NaslovŽene žrtve nasilja u Srbiji: šokantni podaci i SOS pomoć

Žene žrtve nasilja Srbija: šokantni podaci koji ne smeju da se ignorišu i realnost iza zatvorenih vrata

Žene žrtve nasilja u Srbiji danas su tema koja ne može da se ignoriše jer brojke rastu i upozoravaju. Poražavajuća statistika pokazuje koliko je situacija ozbiljna već na prvi pogled u 2026. godini. Prema podacima organizacija Autonomni ženski centar i FemPlatz, nasilje je u kontinuitetu prisutno tokom prve polovine godine. Zvanična državna statistika još nije završena, ali trendovi su jasni i zabrinjavajući.

👥 Profil učinilaca (Femicid)

Učinilac	Broj slučajeva	Procenat / Trend
Bivši ili sadašnji emotivni partner	11	61% (Najčešći učinilac)
Sin	6	Primetan porast u odnosu na prošlu godinu (ubistva majki)
Unuk	1	Porodični kontekst nasilja

Nasilje nad ženama i žene žrtve nasilja u Srbiji danas

Tokom 2026. godine zabeleženi su novi slučajevi femicida i pokušaja ubistava žena. Organizacije koje prate žene žrtve nasilja u Srbiji navode da se podaci prikupljaju iz medijskih izveštaja i terenskog rada. U 2025. godini zabeleženo je između 14 do 18 ubijenih žena od strane partnera ili članova porodice. To uključuje bivše i sadašnje emotivne partnere, ali i sinove i unuke.

Žene žrtve nasilja u Srbiji najčešće stradaju u prostoru koji bi trebalo da bude najsigurniji. Oko 78 odsto slučajeva ubistava dešava se u kući ili stanu žrtve. Ovaj podatak pokazuje koliko je nasilje često skriveno od javnosti i institucija.

Ko najčešće vrši nasilje nad ženama

Analize pokazuju da su počinioci u većini slučajeva emotivni partneri. U oko 61 odsto slučajeva radi se o sadašnjim ili bivšim partnerima. U ostalim slučajevima počinioci su članovi porodice. Posebno zabrinjava porast slučajeva u kojima sinovi ubijaju majke.

Žene žrtve nasilja u Srbiji često prethodno nisu prijavile nasilje. Razlozi uključuju strah, nepoverenje u institucije i dugotrajnu izloženost kontroli. Ovo dodatno otežava prevenciju i pravovremenu reakciju sistema.

📊 1. KLJUČNE STATISTIKE (2025)

• 18 – Zabeleženih femicida (ubistava žena)
• 13 – Pokušaja femicida
• 77,8% (14 slučajeva) – Femicida izvršeno je u kući ili stanu u kojem je žena živela.
• 22,2% (4 slučaja) – Izvršeno na javnim mestima/ostalo (šuma, polje, dvorište, ulica).

Žene žrtve nasilja u Srbiji i problem neprijavljivanja

Podaci pokazuju da značajan broj slučajeva nasilja nikada ne uđe u zvanične evidencije. Žene žrtve nasilja u Srbiji često ostaju same u procesu suočavanja sa nasiljem. Mnoge ne prijavljuju nasilje sve do trenutka eskalacije.

Organizacije koje rade direktno sa ženama navode da postoji obrazac dugotrajnog trpljenja. Žene često pokušavaju da zadrže stabilnost porodice uprkos nasilju. To dodatno povećava rizik od teških ishoda.

Žene žrtve nasilja u Srbiji najčešće doživljavaju nasilje u svom domu. Podaci pokazuju da se skoro četiri od pet slučajeva dešava u kućnom okruženju. To menja percepciju nasilja kao nečega što se dešava van privatnog prostora. U stvarnosti, ono je najčešće skriveno iza zatvorenih vrata.

SOS telefoni i podrška ženama žrtvama nasilja

Žene žrtve nasilja u Srbiji imaju više dostupnih SOS linija za pomoć. Poziv na broj 192 koristi se za hitne intervencije policije. Za prijavu nasilja u porodici dostupan je broj 0800 100 600.

SOS centar Autonomnog ženskog centra dostupan je na 0800 100 007.

