Dan roda u Novom Sadu: rekordnih 75 gnezda belih roda

Dan roda otkriva neverovatnu tajnu jedne nedovršene zgrade pored novosadskog auto-puta. Na betonskim ostacima napuštenog objekta živi najveća kolonija belih roda u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi. Ove godine prebrojano je čak 75 aktivnih gnezda, što je rekordna cifra od kada se ovo stanište sistematski prati.

Napuštena zgrada postala dom za ptičje čudo

Ko bi rekao da će nedovršena betonska konstrukcija pored prometnog auto-puta postati stanište evropskog ranga. Od 2014. godine, kada je pronađeno svega jedno usamljeno gnezdo, ova kolonija raste bez prestanka. Svake sezone rode se vraćaju, donose nove partnere i grade nova gnezda na istim betonskim gredama. Danas, na dan roda, stručnjaci su zvanično potvrdili 75 aktivnih gnezda. Jedina veća kolonija belih roda u Evropi postoji u španskom gradu Alfaro, sa oko 120 gnezda. Novosadska kolonija drži drugo mesto na kontinentu i to na jednoj nedovršenoj zgradi usred urbanog pejzaža.

Skoro 300 mladih roda kreće na put od 12.000 kilometara

Od kraja juna do sredine jula koloniju napušta gotovo 300 mladunaca. Pred sobom imaju put od oko 12.000 kilometara u jednom smeru, sve do zimovališta u podsaharskoj Africi. To putovanje nije ni lako ni sigurno ni izvesno. Mlade rode suočavaju se sa opasnostima koje odrasle ptice teško mogu da ih zaštite. Krivolov, sudari sa dalekovodima i kratki spojevi odnose živote na svakom koraku. Naročito su ranjive u prve dve godine, dok lutaju Afrikom i ne vraćaju se na mesto izleganja. Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na rodno gnezdilište posle tri godine. Devedeset posto ih nikad ne stigne nazad.

Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije govori o tome bez ulepšavanja. Fascinantno je videti toliko roda na jednom mestu, ali ta slika dobija pravo značenje kada znamo koliki put one prelaze. I koje opasnosti moraju da prebrode da bi se ovde gnezdile i podizale mlade. To nas obavezuje da ovu koloniju sačuvamo kao veliku prirodnu vrednost.

Rode jedu na deponiji jer rita više nema

Uspeh novosadske kolonije ima svoju gorku i neugodnu stranu koju retko ko pominje. Rode koje se gnezde na obodu Novog Sada značajan deo hrane pronalaze na gradskoj deponiji. Nije to njihov prirodni izbor već nužda. Ritovi, bare i plavne livade duž Dunava, koji su vekovima bili njihova prirodna hranilišta, danas su uglavnom nestali. Urbanizacija, isušivanje i intenzivno korišćenje prostora potisnuli su vlažna staništa gotovo do nestanka na ovom delu toka Dunava. Rode su ostale bez svojih prirodnih trpeza i prilagodile se onome što im je čovek ostavio.

Dan roda nije samo lepa fotografija

Dan roda svake godine donosi spektakularne prizore i emotivne objave na društvenim mrežama. Ali iza te lepote krije se ekološka stvarnost koju je teško ignorisati. Bela roda nije samo simbol proleća, sreće i novih početaka u srpskoj kulturi. Ona je i precizan pokazatelj zdravlja ekosistema koji je čovek duboko narušio i nastavlja da narušava. Kada rode biraju napuštenu zgradu umesto prirodnog staništa, to govori više od svakog stručnog izveštaja. Kada jedu na deponiji umesto u ritu, to je poruka koja ne treba prevod.

Kolonija od 75 gnezda istovremeno je dokaz neverovatne prilagodljivosti prirode i opomena koliko je prostora već nepovratno izgubljeno. Stojiljković to formuliše precizno i bez iluzija. Ova kolonija pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala.

Zašto nas bela roda zapravo sudi

Ciconia ciconia jedna je od najprepoznatljivijih ptica Srbije i vrsta čiji opstanak direktno zavisi od stanja vlažnih staništa, čistih vodotokova i nenarušenih plavnih livada. Njen izbor da gnezdi na betonu umesto na starom hrastu ili dimnjaku nije romantičan. To je biološki odgovor na nestanak onoga što je prirodno. Svako gnezdo na toj novosadskoj zgradi tiha je presuda načinu na koji upravljamo prostorom i prirodnim resursima.

Na dan roda vredi stati i zapitati se šta je ostalo od prirode koju smo nasledili i šta ostavljamo onima koji dolaze. Novosadska kolonija belih roda živi dokaz je i upozorenje u isto vreme. Rekord od 75 gnezda razlog je za radost i za ozbiljan razgovor o tome koliko smo daleko otišli u uništavanju staništa koja su ove ptice hranila vekovima.