Da li možemo bez automobila? Brojke iz Srbije šokiraju
Cilj je da ljudi shvate da prednosti vožnje biciklom čak i tokom zime. Mnoge države na različite načine nalaze rešenja za razvoj biciklizma.
Da li možemo bez automobila, bar jedan dan u godini ili jednu nedelju? Pitanje zvuči jednostavno, ali odgovor u Srbiji uopšte nije lak. Evropska nedelja mobilnosti upravo je završena, a Svetski dan bez automobila obeležen je 22. septembra. Gužve na našim ulicama kao da nisu primetile nijedan od ta dva datuma.
Ideja nije nova. Pojedine evropske države pokušale su početkom sedamdesetih da smanje broj vozila uvođenjem nedelje bez automobila. Bila je to mera štednje goriva usled globalne naftne krize. Od 2000. godine širom sveta obeležava se Svetski dan bez automobila. Tog dana promovišu se javni prevoz, vožnja biciklom i pešačenje.
Da li možemo bez automobila kada ih je svake godine sve više
Jedan pogled na saobraćaj u većim gradovima pokazuje da je automobil i dalje glavni vid prevoza. Zvanični podaci to samo potvrđuju. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje prenosi portal Indeks onlajn, u Srbiji je registrovano 2.476.419 putničkih automobila, a gotovo trećina je u Beogradu.
Iz godine u godinu registruje se sve više novih vozila. Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova saopštila je da je u prvih šest meseci 2026. prvi put registrovano 22.155 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila. To je rast od skoro 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše dnevni list Danas.
Da li možemo bez automobila na benzin i dizel
Dobra vest stiže sa tržišta novih automobila. Prema pisanju Auto moto revije, hibridi su preuzeli primat sa 43,62 odsto tržišta, dok benzinci drže 41,85 odsto. Dizelaši imaju nešto više od deset odsto, a automobili na struju samo 2,74 odsto novih registracija, navodi automotorevija.
Loša vest je starost voznog parka. Portal Indeks onlajn navodi da je prosečan automobil u Srbiji star oko 17,5 godina, a čak 85,7 odsto ima više od deset godina. Republički zavod za statistiku beleži da je 82,9 odsto prvi put registrovanih putničkih automobila starije od dve godine. Drugim rečima, najveći deo „novih“ automobila zapravo su polovnjaci iz uvoza. Stari motori znače više izduvnih gasova i lošiji vazduh u našim gradovima, navodi statistika.
Da li možemo bez automobila kao Evropa i svet?
Evropa takođe voli automobile, i to mnogo. Evropska asocijacija proizvođača automobila ACEA navodi da je 2024. ,na putevima EU bilo 256 miliona automobila, a punjivih električnih automobila samo 3,7 odsto. Prema istom izveštaju, EU ima 570 automobila na hiljadu stanovnika, a prosečan automobil star je 12,7 godina. Italija prednjači sa 701 automobilom na hiljadu ljudi.
Srbija, dakle, ima manje automobila po stanovniku, ali znatno starije. Svet se u međuvremenu ubrzano menja. Međunarodna agencija za energiju objavila je da je 2025. prodato više od 20 miliona električnih automobila, što je četvrtina svih novih. U Kini je udeo električnih vozila u prodaji dostigao gotovo 55 odsto. Ipak, elektrifikovano je tek oko pet odsto svih automobila na svetu.
Da li možemo bez automobila ako ni struja nije rešenje?
Električni automobil ne rešava gužvu, parking ni manjak kretanja. Zato ovogodišnja kampanja govori o nečemu mnogo širem. Kako je saopštila Delegacija Evropske unije u Srbiji, tema Evropske nedelje mobilnosti 2026. bila je „Mobilnost za sve“. Kampanja naglašava biciklizam i pešačenje kao jednostavne načine kretanja koji povezuju generacije, navodi Tanjug.
Ovde se otvara i ekofeministički ugao. Gradovi planirani za automobile često zaborave one koji peške vode decu u vrtić. Zaborave one koji guraju kolica ili prate stare roditelje do lekara. Mobilnost za sve znači ulice po meri tih svakodnevnih, nevidljivih puteva brige.
Subotica pokazuje da li možemo bez automobila
Ako tražimo dokaz da bicikl nije samo rekreacija, pogledajmo Suboticu. U Subotici procenjuje se između 35.000 i 40.000 automobila, dok bicikli verovatno daleko nadmašuju taj broj. Skoro nema kuće bez bicikla.
Subotica na dva točka: da li možemo bez automobila i u manjim gradovima?
Akoš Ujhelji, menadžer projekta Opti bajk 3, rekao je za portal Subotica.com da grad ima oko 50 kilometara biciklističkih staza. Uz evropske donacije gradi se ukupno više od 16 kilometara novih staza. Projekat obuhvata 4.227 metara staza duž Segedinskog puta i na Paliću. Planirani su i servisne tačke, brojači biciklista i mobilna aplikacija za turiste. Tokom ovogodišnje Evropske nedelje mobilnosti u Subotici su organizovane biciklističke ture, piše EUpravo zato.
Ipak, ni tamo nije sve idealno. Da podstimo, 2023. gradske staze uglavnom građene osamdesetih i da decenijama nisu obnavljane. Subotičani ipak voze, i po kiši i po vetru. To dokazuje da navika ume da bude jača od asfalta. Kada se navici doda dobra infrastruktura, bicikl postaje prvi izbor, a ne kazna.
Pa, da li možemo bez automobila?
Iskreno, većina nas ne može sutra da proda auto. Ali možemo da ga ostavimo ispred kuće za kratke vožnje. Do pekare, škole, pijace ili posla na dva kilometra. Jedan dan bez automobila nije odricanje, već proba drugačijeg grada. Tišeg, čistijeg i prijatnijeg za sve generacije.
Pišite nam u komentarima da li biste mogli da se odreknete automobila? Podelite tekst sa nekim ko i do prodavnice ide kolima.
