičke posude ne treba ubacivati u kontejnere za ambalažno staklo. Različiti materijali zahtevaju različit tretman.
U Subotici komunalnim otpadom upravlja JKP „Čistoća i zelenilo“. Građani se tom preduzeću mogu obratiti za precizna uputstva o odlaganju voska i ambalaže.
Žensko preduzetništvo i podrška za samozapošljavanje
Anesina priča govori i o ekonomskoj samostalnosti žena. Pre povratka u Suboticu sedam godina je živela u Nemačkoj. Nakon povratka odlučila je da razvije sopstvenu delatnost. Želela je da od kreativnog rada napravi posao.
Priliku je pronašla kroz subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Pripremila je poslovni plan i konkurisala za sredstva namenjena samozapošljavanju. Kao samohrana majka dvoje dece ostvarila je dodatne bodove.
U konkurenciji od 50 kandidata dobila je 380.000 dinara. Novac je uložila u opremu, materijal i prostor za rad. Danas sveće prodaje u lokalu u centru Subotice, a svoje proizvode predstavlja i na manifestacijama.
Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je 23. marta 2026. javne pozive za mere aktivne politike zapošljavanja. Redovna subvencija za samozapošljavanje iznosila je 380.000 dinara. Za osobe sa invaliditetom bila su predviđena sredstva od 420.000 dinara. Rok za redovni poziv istekao je 15. maja 2026. godine.
„Subvencija mi je mnogo pomogla na početku. Uložila sam novac u opremu i materijal kako bih mogla da napravim više sveća“, objašnjava Anesa.
Podrška za samozapošljavanje može biti važna polazna tačka za razvoj malog posla. Međutim, dugoročni uspeh zavisi od potražnje i troškova proizvodnje. Zavisi i od sposobnosti da se posao prilagođava potrebama tržišta.
Mirisne sveće u obliku kafe, kolača i životinja
Anesa izrađuje sveće koje podsećaju na kafu, kolače i životinje. Najviše voli da pravi sveće u obliku kafe. Kupci često biraju figurice mačaka i pasa.
U ponudi ima i mirisne aranžmane od voska. Izrađuju se po porudžbini, uz brojeve i poruke prilagođene različitim prilikama. Takvi proizvodi mogu biti poklon za rođendan ili godišnjicu, ali i dekoracija u domu.
Odgovorna potrošnja počinje izborom kupaca
Kupci koji biraju sveće od repičinog voska mogu i sami da doprinesu odgovornijoj potrošnji. Važno je da se informišu o sastavu proizvoda i načinu upotrebe. Treba da pitaju i da li ambalaža može ponovo da se koristi. Jednako je važno da ne kupuju više nego što im je potrebno.
Pravilna upotreba produžava trajanje sveće. Fitilj je dobro skratiti pre paljenja, a sveću nikada ne treba ostavljati bez nadzora. Tako se troši manje materijala i nastaje manje otpada.
Lokalna proizvodnja omogućava neposredniji kontakt između proizvođača i kupaca. Kupac može direktno da pita od čega je proizvod napravljen. Ipak, sama činjenica da je proizvod nastao u Subotici ne znači automatski manji ekološki otisak. Za takvu procenu treba uzeti u obzir sirovine, transport, energiju i nastali otpad.
Mogu li sveće od repičinog voska doprineti zelenijoj ekonomiji
Za Anesu je pokretanje sopstvenog brenda bilo ostvarenje lične želje. Kaže da je ovaj posao ispunjava i da želi da ga dalje razvija. U budućnosti planira saradnju sa većim kompanijama. Želi i da njene proizvode upozna više kupaca.
„Želim da ljudi više kupuju od malih preduzetnika, jer tako podržavaju naš rad i pomažu da naši brendovi traju“, kaže ona.
Njena priča otvara i šire pitanje. Kako se kreativni rad može povezati sa odgovornijim korišćenjem resursa? Odgovor ne zavisi samo od izbora repičinog voska. Važni su i postupanje sa ostacima, ambalaža, potrošnja materijala i informisanje kupaca.
Za Anesu, kao i za druge male proizvođače, sledeći koraci mogu biti jednostavni. To su praćenje količine otpada i korišćenje viškova kada je bezbedno. Tu su i ambalaža koja se može ponovo upotrebiti i jasna uputstva za odlaganje proizvoda.
Takve odluke same po sebi ne rešavaju velike ekološke probleme. Ipak, mogu biti deo odgovornijeg načina proizvodnje i potrošnje.
Projekat „Žene koje menjaju Suboticu: ekologija, održivi razvoj i lokalne inicijative“ kroz ovakve priče otvara pitanja o kojima se nedovoljno govori. Anesino iskustvo povezuje žensko preduzetništvo sa izborom materijala i smanjenjem otpada. Pokazuje i zašto je važno razlikovati ekološku nameru od postupaka čiji se rezultati mogu proveriti.
Tekst i foto: Sandra Iršević
Tekst je nastao u okviru projekta „Žene koje menjaju Suboticu: ekologija, održivi razvoj i lokalne inicijative“, koji je realizovan uz podršku Grada Subotice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snose Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala „Ecofeminizam“. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Subotice.
