Zamena papira za sadnice: 9,5 tona papira u Novom Sadu

Zamena papira za sadnice ove jeseni u Novom Sadu pokazala je koliko male navike mogu da promene. Tokom akcije „Zamenite stari papir za sadnice“ prikupljeno je više od devet i po tona starog papira i kartona. Taj papir nije završio na deponiji, već je otišao na reciklažu. Zauzvrat su građani u svoje bašte i na terase odneli cveće i tuje.

Volim priče u kojima se korist vidi odmah. Ova je upravo takva. Neko donese kutiju starih novina i udžbenika, a ode kući sa sadnicom u rukama. Između ta dva trenutka nalazi se mnogo važnija priča o vodi, šumama i našem odnosu prema otpadu.

Zamena papira za sadnice na platou ispred Spensa

Akciju su organizovali „Inženjeri zaštite životne sredine“. Tokom septembra i oktobra, na platou ispred Spensa u Novom Sadu, održano je šest dvodnevnih akcija. Svaka je trajala po dva dana, tokom vikenda kada se održavaju Novosadske cvetne pijace.

Na fotografijama sa akcije vidi se kako to izgleda u praksi. Ljudi donose kese pune novina, kartonske kutije, sveske i stare školske knjige. Papir se meri na vagi, a zatim se odlaže u veliki zeleni kontejner. Pored kontejnera stoje tuje i saksije sa ljubičicama, spremne za nove vlasnike.

Prema informacijama sa banera organizatora, zamena se obavljala petkom od 8 do 19 časova i subotom od 8 do 13 časova. Za 10 kilograma starog papira dobijala se sadnica cveća. Za 60 kilograma papira dobijala se sadnica tuje.

Rezultati jesenje akcije zamena papira za sadnice

Jesenja zamena papira za sadnice donela je više od 9,5 tona starog papira i kartona. Sav prikupljeni materijal predat je na reciklažu. Zahvaljujući tome, od seče je sačuvano 161 stablo.

Oni koji su učestvovali u akciji zamena papira za sadnice posadili su u svojim baštama i na terasama više od 500 sadnica cveća i tuja. To znači da se rezultat akcije ne meri samo u tonama. Meri se i u zelenim kutkovima koji su ove jeseni nastali širom grada.

Ukupno je tokom prolećnih i jesenjih akcija zamena papira za sadnice u 2026. godini prikupljeno 18,5 tona starog papira i kartona. Sav taj materijal poslat je na reciklažu.

Koliko stabala je sačuvano reciklažom

Organizatori navode da se reciklažom jedne tone starog papira može uštedeti 32.000 litara vode. Ta voda bi inače bila potrebna u procesu proizvodnje novog papira. Istom količinom papira čuva se i 17 stabala starih između 15 i 20 godina.

Kada se ta računica primeni na ovogodišnje rezultate, brojevi postaju vrlo konkretni. Zahvaljujući prolećnim i jesenjim akcijama zamena papira za sadnice, približno 315 stabala ostalo je da raste u šumama. Za mene je to najjači podatak ove priče. Svaka kutija novina koju nismo bacili znači deo šume koji je ostao netaknut.

Ko je sve doneo stari papir

Kao i prethodnih godina, u akciju su se uključili veoma različiti ljudi. U akciji zamena papira za sadnice učestvovali su građani i građanke, škole i vrtići. Doneli su ga i preduzetnici i preduzetnice, poljoprivredna gazdinstva, organizacije i preduzeća.

Upravo ta raznolikost pokazuje da reciklaža nije tema samo za stručnjake. Ona je deo svakodnevnog života svake porodice. U gotovo svakom domu postoje stare novine, kutije od kućnih aparata i sveske koje više niko ne koristi.

Posebno je važno što su se uključile škole i vrtići. Deca koja nauče da papir ima svoju vrednost to znanje nose dalje. O tome sam ranije pisala i u tekstu zašto je reciklaža važna, jer navike se najlakše grade od malih nogu.

Kako funkcioniše zamena papira za sadnice

Princip je jednostavan i zato dobro funkcioniše. Građani sakupljaju stari papir kod kuće, a zatim ga donose na štand. Papir se izmeri, a za određenu količinu dobija se sadnica. Prikupljeni papir zatim odlazi na preradu, gde postaje sirovina za nove proizvode.

Ovakve akcije su dobar primer cirkularne ekonomije u praksi. Materijal se ne baca, već se vraća u proizvodni proces. Istovremeno, ljudi dobijaju podsticaj da odvajaju otpad i nakon što se akcija završi.

Šta se može predati na reciklažu

Na akciji se prikupljaju sve vrste papira i kartona. To su novine, časopisi, kancelarijski papir, sveske, stare knjige i kartonske kutije. Pre predaje je dobro ukloniti plastične omote, folije i druge materijale koji nisu papir.

Papir zaprljan hranom ili masnoćom uglavnom nije pogodan za reciklažu. Isto važi i za korišćene papirne maramice i salvete. Ako niste sigurni, najbolje je da pitate organizatore na štandu. Pravilno odvajanje olakšava preradu i povećava vrednost prikupljenog materijala. Više o tome može se pročitati i u tekstu o upravljanju ambalažnim otpadom.

Partneri i podrška akciji

Akcija je i ove godine realizovana u saradnji sa Pokretom gorana Novog Sada. Odvijala se u okviru njihove manifestacije „Novosadske cvetne pijace“. Ta saradnja povezala je dve stvari koje prirodno idu zajedno, cveće i brigu o prirodi.

Podršku su pružili i OPENS, EKOstar pak i Kappa Star. Uz njih su bila i udruženja „Ritam zdravlja“ i „Odrasti zdravo“. Važnu ulogu imali su i novinari i novinarke lokalnih i nacionalnih medija koji su informisali javnost o akciji.

Kao novinarka znam koliko informacija može da pokrene ljude. Mnogi za akciju saznaju upravo iz vesti, a zatim odluče da isprazne podrum ili ormar. Zato je dobro kada mediji prate ovakve teme redovno, a ne samo povremeno.

Zašto je reciklaža papira važna za svakoga od nas

Reciklaža papira jedan je od načina na koji svaki pojedinac može da smanji svoj uticaj na životnu sredinu. Ona doprinosi očuvanju prirode i pomaže da se odgovori na klimatske promene. Njihove posledice osećamo sve više, od toplotnih talasa do suša.

Šume vezuju ugljen-dioksid i čuvaju vodu u zemljištu. Svako stablo koje ostane da raste ima vrednost koja se ne može lako zameniti. Zato je zamena papira za sadnice više od razmene. Ona nas podseća da je otpad često resurs koji nismo prepoznali.

Slične primere viđamo i u drugim gradovima. Na festivalu u Požarevcu sakupljeno je čak 91.350 limenki za reciklažu. Takve akcije pokazuju da ljudi žele da učestvuju kada im se ponudi jasan i jednostavan način.

Organizatori su se zahvalili svim učesnicima i učesnicama akcije. Kako ističu, životnu sredinu najbolje čuvamo zajedničkim snagama, kroz svesno i odgovorno postupanje. Ostaje nam da do proleća sakupljamo stari papir i pripremimo ga za sledeću akciju.

Tekst: Sandra Iršević
Foto: Inženjeri zaštite životne sredine