Plutajući centar za uzgoj jesetri usidren na Dunavu

Da li ste znali da je malo koja vrsta na našoj planeti bliža izumiranju od jesetri? Ove praistorijske džinovske ribe uspele su da prežive više od 200 miliona godina.Danas su postale jedna od najugroženijih životinja sveta. I dok se većina nas divila njihovoj ikri u luksuznim restoranima, ove fascinantne ribe tiho su nestajale iz naših reka.

Događaj u Beču možda donosi prekretnicu u borbi za opstanak ovih vodenih divova. Na Dunavskom ostrvu, u srcu grada, svečano je otvoren prvi evropski plutajući centar za uzgoj jesetri. Brod dug 66 metara, po imenu MS Negrelli. Nekada korišćen za transport kamena, sada je pretvoren u genetsku banku na vodi i rasadnik za mlade jesetre.

Borba za opstanak prastarih riba u modernom svetu

Razlog za ovu hitnu akciju je više nego jasan.Jesetre su na ivici nestanka. Njihov put do izumiranja popločan je ljudskim delovanjem: gubitkom staništa, izgradnjom brana koje blokiraju njihove migracione puteve i, možda najcrnje od svega, ilegalnom trgovinom njihovom ikrom.

„Njihovo preživljavanje odražava opšte stanje Dunava, druge najduže reke u Evropi“, rekao je Andreas Bekman, direktor WWF-a za Centralnu i Istočnu Evropu.I to dok je presecao crvenu vrpcu na brodu.

„Štiteći jesetre, takođe štitimo ekosisteme koji podržavaju biodiverzitet, izvore prihoda i otpornost zajednica duž celog toka reke.“

Zaista, kako sam kasnije saznala kroz istraživanje, jesetre nisu samo još jedna ugrožena vrsta.One su svojevrsni indikatori zdravlja rečnih sistema. Njihovo prisustvo u reci govori mnogo o čistoći vode, neometanom protoku i opštem stanju ekosistema koji je ključan za našu pijaću vodu, ribarstvo, prevenciju poplava i rekreativne aktivnosti.

MS Negrelli – Dom za poslednje dunavske jesetre

Pričali su mi da u okviru unutrašnjosti broda sa Beate Štribel, koju vodi WWF postoji 35 velikih rezervoara prilagođenih za uzgoj četiri različite vrste dunavskih jesetri. Prizor je istovremeno impresivan i pomalo tužan – činjenica da smo morali stvoriti plutajuću arku za spasavanje ovih drevnih bića govori mnogo o našem odnosu prema prirodi.

„Neverovatno smo ponosni što smo deo ovog poduhvata“, ispričala mi je Beate dok smo posmatrali mlade jesetre u jednom od tankova. „Ali puštanje ribe je samo deo priče. U donjem toku Dunava, tesno sarađujemo sa ribarima, lokalnim zajednicama i inspekcijama za ribarstvo kako bismo obezbedili najsigurniji mogući početak za ove male jesetre. Rizici su ogromni — od zapetljavanja u mreže do prirodnih predatora — ali neke će uspeti. A te retke jedinke mogu pomoći u povratku ove drevne vrste sa ivice opstanka.“

Ova nada je opipljiva. Plan je da se do 2030. godine u Dunav pusti oko 1,6 miliona mladih jesetri. Imajući u vidu da neke vrste ovih riba mogu doživeti i 200 godina. Smatram da bi ovi napori mogli doneti rezultate. I to one koji će nadživeti sve nas.

Putovanje jesetri – Od Beča do Crnog mora i nazad

Jedna od najfascinantnijih stvari koje sam naučila dok sam istraživala ovu temu jeste životni ciklus dunavskih jesetri. Dok MS Negrelli ostaje usidren u austrijskoj prestonici, mladi primerci tri vrste koji se ovde uzgajaju krenuće na epsko putovanje.Otplivaće sve do Crnog mora. Tamo će provesti nekoliko godina u slanoj vodi, pre nego što osete instinktivni poziv da se vrate u reku u kojoj su rođeni.

