Zapadnog Balkana 2030: plan koji može spasiti našu prirodu

Strateški plan za biodiverzitet Zapadnog Balkana 2030 upravo je usvojen, a od njega zavisi budućnost naših šuma, reka i planina. Dokument je usvojen 18. septembra 2026. godine u Žabljaku, u Crnoj Gori. Odluka je doneta na Trećem ministarskom sastanku o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Zajedno sa njim usvojen je i Plan obnove šumskih predela Zapadnog Balkana. Ovo je objavila Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) u svom saopštenju za medije.

Zvuči kao još jedan birokratski papir? Nije baš tako. Ovi planovi prvi put daju regionu zajednički okvir za spas prirode. Za nas koji živimo između Dunava, Drine i Jadrana, to je vest koju vredi pročitati do kraja.

Šta je zapravo dogovoreno u Žabljaku za prirodu Zapadnog Balkana 2030

Prema saopštenju IUCN, dva plana čine zajednički okvir za očuvanje biodiverziteta i obnovu ekosistema. Cilj je i jačanje otpornosti regiona na klimatske promene do 2030. godine. Na engleskom, dokumenti nose nazive Western Balkans Six Biodiversity Strategy Plan 2023 i Western Balkans Six Forest Landscape Restoration Plan. Oba predstavljaju važan korak u sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan. Njima se region dodatno usklađuje sa evropskim i globalnim ciljevima zaštite prirode.

Brojevi koji menjaju sve u planu Zapadnog Balkana 2030

Sada stižemo do najvažnijeg dela. Region se obavezao da zaštiti najmanje 30% kopnenih, slatkovodnih, morskih i priobalnih područja. Obnoviće se najmanje 20% degradiranih ekosistema. Plan predviđa i zaustavljanje gubitka vrsta. Posebna pažnja posvećena je ekološkoj povezanosti širom regiona, kako bi životinje i biljke imale prostor da opstanu. Setite se samo miliona ptica selica koje svake jeseni preleću naš region.

Strateški plan usklađuje regionalne prioritete sa globalnim okvirom za biodiverzitet iz Kunminga i Montreala. Prati i Strategiju Evropske unije za biodiverzitet do 2030. godine. Fokus je na jačanju mreže zaštićenih područja i boljem praćenju stanja prirode. Važno je i prikupljanje pouzdanih podataka o biodiverzitetu.

Ali najzanimljiviji deo krije se u jednoj rečenici. Zaštita prirode mora ući u poljoprivredu, šumarstvo, energetiku, upravljanje vodama i razvoj infrastrukture. Drugim rečima, priroda više ne sme biti poslednja stavka kada se grade putevi, brane i elektrane.

Zašto šume odlučuju sudbinu Zapadnog Balkana 2030?

Plan obnove šumskih predela donosi sveobuhvatan pristup obnovi prirode. On povezuje očuvanje biodiverziteta sa održivim gazdovanjem šumama i prilagođavanjem klimatskim promenama. U istu priču uključeni su zaštita zemljišta i vodnih resursa. Tu je i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda.

Setimo se poplava, požara i suša koje su poslednjih godina pogađale region. Zdrava šuma zadržava vodu, čuva tlo i hladi okolinu. Prema IUCN, ovakav pristup doprinosi dugoročnoj otpornosti ekosistema i lokalnih zajednica. Šuma, dakle, nije samo drveće. Ona je štit za sela, gradove i ljude koji u njima žive.

Šta IUCN poručuje o zajedničkoj borbi Zapadnog Balkana 2030

Najjaču poruku izrekao je Oliver Avramoski, direktor Regionalne kancelarije IUCN za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Avramoski je poručio jasno. „Priroda ne poznaje granice, pa ih ne može imati ni naš odgovor na gubitak biodiverziteta i degradaciju ekosistema.“

Prema njegovim rečima, usvajanjem ova dva plana Zapadni Balkan pokazuje zajedničku posvećenost usklađenom delovanju. Avramoski je dodao da se IUCN raduje nastavku saradnje sa vladama, Savetom za regionalnu saradnju (RCC) i partnerima. Cilj je da se regionalne obaveze pretoče u konkretne mere zaštite i obnove prirode na terenu.

IUCN ima i konkretnu ulogu u celom procesu. Ova organizacija koordinira Poglavlje 5 Zelene agende, posvećeno zaštiti prirode i biodiverziteta. Obavlja i ulogu sekretarijata Radne grupe za biodiverzitet Zapadnog Balkana. To je platforma koja okuplja institucije, stručnjake i partnere iz celog regiona.

Ko će platiti cenu ako plan Zapadnog Balkana 2030 ostane na papiru

Sada stižemo do pitanja koje se retko postavlja naglas. Usvojiti plan je jedno, a sprovesti ga potpuno drugo. IUCN u saopštenju jasno navodi šta je potrebno za uspeh. Neophodna je dugoročna posvećenost vlada, stručne i naučne zajednice i organizacija civilnog društva. Potrebni su i međunarodni partneri, kao i veća ulaganja u očuvanje i obnovu prirode.

Ako planovi ostanu u fiokama, cenu će platiti oni najbliži zemlji. To su porodice koje žive od poljoprivrede, šuma i vode. To su i žene sa sela koje vekovima čuvaju seme, izvore i znanje o lekovitom bilju. Ekofeminizam nas uči da su briga o prirodi i briga o zajednici ista borba. Najbolje to pokazuju žene koje su izborile da reka dobije glas.

Šta svako od nas može da uradi za prirodu Zapadnog Balkana 2030?

Prema IUCN, novi okvir postavlja temelje za usklađeno delovanje svih zemalja regiona. Krajnji cilj je da očuvana priroda doprinese održivom razvoju i boljem kvalitetu života građana. Ali pritisak odozdo je ono što pokreće politike odozgo. Pratite lokalne inicijative, pitajte svoju opštinu šta radi za zaštićena područja i podržite organizacije civilnog društva.

Više informacija dostupno je kroz infografike i zvanična dokumenta Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Tu je i brošura IUCN o značaju regionalne saradnje za obnovu ekosistema. Detalje o radu organizacije možete pronaći na sajtu IUCN ECARO.

Ako vam je stalo do šuma, reka i ljudi koji ih čuvaju, podelite ovaj tekst. Napišite nam u komentarima kako vidite prirodu svog kraja 2030. godine. Pratite rubriku Ekologija i održivost za još priča o ženama, prirodi i budućnosti koju gradimo zajedno.