Zaštita ptica selica: Put kojim idu lastavice

Svake godine, hiljade kilometara preko kontinenata, prelete nebrojene vrste ptica selica. One ne poznaju granice, pasoše ni politike. Nekad sam verovala da su ptice simbol slobode. Danas znam da su i simbol pretnje. Jer kada lastavice zakasne, kada se jata prorede, kada tišina zameni cvrkut — to više nije samo stvar prirode, već i znak da je društvo ogluvelo.

Dan zaštite ptica selica, koji se širom sveta obeležava svakog drugog vikenda u maju i oktobru, nije samo dan za ljubitelje prirode. To je poziv svima nama da se zapitamo: koji su naši tragovi na nebu? I da li će lastavice imati gde da se vrate?

One slede vetar, klimu i prirodni poziv da opstanu. I upravo one su tihi pokazatelji zdravlja naše planete.

Upravo zato, Dan zaštite ptica selica, koji se širom sveta obeležava dva puta godišnje — svake druge subote u maju i oktobru, nije samo još jedan eko datum u kalendaru. To je podsetnik da je planeta dom koji delimo. I da je deo naše odgovornosti da taj dom ostane bezbedan i za one koje ne viđamo svakodnevno, ali čije postojanje utiče na ceo eko-sistem.

Kako je sve počelo — Priča o borbi za krilata bića

Iako ideja o danu posvećenom pticama selicama potiče još iz 1993. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, globalni zamah dobija 2006. godine kada su AEWA (Sporazum o zaštiti afričko-evroazijskih ptica močvarica) i CMS (Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja) pokrenuli World Migratory Bird Day.

Prva proslava održana je u Keniji, na rezervatu Ole Ari Nyiro, u organizaciji Kuki Galman. Simbolično, tamo gde se priroda čuva kao svetinja, progovorilo se glasno o zaštiti onih koji ne znaju za statičnost.

Od 2018. — Dva datuma, jedan glas za ptice

Od 2018. godine, ovaj dan se obeležava dvaput godišnje — u proleće i jesen — baš u periodima kada većina selica napušta ili se vraća u svoja gnezda. Jer, njihovi putevi nisu uvek bezbedni: seče ih urbanizacija, klimatske promene, pesticidi i neodgovoran turizam.

Klimatske promene brišu puteve migracija

Lastavice koje si možda ove godine čekala, a nisu stigle. Rode koje više ne sleću na krovove sela. To nisu samo poetske slike. To su znaci. Zbog klimatskih promena, mnoge migratorne rute postaju neodržive. Hrana nestaje. Vremenske prilike su nepredvidive. A gnezdišta su uništena urbanizacijom i izgradnjom.

Prema izveštajima BirdLife International, više od 40% vrsta ptica selica pokazuje pad u brojnosti. Mnoge vrste su pred izumiranjem.Ptičje migracije nisu samo spektakl za oči. One su ključni deo ekosistema — oprašuju biljke, kontrolišu broj insekata, šire seme. Kada one nestanu, posledice trpi cela mreža života, uključujući i nas, ljude.

Ekofeministička perspektiva: Ptica kao simbol slobode i otpora

Na portal ecofeminizam.com, ne možemo da ne progovorimo i o simbolici ptica selica. Njihov let jeste i simbol slobode, otpora i postojanosti uprkos nevoljama. Kao što žene kroz istoriju, često nevidljive, prelaze svoje unutrašnje i spoljašnje granice — tako i ptice selice, svake godine, hrabro kreću na put pun prepreka.

Ptice selice regulišu populaciju insekata, oprašuju biljke, raznose seme. Njihova prisutnost je pokazatelj zdravog ekosistema. Kada one nestaju, gubimo više nego što mislimo – to je direktna pretnja bezbednosti hrane, zdravlju ljudi, pa i klimatskoj stabilnosti.

U mom istraživanju kroz prizmu ekofeminizma, jasno se pokazuje da su žene često te koje prve uoče promene u prirodi, koje prve reaguju kada se jato ne vrati. Nije to zato što su “osetljivije” već zato što su više povezane sa svakodnevicom života – gnezdo, seme, voda, vreme.

Ekofeministička praksa u zaštiti ptica podrazumeva i edukaciju devojčica u ruralnim sredinama, rad sa slamarkama, i osnaživanje zajednica da čuvaju ptice jer čuvaju i sebe.

Uključi se u radionice, pozovi školu svog deteta da obradi temu migracija, organizuj lokalni događaj. Znanje menja percepciju – a bez promene u glavi, nema promene u prostoru.

U našim krajevima, lastavice su vekovima bile znak doma, sreće, čak i duhovne povezanosti sa precima. Danas, u eri klimatske krize, i one nas pozivaju da se zapitamo: šta ostavljamo budućim generacijama?

