Održivi razvoj

Sve učestaliji zločini protiv divljih vrsta

1. септембар 2022. /

 Zločini protiv divljih vrsta razorni po lokalni biodiverzitet u Srbiji. Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji. Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji. Statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv ovih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine. Kao i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Republici Srbiji.
Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta. Međutim, nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali. Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu. Žrtve krijumčarenja su i druge lokalne i egzotične vrste ptica. Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva. Vrlo su česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona. 

Od divljih vrsta krijumčare medvede i zmije

Životinje će biti zbrinute u sklopu Zoološkog vrta Palić do eventualnog vraćanja u prirodu ukoliko bude utvrđeno njihovo poreklo na osnovu rezultata uporedne analize uzoraka DNK.


„Srbija je dom velikog broja ovih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal“, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.
Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75% pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim. Taj procenat je niži kod krivičnih postupaka. Oko 57% ih se završilo osuđujućom presudom. 

Medvedi u Srbobranu 2016 godine (c) Vier Pfoten

Novčane i zatvorske kazne


U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45 000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u 5 slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora. Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine. Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi. Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost. 

„Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija. Podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi. Kao i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti“, zaključuje Svilar.

Izveštaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta – Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi. Gravni cilj je da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.