Sigurne kuće i krizne službe dostupne su putem brojeva 0800 011 011 i 011 2769 466.

Ovi brojevi postoje kao direktna podrška ženama koje se nalaze u opasnosti.

SOS telefoni rade kao prvi kontakt za žene žrtve nasilja u Srbiji. Konsultantkinje pružaju informacije, podršku i razumevanje situacije. Pozivi mogu biti anonimni i ne zahtevaju identifikaciju.

Ove linije nisu psihoterapijske usluge. Njihova uloga je da žena dobije prostor da razjasni situaciju i razmisli o narednim koracima. Princip rada zasniva se na poverenju i verovanju iskustvu žene.

Država Srbija je kroz međunarodne obaveze preuzela odgovornost za zaštitu žena od nasilja. Međutim, organizacije koje rade sa ženama ukazuju na slabosti u primeni tih mera. Posebno se ističe nedovoljna saradnja sa specijalizovanim ženskim organizacijama.

Žene žrtve nasilja u Srbiji često zavise od civilnog sektora i međunarodnih donacija. Mnoge organizacije funkcionišu zahvaljujući volonterskom radu i projektima.

Ekonomsko nasilje i nevidljivi oblik kontrole

Pored fizičkog nasilja, prisutno je i ekonomsko nasilje. Ono uključuje kontrolu novca i ograničavanje pristupa resursima. Ovaj oblik nasilja često ostaje neprepoznat, ali ima dugoročne posledice.

Organizacije upozoravaju da se ekonomsko nasilje mora ozbiljnije sankcionisati. Bez toga žene žrtve nasilja u Srbiji ostaju u zavisnim položajima.

Žene žrtve nasilja u Srbiji i društveni kontekst

Ženske organizacije povezuju nasilje u porodici sa širim društvenim nasiljem. Ratni konflikti i posttraumatska iskustva ostavljaju dugoročne posledice. To se odražava i na porodične odnose i obrasce ponašanja. Žene žrtve nasilja u Srbiji često se suočavaju i sa dodatnim slojevima diskriminacije. To uključuje socioekonomske razlike i nedostatak podrške u zajednici.

Mreže organizacija koje rade sa ženama pružaju kontinuiranu podršku. One povezuju SOS servise, savetovališta i skloništa. Njihov rad je ključan za vidljivost problema. Žene žrtve nasilja u Srbiji najčešće prvi kontakt ostvaruju upravo kroz ove mreže. One omogućavaju brzu reakciju i osnovnu zaštitu.

Žene žrtve nasilja u Srbiji predstavljaju jedan od najvažnijih društvenih problema današnjice. Podaci pokazuju kontinuitet nasilja i nedovoljnu prevenciju. Svaki broj iza statistike predstavlja stvarnu osobu i stvarnu priču.

Podizanje svesti i dostupnost SOS linija ostaju ključni koraci. Žene žrtve nasilja u Srbiji moraju imati jasnu i dostupnu podršku u svakom trenutku.

18. maj kao Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja

U Srbiji je 18. maj proglašen za Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je uveden 2017. godine odlukom Vlade Republike Srbije, kao zvanični dan podsećanja na žene koje su izgubile život u porodičnom i partnerskom nasilju.

Ovaj dan se obeležava svake godine od 2018. godine, sa ciljem da se javnost podseti na razmere femicida i nasilja nad ženama. Ideja obeležavanja nije simbolična formalnost, već pokušaj da se nasilje učini vidljivim u javnom prostoru i da se podigne nivo odgovornosti institucija.

Datum je izabran kao opomena da se iza svake statistike nalazi konkretan život i da nasilje u porodici nije privatna stvar, već društveni problem. Posebno se naglašava potreba za prevencijom, bržom reakcijom institucija i boljom zaštitom žena koje prijavljuju nasilje.

Organizacije koje se bave pravima žena svake godine tog dana ukazuju na podatke o femicidu i ponavljaju da se sistemska podrška mora unaprediti. Obeležavanje 18. maja zato ima i edukativnu i političku dimenziju, jer podseća da su žene žrtve nasilja u Srbiji i dalje svakodnevna realnost, a ne izolovani slučajevi.