Delta Dunava — evropski raj za ptice

U Delti Dunava u Rumuniji gnezdi se više od 300 vrsta ptica, uključujući i selice. To je jedan od najvažnijih vlažnih ekosistema Evrope i dokaz da kada štitimo prirodu, priroda uzvraća životom.

Delta Dunava u Rumuniji dom je za preko 300 vrsta ptica. Ipak, svakim danom gubi deo svoje površine zbog nasipa, turizma bez kontrole i klimatskih promena. Broj gnijezdećih parova opada. Ova delta je i UNESCO svetska baština, ali ni to nije garant zaštite.

Od Senegala do Brazilskog Pantanala, širom sveta postoje lokalne zajednice, rezervati i UNESCO lokaliteti koji pokazuju kako je moguće balansirati očuvanje i život. Ti primeri nas uče da svaka država može biti deo rešenja.

Kako mi možemo pomoći? — Mala dela, velika razlika

Ne moraš biti ornitolog ili naučnik. Dovoljno je da:

• podržiš lokalne inicijative za očuvanje staništa;
• ne koristiš pesticide u dvorištu ili bašti;
• očistiš plastiku iz svog okruženja;
• postaviš kućicu za ptice ili pojilicu;
• edukuješ decu i prijatelje o značaju ptica selica;
• podržiš kampanje koje se bave očuvanjem biodiverziteta.

Ptice selice su čudesne. One ne pričaju našim jezikom, ali govore jasno: planeta je naš zajednički dom. I kada brinemo o njihovim staništima, brinemo o sopstvenom opstanku.

U vremenu kada nas razdvajaju granice, identiteti, politike i nesigurnosti, možda je baš sada pravo vreme da gledamo ka nebu. I pitamo se: da li činimo dovoljno da sačuvamo lepotu sveta u kojem živimo?

Kako je sve počelo – od Amerike do Afrike

Možda zvuči neverovatno, ali ideja o međunarodnom danu ptica selica potekla je još 1993. iz SAD-a, iz potrebe da se deci i zajednicama približe fenomen migracija kroz edukaciju i festivale. U Evropi i Africi, inicijativa je ojačana kroz AEWA (Sporazum o zaštiti afričko-evroazijskih ptica močvarica) i CMS (Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja).

Prvi zvanični Svetski dan ptica selica obeležen je 2006. u Keniji, i od tada broj zemalja koje učestvuju raste iz godine u godinu. Od 2018. godine, dan se obeležava dva puta godišnje – u maju i oktobru, što dodatno podvlači njegovu važnost.

 Zašto su ptice selice važne i nama – ljudima

Ptice ne poznaju granice. One prelaze okeane, planine i pustinje, ne pitajući se ko je vlasnik teritorije. A upravo tu je njihova snaga — i naša slabost. Jer svaka granica za njih postaje potencijalna opasnost: pesticide u poljima, svetlosno zagađenje gradova, vetroparkove bez kontrole, uništena močvarna staništa.

Lastavice kao simbol sela, doma, i nestanka

O lastavicama smo već pisali – o njihovom gnezdu pod strehom, o veselju kada ih ugledamo u proleće. One su srce mog detinjstva, kao i mnogih od vas. Ali danas, umesto da brojimo gnezda, brojimo koliko ih više nema. Zato ponavljam ono što sam već napisala: kad lastavice ne dođu, neka tišina vrišti.

Ko štiti ptice selice u Srbiji?

U Srbiji je zaštita ptica selica često svedena na entuzijazam pojedinaca i organizacija poput Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Zakon postoji, ali sprovođenje? Tu se već suočavamo sa izazovima: nelegalan lov, krčenje šuma, betonizacija reka.

Ipak, ima primera dobre prakse: očuvanje Carske bare, inicijative u Specijalnom rezervatu Zasavica, monitoring u Vojvodini. Ali to nije dovoljno. Ptice selice traže sistemsku brigu, ne samo ljubav.

Ptice selice su poslednji svedoci povezanosti sveta. One nisu deo prošlosti, već budućnosti. Ako želimo svet u kojem će i naša deca čuti pesmu ševe ili videti dolazak čaplji – moramo delovati sad.

Ovo nije tekst o pticama. Ovo je tekst o nama.

Uključi se danas – jer ptice ne mogu čekati!

Prati nas na Instagramu @ecofeminizam, podeli priču o pticama iz svog kraja, označi #PticeSelice2025 i postani deo pokreta koji ne želi da ćuti.

Ako si deo organizacije, škole ili zajednice koja radi na zaštiti prirode, piši nam odmah. Otvoreni smo za saradnje, gostujuće tekstove, projekte i edukacije. Jer zajedno — možemo više. I možemo brže.

Ako si sada stigla do kraja ovog teksta – hvala ti. Ali nemoj da ovde staneš. Jer ne staju ni ptice. A ni promene.

Piši, čuvaj, pričaj.

Snaga je u jatu.