Rut Njambrura: Žena koja se bori za zemlju i slobodu

Kada se govori o Rut Njambrura, jednoj od savremenih afričkih ekofeministkinja, ekologija nije samo pitanje zaštite prirode. Za nju su pitanje zemlje, hrane, vode, semena i klimatskih promena istovremeno pitanja moći, ekonomije i položaja žena. Njena borba dolazi iz Kenije, ali teme kojima se bavi odavno su prešle granice Afrike.

Portal ecofeminizam.com je i ranije pisao o ekofeministkinjama šiom sveta. Rut Njambrura je kenijska feministkinja, istraživačica i aktivistkinja koja se bavi vezama između roda, ekonomije i ekološke pravde. Članica je Afričkog ekofeminističkog kolektiva, a njen rad posebno je usmeren na poljoprivredu, prehrambene sisteme i položaj malih poljoprivrednih proizvođača, među kojima žene imaju ogromnu ulogu.

Rut Njambrura i ekofeminizam koji ne odvaja prirodu od politike

Za Rut Njambrura ekofeminizam nije priča o tome da su žene „bliže prirodi“. Njena perspektiva je mnogo konkretnija. Ona polazi od pitanja ko ima zemlju, ko kontroliše seme, ko odlučuje šta će se proizvoditi i ko plaća cenu kada se prirodni resursi pretvore u robu.

U njenom radu posebno mesto zauzima ono što naziva feminističkom političkom ekologijom. To znači da ekološke probleme posmatra kroz odnose moći. Klimatska kriza, uništavanje zemljišta, privatizacija vode ili industrijalizacija poljoprivrede ne pogađaju sve ljude na isti način. Najveći teret često pada na one koji imaju najmanje političke i ekonomske moći.

„Klimatske promene očigledno ugrožavaju sposobnost afričkih žena da pristupe prirodnim resursima i da ih poseduju“, rekla je Njambrura u razgovoru za Ms. Magazine, govoreći o položaju žena, zemlji i prehrambenoj suverenosti.

Upravo tu se vidi suština njenog pristupa. Ako žena nema pravo na zemlju, nema kontrolu nad semenom i zavisi od sistema koji određuje šta će sejati i proizvoditi, zaštita životne sredine sama po sebi nije dovoljna.

Rut Njambrura: ko kontroliše hranu, kontroliše i budućnost

Jedna od centralnih tema rada Rut Njambrura jeste prehrambena suverenost. Za nju borba za hranu nije samo pitanje proizvodnje dovoljne količine hrane. To je pitanje prava ljudi i zajednica da odlučuju kako će se hrana proizvoditi, koje će se seme koristiti i kome će pripadati zemljište.

Posebno kritikuje modele poljoprivrednog razvoja koji povećavaju zavisnost malih proizvođača od velikih kompanija, industrijskih inputa i komercijalnog semena. Njena istraživanja bave se i načinima na koje se tradicionalno seme i znanje poljoprivrednika potiskuju zakonima i politikama koje otvaraju prostor velikim agrobiznis kompanijama.

Za Njambruru je zato važno da se sačuva pravo malih proizvođača da koriste tradicionalne sorte i sopstveno znanje. U toj borbi žene imaju posebno mesto, jer upravo one u mnogim afričkim sredinama čuvaju seme, obrađuju zemlju i brinu o ishrani porodica.

Njena poruka je jasna: nije dovoljno promeniti tehnologiju proizvodnje hrane ako se ne menjaju odnosi moći koji određuju ko ima pristup zemlji, vodi i semenu.

Od Kenije do globalne borbe za ekološku pravdu

Rut Njambrura svoju borbu ne ograničava na Keniju. Njeno delovanje povezano je sa širim afričkim i međunarodnim pokretima koji se suprotstavljaju privatizaciji prirodnih resursa i modelima razvoja zasnovanim na eksploataciji.

Bila je angažovana u radu Afričke mreže za biodiverzitet, a istraživala je transformacije afričke poljoprivrede i ideologiju takozvane „nove zelene revolucije“ u Africi. Posebno je analizirala vezu između velikih filantropskih fondacija, poljoprivrednih politika i komercijalizacije proizvodnje hrane.

Bila je i koordinatorka kampanje „Ruke dalje od Majke Zemlje“, koja se bavi borbom protiv geoinženjeringa i drugih tehnoloških rešenja koja se predstavljaju kao odgovor na klimatsku krizu. U svom radu upozorava da se klimatska kriza ne može rešiti tehnologijom ako se istovremeno ne preispitaju ekonomski sistemi koji su doprineli njenom nastanku.

To je jedna od važnih karakteristika njenog pristupa: klimatsku krizu ne posmatra kao izolovan problem životne sredine, već kao posledicu mnogo šireg sistema odnosa između ljudi, prirode i kapitala.

Zašto je Rut Njambrura važna za ekofeminizam danas

U vremenu kada se o klimatskim promenama sve češće govori kroz velike međunarodne konferencije, nove tehnologije i tržišne mehanizme, Rut Njambrura vraća razgovor na nešto mnogo osnovnije: zemlju, vodu, hranu i ljude koji od njih žive.

Njena posebna snaga je u tome što ekofeminizam ne predstavlja kao apstraktnu teoriju. On se kod nje vidi u konkretnim pitanjima. Ko ima pravo da obrađuje zemlju? Ko čuva seme? Ko odlučuje o vodi? Čiji glas se čuje kada se donosi odluka o rudniku, plantaži ili velikom poljoprivrednom projektu?

Na međunarodnom skupu o klimatskoj pravdi, Njambrura je upozorila da je klimatska promena pre svega pitanje sistemskih i strukturnih nejednakosti. Govorila je o privatizaciji vode, zagađenju zemljišta i hrane i potrebi da se preispita ekonomski sistem koji koristi prirodu kao resurs za profit.

Zato njen rad ima značaj daleko izvan afričkog kontinenta. Pitanje ko kontroliše prirodne resurse postoji svuda, baš kao i pitanje čiji se rad smatra nevidljivim. A kada se ta dva pitanja spoje, postaje jasno zašto su žene često na prvoj liniji borbe za zaštitu životne sredine.

Rut Njambrura pripada generaciji ekofeministkinja koje ne traže samo da priroda bude zaštićena. One traže promenu načina na koji društvo odlučuje o prirodi i ljudima koji od nje zavise.

U tome je i njena najvažnija poruka: ekološka pravda nije moguća bez društvene pravde. A nema društvene pravde ako žene koje proizvode hranu, čuvaju seme i brinu o zemlji nemaju pravo da odlučuju o njenoj budućnosti.