Sećanja žrtve nasilja: Zašto 18. maj mora da promeni sve
Mreža života bez nasilja: Saradnja i podrška su ključni za sistemsko rešenje problema.
Sećanja žrtve nasilja nisu samo istorija, one su opomena i poziv na akciju koji ne sme da ostane bez odgovora.
Svake godine 18. maja Srbija obeležava Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum nije samo ceremonija. On nas podseća na žene koje više nisu tu da govore o sebi. Podseća nas i na one koje su preživele, ali nose teške rane. Ministarka Tatjana Macura jasno je rekla: borba protiv nasilja nad ženama mora biti sistemska i svakodnevna. Ne sme biti samo reakcija na tragediju.
Nasilje nad ženama nije privatni problem
Mnogi još uvek misle da je nasilje u porodici stvar između četiri zida. To je pogrešno i opasno razmišljanje. Nasilje nad ženama ozbiljan je društveni problem koji zahteva reakciju institucija i cele zajednice. Svaka ćutnja produžava agoniju žrtve. Svaki nereagovan slučaj šalje pogrešnu poruku nasilnicima.
Srbija je 2017. donela odluku da 18. maj postane Dan sećanja na žene stradale u porodičnom i partnerskom nasilju. Ta odluka nije bila kraj nego početak dugog puta. Institucije, centri za socijalni rad, policija i pravosuđe moraju raditi zajedno. Samo zajednički mogu da zaustave nasilje pre nego što postane tragedija.
Šta sigurne kuće zaista znače za žrtve
Sigurne kuće nisu samo krov nad glavom za žene i decu koji beže od nasilja. One su prostor u kome žena ponovo uči da bude slobodna. Tamo dobija psihološku podršku i pravnu pomoć. Tamo neko prvi put sluša njenu priču bez osude. Tamo počinje novi život bez straha.
Svaka žena koja uđe u sigurnu kuću nosi teret koji mi ne vidimo. Nosi strah, stid i neizvesnost. Ali u toj kući ona prvi put oseća dostojanstvo. To dostojanstvo joj niko nije dao, oduzeto joj je nasiljem. Sigurna kuća je mesto gde ga vraća.
Jedna od najvažnijih novina o kojima se govorilo na konferenciji tiče se dece. Predstoje izmene zakona koje će prepoznati nešto što stručnjaci odavno znaju. Deca koja prisustvuju nasilju u porodici, čak i kada nisu direktno napadnuta, jesu žrtve. Ona to nose kroz ceo život. Utiče na njihov razvoj, osećaj sigurnosti i poverenje u ljude.
Ovo je iskorak koji je Srbija dugo čekala. Prepoznavanje dece kao žrtava svjedočenja nasilja znači bolju zaštitu i bolji sistem podrške. Znači da nijedno dete više neće biti nevidljivo u sopstvenoj porodičnoj tragediji.
Ekonomsko osnaživanje žena kao put iz nasilja
Na konferenciji je posebno istaknuto ekonomsko osnaživanje žena. Mnoge žene ostaju u nasilnim vezama jer nemaju finansijsku samostalnost. Nemaju posao, stan ni novac za početak novog života. Upravo zato kompanije i poslodavci imaju važnu ulogu. Kad zapošljavaju i podržavaju žene koje su preživele nasilje, menjaju sistem iznutra.Sećanja žrtve nasilja je ujedno i osnaživanje žena.
Ekonomska sloboda nije luksuz. Za žrtvu nasilja ona je uslov preživljavanja. Svaka žena koja stekne posao i finansijsku nezavisnost udaljava se od nasilnika korak po korak. To je borba koja se vodi tiho, ali pobeđuje trajno.
Sećanja žrtve nasilja čuvamo da bismo zaštitili buduće žrtve
- maj nije dan tuge samo radi tuge. Toje dan sećanja na žrtve nasilja kako bismo se setili i promenili nešto. Sećanja žrtve nasilja moraju biti gorivo za bolji zakon, bolji sistem i bolju zajednicu. Svaka institucija, svaki građanin i svaka kompanija mogu nešto da urade.
Nasilje nad ženama zaustavlja se pre nego što počne. Zaustavlja se edukacijom, prevencijom i hrabrošću da se progovori. Zaustavlja se kada svi zajedno odbijamo da ćutimo.Sećanja žrtve nasilja nisu samo statistički podaci, to su pokazatelji gde se nalazimo kao društvo.
Izvor: Vlada Srbije
