Gde se nalaze biljke mesožderke u Srbiji 2025.?

Biljke mesožderke deluju kao naučna fantastika, ali ih ljudi u Srbiji danas gaje na terasama, u saksijama i plastenicima. Ne traže đubrivo, ne traže insekticid, one same pojedu ono što im treba.

Pre dve godine sam upoznala Gorana iz okoline Sombora i napisala tekst o njegovom hobiju. Sada dve godine kasnije saznajem da sve više ljudi u Srbiji uzgaja ovu biljku.

Kako od hobija do biznisa sa uzgajanjem biljke mesožderke?

Goran Gagulić iz Svetozara Miletića uzgaja biljke mesožderke. Nije tipičan zaljubljenik u biljke. On ne gaji obično cveće, već nešto mnogo neobičnije – mesožderke! Dok većinu ljudi plaši ideja o biljkama koje se hrane insektima, Goran se bavi uzgojem ovih egzotičnih čudovišta prirode i oduševljava se njihovim jedinstvenim čarima.

Biljke mesožderke deo Goranove bašte

Dok prolaznici posmatraju klasične bašte i cvetnjake, Goranova bašta je prava škola čudesa. Mesožderke koje rastu u njegovom dvorištu često privlače znatiželjne poglede.

„Biljke mesožderke su primer ćudi prirode, koje su kobne, ali samo za insekte. Egzotičnim bojama i primaljivim mirisom biljnog soka vabe plen u zamku. Bavim se već devet godina iz hobija uzgajanjem ovih biljaka. Gajim ono što mi se dopada. Ima više rodova, a svaki rod ima više vrsta.Ja se bavim sa nekoliko rodova,“ objašnjava Goran.

Iako je završio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu sa smerom za zaštitu bilja, Goran je svoje znanje o mesožderkama nadograđivao samostalno.

„Ja držim biljke napolju.Neke vrste mogu da opstanu i tokom cele godine. Nije im potrebno dodatno prihanjivanje. Kao i svakoj biljki potrebna voda, sunce i u ovom slučaju insekti. Imam neke svoje stranice na kojima pokušavam da privučem ljude da upoznaju ovaj svet,“ kaže on.

Godišnje se u Goranovoj bašti nađe oko 300 biljki mesožderki. Uzgaja nekoliko vrsta, uključujući dipentes, dioneu, saraceniju i rozeru. No, najviše se divi nepentesu koji ima klopku u obliku vrča i koja se razlikuje od svih ostalih mesožderki.

„U njihovoj klopci se formira tečnost u kojoj se vare insekti.Za zalivanje ovih biljaka je najbolja kišnica ili destilovana voda.Koriste sve što je siromašno, znači vodu i treseti i zato su 2proizvele “ tu varijantu da hvataju insekte kako bi obezbedili minerale i elemente koji su neophodni“ objašnjava s oduševljenjem.

Mesožderke nisu klasičan izbor za sobno cveće, ali Goran ih voli i svakodnevno se brine o njima. Njegov hobi nije samo neobičan, već i inspirativan, podsećajući nas da u svetu biljaka postoji mnogo više čarobnih i čudnovatih stvari nego što možemo i da zamislimo.

U Srbiji se u 2025. mesožderke sve češće pojavljuju u ponudi biljnih blogova, Instagram cvećarama i specijalizovanim plant shopovima. CK Mesožderke iz Niša objavljuje skoro mesečnu akciju i ima video-promocije sa stotinama reakcija, dok se tražnja oko Venerine muholovke, Nepenthes i Drosera stabilna.

Kako uzgajati biljke mesožderke:

• Za zatvorene prostore: LED svetlo ~6000 K, 12–14h dnevno; visok nivo vlažnosti (~60‑70 %) kod trapaštih vrsta.
• Prostor mora biti prozračan, posebno kada uzgajaš veći broj biljaka da bi se izbegla plesnivost.”
• “Zimski period mirovanja smatra se ključnim za uspešno ponavljanje cvetanja i rasta – biljke drži hladno (4–10 °C), ali vlažno.
• Razmnožavanje putem deljenja rizoma kod Sarracenije i Drosera sigurno širi kolekciju, a takve sadnice često razmenjuju hobisti.