Prekoračenje granice od 1,5°C: vreme za izgovore je isteklo
Silhouette of dead Atlantic cedar (Cedrus atlantica). WWF is organising training courses for foresters, NGOs, and local communities on the threats to and current conservation status of the Atlantic cedar forests. Middle Atlas, Morocco
Prekoračenje granice od 1,5°C više nije pretnja iz daleke budućnosti, već stvarnost koja nam kuca na vrata. Naučnici upozoravaju da je cilj koji smo sebi zadali praktično nedostižan. Svet neće ostvariti cilj iz Pariskog sporazuma da zagrevanje ostane u granici od 1,5°C bez njenog prelaska. To pokazuje novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), objavljen 21. oktobra 2026. godine. Ipak, poruka nije da je borba izgubljena. Poruka je da više nemamo prostora za odlaganje klimatske akcije.
Prekoračenje granice od 1,5°C: šta tačno kaže novi UNEP izveštaj
Izveštaj o jazu u emisijama za 2026. godinu (Emissions Gap Report 2026) nosi podnaslov „Tačka povratka“. Prema nalazima UNEP, prelazak praga od 1,5°C sada je neizbežan. Zato se svi napori moraju usmeriti na jedan hitan zadatak. Prekoračenje mora biti što manje i što kraće. Globalna temperatura do kraja veka mora ponovo da se spusti ispod 1,5°C.
Holandska agencija za procenu životne sredine (PBL), čiji su stručnjaci koautori izveštaja, navodi i konkretne brojke. U najpovoljnijem scenariju, zagrevanje bi oko sredine veka dostiglo vrhunac od 1,7 do 1,8°C. Posle toga bi temperatura morala ponovo da padne. Autori otvoreno priznaju da bi to zahtevalo ogroman napor celog sveta.
Izveštaj šalje jasnu poruku. Odluke koje donosimo danas oblikovaće živote i sredstva za život generacija koje dolaze. Ceo dokument dostupan je na zvaničnoj stranici UNEP izveštaja o jazu u emisijama.
Prekoračenje granice od 1,5°C: zašto je važna svaka desetina stepena
Možda deluje da je razlika između 1,5 i 1,8°C zanemarljiva. Nije. Održavanje zagrevanja u okviru granice od 1,5°C smanjuje rizike od ekstremnih vrućina. Smanjuje i opasnost od porasta nivoa mora, nestašice vode i gubitaka u poljoprivredi. Istovremeno štiti prirodne sisteme od urušavanja.
To je posebno važno za najugroženije zemlje. Male ostrvske države već se suočavaju sa ozbiljnim posledicama porasta nivoa mora. Za njih svaka desetina stepena znači pitanje opstanka. Klimatska kriza ne pogađa sve podjednako. O tome decenijama govore žene koje žive najbliže prirodi, poput Hindou Oumarou Ibrahim, čije znanje svet tek sada čuje.
Prekoračenje granice od 1,5°C nije kraj, već poziv na akciju
Razlog za nadu i dalje postoji. UNEP izveštaj pokazuje moguće puteve za povratak globalne temperature na 1,5°C do kraja ovog veka. Da bi se to ostvarilo, vlade moraju da ograniče prekoračenje na najmanju moguću meru. Ono mora trajati što kraće. Ključ je u ubrzanom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Jednako je važna zaštita prirodnih sistema koji vezuju ugljenik. Šume, močvare i zdravo zemljište istovremeno štite zajednice od posledica klimatskih promena.
Prekoračenje granice od 1,5°C i poruka WWF uoči COP31
Na izveštaj je reagovala i organizacija WWF, a saopštenje je u Srbiji prenela kancelarija WWF Adria. Manuel Pulgar-Vidal, globalni direktor WWF za klimu i energetiku i predsednik COP20, poručio je da prelazak granice od 1,5°C nije kraj borbe. „Naprotiv, ovo je trenutak da zasučemo rukave i delujemo još odlučnije. Nemamo vremena za gubljenje“, izjavio je Pulgar-Vidal.
Prema njegovim rečima, moramo pojačati napore kako bismo povećali otpornost zajednica i smanjili globalne emisije. On ističe da u središtu tih napora mora biti pravedno, brzo i ravnopravno napuštanje fosilnih goriva. Jednako važno je očuvanje i obnova prirode. Ona je, kako kaže, temelj budućnosti u kojoj ćemo se vratiti na putanju od 1,5°C.
Koliko borba protiv fosilnih goriva može biti lična i hrabra, pokazuje priča devojke koja je sa 24 godine pobedila naftne divove.
Prekoračenje granice od 1,5°C i COP31: šta Antalija mora da donese
Prema oceni WWF, COP31 predstavlja ključnu priliku da se ovo upozorenje pretoči u konkretne mere. Vlade moraju ispuniti obećanje o utrostručavanju kapaciteta obnovljivih izvora energije. Moraju postepeno napuštati fosilna goriva i smanjiti emisije metana. Krčenje šuma treba zaustaviti, a zatim taj proces preokrenuti. Potrebno je delovati brže već sada. Ciljevi za 2035. i 2040. godinu moraju biti ambiciozniji.
Pulgar-Vidal naglašava da vlade moraju doći na COP31 spremne na odluke koje ovaj trenutak zahteva. Smatra da treba nadograditi izuzetan rast obnovljivih izvora energije. Čista energija mora da stigne do još više domaćinstava, preduzeća i zajednica. Ona treba da promeni saobraćaj, grejanje i industriju. „Era obećanja je završena“, poručio je. Antalija, prema njegovim rečima, mora postati mesto gde će vlade ambiciju pretvoriti u akciju. Akcija je jedini put ka sigurnijoj budućnosti za ljude i prirodu.
Prekoračenje granice od 1,5°C: šta to znači za nas
Klimatska politika se ne vodi samo na velikim konferencijama. Ona počinje u našim gradovima, školama i domaćinstvima. Svaki izbor energije, prevoza i potrošnje utiče na to koliko će trajati ovaj opasni period. Prekoračenje granice od 1,5°C nas podseća da čekanje više nije opcija. Pitanje više nije da li ćemo delovati, već koliko brzo.
Više priča o ljudima i inicijativama koje menjaju odnos prema prirodi pronađite u rubrici Ekologija i održivost. Podelite ovaj tekst sa nekim kome je budućnost planete važna. Svako deljenje širi krug ljudi koji znaju šta je danas zaista u pitanju.
