AirMON: šta zaista udišemo u Pančevu, Vršcu i Beloj Crkvi?

AirMON je međunarodni projekat koji otkriva šta zaista udišemo u Južnom Banatu. Vazduh ne poznaje granice, pa ni zagađenje ne staje na graničnom prelazu. Zato su Srbija i Rumunija udružile znanje, opremu i stručnjake. Merenja su pri kraju, a rezultati bi mogli da promene način na koji gradovi brinu o našem zdravlju.

U Zavodu za javno zdravlje Pančevo 22. oktobra 2026. održana je konferencija za medije o kvalitetu vazduha u Južnom Banatu. Predstavljena je oprema obezbeđena kroz IPA projekat „Prekogranična mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha (AirMON)“. Tom prilikom predstavljeni su i dosadašnji rezultati projektnih aktivnosti.

Ko stoji iza projekta AirMON i zašto granica ovde nije prepreka?

Projekat sprovodi Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo kao glavni, odnosno vodeći partner. Partneri na projektu su Univerzitet prirodnih nauka „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara i Zavod za javno zdravlje Pančevo. Sve se odvija u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija i Rumunija, INTERREG IPA CBC Romania Serbia Programme. Prvi poziv ovog programa pokrenut je u oktobru 2022. godine u Temišvaru i Vršcu. Projekat je u drugoj godini realizacije. Usmeren je na zajedničke izazove zagađenja vazduha u Južnobanatskom okrugu u Srbiji i okrugu Timiš u Rumuniji.

O dosadašnjim aktivnostima, nabavljenoj opremi i merenjima govorila je dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

„Pri kraju smo projekta prekogranične saradnje koji se finansira sredstvima Evropske unije. Ovo je druga godina realizacije projekta. Do sada smo nabavili svu potrebnu opremu za Zavod za javno zdravlje i Regionalnu razvojnu agenciju Južni Banat. Naš partner iz Temišvara takođe je nabavio potrebnu opremu i započeo merenja kako je projektom predviđeno“, rekla je dr Lazić.

AirMON meri vazduh na šest mesta, da li je i vaš grad na listi?

Na teritoriji Južnobanatskog okruga kvalitet vazduha prati se na šest mernih mesta. Dva su u Pančevu, dva u Vršcu, a po jedno u opštinama Plandište i Bela Crkva. Merenja su raspoređena u četiri sezonska perioda tokom godine. Tako se dobija što potpunija slika o vazduhu koji svakodnevno udišemo.

„Uređajima koje smo nabavili kroz projekat obavili smo planirana merenja i ostaje nam još poslednja sezona. Nakon toga ćemo objediniti podatke i predstaviti rezultate“, navela je dr Lazić.

Laboratorija na točkovima koju je doneo AirMON

Kroz projekat je nabavljena značajna oprema za automatski monitoring kvaliteta vazduha. Sistem je smešten u mobilnoj prikolici i opremljen analizatorima. Oni omogućavaju praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Odgovarajuću opremu nabavio je i projektni partner sa rumunske strane.

Zavod za javno zdravlje Pančevo dobio je i dodatnu opremu za uzorkovanje i ispitivanje parametara kvaliteta vazduha. To će omogućiti detaljniju procenu stanja na teritoriji Južnobanatskog okruga.

Šta AirMON pronalazi u vazduhu koji udišemo?

U okviru monitoringa mere se ugljen monoksid, azotni oksidi, sumpor dioksid i ukupni redukovani sumpor. Prate se i BTX, kao i suspendovane čestice PM10 i PM2,5. Isti parametri mere se i na rumunskoj strani. Tako nastaju uslovi za uporedivu procenu kvaliteta vazduha u čitavom prekograničnom području.

Od brojki do čistijeg vazduha, šta AirMON obećava gradovima

Prikupljeni rezultati biće objedinjeni i korišćeni za procenu kvaliteta vazduha u Južnobanatskom okrugu. Partneri iz Rumunije na isti način će analizirati stanje u okrugu Timiš.

Prema rečima dr Lazić, cilj je da se nakon svih ispitivanja predlože mere za poboljšanje kvaliteta vazduha. Planirana je i izrada programa kontrole kvaliteta vazduha za lokalne samouprave sa obe strane granice. „Na osnovu dobijenih podataka moći će da se preduzmu konkretne mere na lokalnom nivou kako bi se kvalitet vazduha poboljšao“, istakla je dr Lazić.

Projekat je posebno važan jer zagađenje ne poznaje administrativne i državne granice. Prema opisu projekta, zagađenje vazduha u ova dva regiona nije sistematski praćeno. Južni Banat i okrug Timiš dele zajedničke prirodne i klimatske karakteristike. Na srpskoj strani monitoring je bio koncentrisan prvenstveno na Pančevo. U Rumuniji je bio ograničen uglavnom na Temišvar.

Teški metali, pesticidi i PAU pod lupom projekta AirMON

AirMON zato predviđa uspostavljanje dva sistema za praćenje zagađenja vazduha. Prvi sistem ima analizatore koji podatke daju u realnom vremenu. Drugi sistem prikuplja uzorke suspendovanih čestica. Uzorci će biti analizirani na širok spektar zagađujućih materija. Među njima su teški metali, pesticidi i policiklični aromatični ugljovodonici (PAU). Tako nastaje kvalitetnija baza podataka za institucije i donosioce odluka.

AirMON vredan 1,3 miliona evra, ko plaća čist vazduh

Ukupna vrednost projekta iznosi 1.304.019,12 evra. Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo i Zavod za javno zdravlje Pančevo raspolažu budžetom od 578.943,75 evra. Čak 85 odsto vrednosti sufinansira se kroz IPA III Program pretpristupne pomoći. Preostalih 15 odsto obezbeđuje se iz sopstvenih sredstava. Deo sredstava stigao je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije Autonomne pokrajine Vojvodina.

Projekat ima tri glavna očekivana rezultata. Prvi je izrada pilot studije za identifikaciju zagađivača i njihovih izvora. Drugi je uspostavljanje sistema za monitoring kvaliteta vazduha. Treći je podizanje svesti kroz radionice i seminare za javne institucije, nevladine organizacije i studente.

Zašto je AirMON važan za svaku porodicu u Južnom Banatu?

Čist vazduh nije luksuz, već osnovno pravo svakog deteta, žene i muškarca. Isto važi i za čistu vodu, bez koje nema zdravog života.Kada nauka, institucije i lokalne zajednice rade zajedno, granice postaju manje važne. Ista metodologija na obe strane granice daje precizniju sliku izvora i nivoa zagađenja.

Više priča o ekologiji i održivosti i zelenim inicijativama pronađite na portalu. Pratite ecofeminizam.com i saznajte prvi kada rezultati projekta budu predstavljeni. Podelite ovaj tekst sa nekim ko živi u Pančevu, Vršcu, Plandištu ili Beloj Crkvi.