Međutim, na tom putu susreću se sa nepremostivom preprekom. Đerdapskom klisurom, poznatom i kao Gvozdena vrata. Ova prirodna lepota, koja jednim svojim delom pripada i Srbiji i Rumuniji. Ona za jesetre predstavlja nerešivu barijeru zbog izgrađenih brana. Zato će mladi primerci biti pušteni nizvodno od ove prepreke.

Slušajući o ovim migracijama, nisam mogla da se ne zapitam koliko je još takvih prirodnih ciklusa prekinuto ljudskom rukom. Jesetre su samo najvidljivije žrtve naše nebrige prema vodenim ekosistemima.

Život na ivici – Pretnje i izazovi u očuvanju jesetri

Uprkos strogoj zabrani ribolova, krivolov i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. Crno tržište kavijara cveta, stvarajući neodoljivu finansijsku motivaciju za krivolovce. WWF i partneri su pomogli u uspostavljanju zabrana komercijalnog lova na divlje jesetre u zemljama Dunava, uključujući i Srbiju, ali se ilegalna trgovina nastavlja.

Ono što me je posebno dirnulo jesu fascinantne činjenice o samim jestrama. Ove ribe potječu još iz doba dinosaurusa i preživele su masovno izumiranje koje je zbrisalo dinosauruse pre 66 miliona godina. Njihovo praistorjsko poreklo gotovo se nije promenilo od perioda Jure, zbog čega ih naučnici često nazivaju „živim fosilima“.

Neke vrste jesetre mogu narasti preko 6 metara i dostići težinu od preko 1.000 kilograma, što ih čini jednim od najvećih slatkovodnih riba na svetu. Možete li da zamislite takvo stvorenje koje pliva našim rekama? Ja jedva, jer su takvi primjerci danas izuzetno retki.

Što je još fascinantnije, jesetre mogu živeti i do 200 godina, ali polnu zrelost dostižu tek nakon 10-20 godina i ne mreste se svake godine. Ovo njihovu reprodukciju čini sporom i otežava oporavak populacije – još jedan razlog zašto je projekat poput plutajućeg centra u Beču toliko važan.

Kako doživeti jesetru iz prve ruke

Dobra vest za sve zainteresovane je da će već početkom leta posetioci moći da dožive ovaj jedinstveni projekat kroz organizovane ture po brodu MS Negrelli. Ovo će biti prilika ne samo da se vide jesetre uživo, već i da se nauči više o njihovoj ekologiji, značaju i izazovima sa kojima se suočavaju.

Otvaranje centra deo je inicijative LIFE-Boat4Sturgeon, finansirane od strane EU, koju koordinira Univerzitet BOKU. WWF je deo međunarodnog partnerstva koje uključuje i Savezno ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo, klimu i zaštitu životne sredine, Grad Beč, organizaciju Revivo iz Slovenije, MATE iz Mađarske, i Austrijsku upravu za plovne puteve.

Projekat uzgoja jesetri na plutajućem objektu je prvi takve vrste u Evropi i predstavlja iskorak u načinu na koji pristupamo očuvanju ugroženih vrsta. Umesto da čekamo da situacija postane kritična, ovde vidimo proaktivan pristup koji kombinuje nauku, edukaciju i praktičnu zaštitu.

Pišući ovaj tekst shvatila sam da brod simbolizuje našu nadu i da nije prekasno. Da čak i kada se čini da smo doveli vrstu na ivicu nestanka, postoji put nazad.I to ako smo smo spremni da uložimo trud, znanje i resurse. Jesetre su preživele dinosauruse.Možda će preživeti i nas, uprkos svemu što smo im priredili.

Ako želite da saznate više o zaštiti rečnih ekosistema i informišite se o drugim ugroženim vrstama u našem regionu

Zainteresovani ste da pomognete u očuvanju jesetri? Razmislite o simboličnom usvajanju jesetre kroz WWF ili se pridružite nekoj od volonterskih akcija čišćenja reka koje redovno organizujemo.

Fotografije: WWF Adria / Projekat LIFE-Boat4Sturgeon