Orao krstaš Feliks kod kuće: Filmska priča od 1000 km

Orao krstaš Feliks prešao je hiljade kilometara, prošao kroz ruke krijumčara divljih životinja i preživeo višemesečno zatočeništvo u Libanu pre nego što je sinoć sleteo u Srbiju. Njegova priča nije samo vest jednog dana. To je priča o opstanku vrste koja je simbol ovog naroda i zemlja.

Izleteo je iz transportera kao da zna da je kod kuće

Feliks je stigao u Prihvatilište za strogo zaštićene vrste Zoološkog vrta Palić kasno uveče, oko pola deset. Stručnjaci su ga odmah smestili u unutrašnju volijeru kako se ne bi dezorijentisao u mraku. Nije bio ni izdaleka slomljen. Čim je otvoren transporter, ptica je praktično izletela napolje. Biolog Anđelija Stokin kaže da je Feliks bio vidno umoran, ali zainteresovan za okolinu i da je tokom noći i jeo, što je bio prvi dobar znak. Ujutru je prebačen u veliki avijarijum za proletanje. Tamo su stručnjaci videli pravu sliku njegovog stanja.

Mesecima su brinuli za njega, a onda se desilo ovo

Veterinar Marko Lazić ističe da je tim Zoološkog vrta mesecima pratio sudbinu ove ptice i da je dolazak Feliksa bio poseban trenutak za sve zaposlene. Znali su kroz šta je prošao. Bilo je i ranijih pokušaja transporta koji nisu uspeli. Ovaj put je sve prošlo kako treba, uprkos dugom putu koji je uključivao i drumski i avionski prevoz. Za svaku divlju pticu to je ogroman stres.

Tokom puta Feliks je dobijao istu hranu kao u libанском prihvatilištu: jednodnevne piliće i crveno meso. Lazić naglašava da je činjenica da je jeo tokom transporta veoma dobar znak. Ptica koja je pod stresom obično odbija hranu.

Stokin dodaje da je jutarnji prelaz u spoljašnju volijeru pokazao nešto važno. Orao krstaš Feliks je izuzetno radoznala ptica. Trči, istražuje prostor, sluša okolne zvukove. Još ne leti, ali pokazuje živahnost i interesovanje za okruženje. A to je, kažu na Paliću, tačno ono što žele da vide.

Zašto je orao krstaš Feliks toliko važan

Orao krstaš nije samo jedna od najugroženijih ptica grabljivica u Srbiji. Ova vrsta vekovima zauzima posebno mesto u nacionalnoj simbolici. Dvoglavi orao na grbu i zastavi Srbije vuče koren upravo od nje. Svaki spašeni primerak znači mnogo više od jedne ptice, jer je vrsta u Srbiji gotovo nestala.

Feliks se izlegao kod Bačke Topole, prošle jeseni je prstенован i dobio satelitski odašiljač. Zahvaljujući tome moglo mu se ući u trag kada je nestao sa radara negde nad Sirijom. Međunarodna akcija spasavanja trajala je mesecima. Ptica je pronađena kod krijumčara divljih životinja, izbavljena i privremeno smeštena u prihvatilište u Libanu, odakle je juče konačno dopremljena u Srbiju.

21 dan koji odlučuju o svemu

Prema preporuci veterinara, orao krstaš Feliks narednih dvadeset i jedan dan provodi u obaveznom karantinu. Tokom tog perioda proći će sve zdravstvene protokole pre nego što tim donese odluku o tačnom terminu puštanja na slobodu. Volijera u kojoj je boravio u Libanu bila je znatno manja od palićke, tako da će biti potrebno vreme da povrati letnu kondiciju za samostalan život u divljini.

Posetioci Zoo vrta Palić neće moći da ga vide. Ptice u prihvatu ne smeju biti izložene naglim pokretima i zvukovima. Imaju svoju privatnost u avijarijumu, jer je krajnji cilj jedan jedini: vratiti ih u prirodu.

U prihvatilištu na Paliću trenutno se nalaze dva orla krstaša. Drugi primerak, zbog amputiranog krila, nikada neće moći da bude vraćen u prirodu i ostaće trajni stanovnik zoo vrta. Feliks ima tu sreću što je i fizički i psihički u stanju koje daje osnovu za optimizam.

Vladar srpskog neba

Priča o Feliksu podseća koliko je krhka ravnoteža između opstanka i nestanka jedne vrste. I koliko je vredna svaka akcija koja tu ravnotežu pomera na dobru stranu. Orao krstaš Feliks preživeo je krijumčare, mesece zatočeništva i hiljade kilometara puta. Sada je na redu priroda, strpljenje i vreme.