Hindou Oumarou Ibrahim: karta koja može da spreči sukobe

Hindou Oumarou Ibrahim dokazala je da jedna karta može da sačuva i prirodu i mir. Ne pravi je satelit, već ljudi koji svoju zemlju poznaju generacijama. U Čadu je ta ideja postala stvarnost kroz metodu koja se zove participativno 3D mapiranje.

Na prvi pogled, to deluje kao tehnički projekat. Njegova suština je mnogo dublja. Ljudima koji poznaju svoju teritoriju omogućava da svoje iskustvo pokažu stručnjacima i donosiocima odluka.

Kako je Hindou Oumarou Ibrahim pretvorila usmeno znanje u kartu

Participativno 3D mapiranje spaja tradicionalno znanje lokalnog stanovništva sa prostornim prikazom terena. Cilj je da zajednice bolje upravljaju prirodnim resursima. Umesto da drugi crtaju mapu za njih, ljudi sami prikazuju svoj svet.

U oblasti Baibokoum, na jugu Čada, stočarske zajednice trpe sve veći pritisak na zemljište i vodu. Njive, pašnjaci i putevi kojima se stoka kreće često se preklapaju. Klimatske promene i degradacija zemljišta otežavaju pristup resursima i povećavaju rizik od sukoba.

Projekat je vodila organizacija AFPAT, u saradnji sa afričkom mrežom starosedelačkih naroda IPACC. Podršku su pružili i međunarodni partneri. Stanovnici su zajedno izrađivali trodimenzionalni model svoje teritorije.

Na modelu su označili izvore vode, sezonske i stalne vodotokove, pašnjake i puteve stoke. Obeležili su i mesta na kojima rastu važne biljne vrste. Tako je znanje koje se do tada prenosilo samo usmeno prvi put dobilo oblik koji svi mogu da vide.

Šest drveća na mapi koju je pokrenula Hindou Oumarou Ibrahim

Prema izveštaju objavljenom na sajtu organizacije AFPAT, učesnici su na modelu prepoznali šest vrsta drveća. Ta stabla zaštićena su običajnim pravilima naroda Mbororo. Razlog su njihova lekovita svojstva i značaj za ceo ekosistem.

Ovo pokazuje kako usmeno znanje može da postane osnova za zajedničko planiranje. Kada se na jednoj karti vide izvori vode, putevi stoke i važne biljke, lakše je uočiti gde nastaju problemi. Tako se sukobi mogu sprečiti pre nego što počnu.

Posebno je važno što ovakav proces omogućava ženama da učestvuju u odlučivanju. Njihovo poznavanje lekovitih biljaka, mesta za prikupljanje hrane i promena u prirodi postaje vidljivo. Najzad se priznaje kao deo zajedničkog znanja.

Od Čada do Njujorka: dan kada je Hindou Oumarou Ibrahim govorila svetu

Hindou Oumarou Ibrahim nije ostala samo na lokalnom radu. Godinama učestvuje u međunarodnim razgovorima o klimi, biodiverzitetu, dezertifikaciji i pravima starosedelačkih naroda. Bila je kopredsedavajuća Međunarodnog foruma starosedelačkih naroda o klimatskim promenama.

Njena uloga dobila je posebnu vidljivost 22. aprila 2016. godine. Tada je izabrana da predstavlja civilno društvo na ceremoniji potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku. Za starosedelačke zajednice, dugo nevidljive u pregovorima o klimi, to je bio istorijski trenutak.

Prema izveštaju na zvaničnom sajtu Ujedinjenih nacija, Ibrahim je upozorila da klimatske promene ugrožavaju osnovna prava i opstanak starosedelačkih zajednica. Govoreći o Pariskom sporazumu, poručila je: „Sada je vreme da nadu pretvorimo u konkretne promene.“ Citat je preveden sa engleskog jezika.

Hindou Oumarou Ibrahim: nisu krivi, a plaćaju najveću cenu

Starosedelačke zajednice trpe suše, poplave, dezertifikaciju i gubitak biodiverziteta. Ipak, nisu odgovorne za najveći deo globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Njihovo znanje o zemlji, vodi i ekosistemima istovremeno može da pomogne u očuvanju prirode.

Zato Ibrahim insistira da starosedelački narodi ne budu predstavljeni samo kao ugrožena grupa kojoj treba pomoć. Oni su nosioci znanja i iskustva koji mogu da doprinesu rešavanju krize. To je poruka koju je iz Čada donela u središte svetske politike.

Zašto je priča Hindou Oumarou Ibrahim važna za ekofeminizam

Ekofeminizam polazi od toga da su odnos prema prirodi i odnos prema ljudima često deo istih obrazaca. Eksploatacija resursa, nejednaka moć i isključivanje žena iz odlučivanja često se prepliću. Rad ove aktivistkinje pokazuje kako ta veza izgleda u praksi.

Njena priča otvara pitanje važno i daleko izvan Afrike. Ko ima pravo da odlučuje o prirodi i čije se znanje smatra vrednim? Od odgovora zavise zaštita šuma, upravljanje vodama, poljoprivreda i prilagođavanje klimatskim promenama.

Hindou Oumarou Ibrahim i znanje koje nije prošlost, već rešenje

Hindou Oumarou Ibrahim pokazuje da tradicionalno znanje i savremena nauka ne moraju da budu suprotstavljeni. Kada se povežu, daju potpuniju sliku promena u prirodi. Njena borba je istovremeno borba za prava žena, kulturno nasleđe i klimatsku pravdu.

Zaštita prirode nije samo čuvanje šuma, reka i biljnih vrsta. To je i pravo ljudi da sačuvaju svoj način života i da budu saslušani. Prirodu ne možemo da zaštitimo ako ne čujemo one koji su generacijama učili kako da žive sa njom.

Ako želite da saznate kako je sve počelo, pročitajte prvi deo priče o Hindou Oumarou Ibrahim i ženama naroda Mbororo.