Roza Luksemburg-antifašistkinja, borkinja za ženska prava

Roza Luksemburg, poznata kao Crvena Rosa. Danas, se navršava 150 godina od njenog rođenja.Antifašistkinje, socijalistkinje, borkinje za ljudska i ženska prava. Pored toga, obeležava se 102 godišnjica od svirepog ubistva jedne od najznačajnijih političarki kraja XIX i početka XX veka.

Poreklom Jevrejka iz Poljske, studirala je u Švajcarskoj, a bila je aktivna politički i društveno u Nemačkoj.

“Roza Luksemburg je bila buntovna, odlučna, snažna žena, dosledna svojim uverenjima o mirnoj revoluciji. Bila je  kritičarka kapitalizma i militarizma, ali i imperijalističkih stavova svoje partije”, navodi se na sajtu zenskestudije.org.rs.

O sebi je pisala: Želim da delujem  na ljude kao udar groma, da im raspalim um, ali ne ispraznim govorima, već širinom svoje vizije, snagom svog ubeđenja i svojom moći izražavanja…

Ustanak je započet iako je  Roza Luksemburg negodovala, a ugušili su ga ostaci monarhističke armije i desničarske paravojne formacije, frajkora. Roza Luksemburg, Karl Libkneht, i stotine drugih su uhvaćeni, mučeni i ubijeni. Po njoj je nazvan luksemburgizam, posebna revolucionarna teorija marksizma i demokratskog socijalizma.

“Do smrtnoga časa verovala je i borila se za slobodu, socijalnu pravdu i jednakost, internacionalnu solidarnost, mir i ljubav. Njene ideje o društvu ravnopravnosti i soldarnosti. Ne smemo da dopustimo da Crvena Roza padne u zaborav. Naša je obaveza da čuvamo sećanje na ovu posebnu, znamenitu ženu”, piše Margareta Bašaragin na sajtu ženskestudije.org.rs.

U amanet nam je ostavila  zalaganje za mir i ljubav među narodima.

 U svojim Pismima iz zatvora pisala je:

Bez slobodne i nesputane štampe, bez neograničenog prava na udruživanje i okupljanje, vladavina široke mase ljudi potpuno je nezamisliva...Sloboda samo za pristalice vlasti, samo za članove jedne partije – ma koliko mnogobrojni bili – nije nikakva sloboda. Sloboda je uvek i isključivo sloboda za onoga ko drugačije misli.