Kalmar: Ovo je prvi korak u demokratizaciji procesa donšenja odluka u energetici
0
0
Ovo je prvi korak u demokratizaciji procesa donšenja odluka u energetici, istakao je koordinator za energetiku u CEKOR-u, Zvezdan Kalmar, na okruglom stolu pod nazivom “Predlozi za lokalno energetsko planiranje” koje je održano u Arhus centru Subotica. On dalje objašnjava da na ovaj način građani mogu da razumeju koja su ograničenja, a koji pozitivne strane trenutne i budućih projekcija po pitanju energetske politike.
“Zbog toga mi nastavljamo sa ovakvim konceptim, jer treba da vidimo kakva vrsta pošumljavanja Subotici treba, koliko je u upotrebi geotermalne energije, energije sunca, vetra…. Da li Toplana može da pređe na biomasu ili čak geotermalnu energiju…..Mi smo uradili pet projekcija koje se naslanjaju na podatke koje je grad Subotica izradio i mi dalje imamo jedan pokušaj projekcije šta bi značilo finansijski i ekološki, sa stanovišta smanjivanja zagađenja i smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ono što smo primetili, da u našem, ali i gradskom planu nedostaju podaci o potrošnji toplotne energije u domaćinstvima i zbog toga bi trebalo da uložimo u tu sferu, kako bi građani osetili benefite kroz smanjivanje računa, odnosno kroz smanjivanje energetskog siromaštva”, rekao je koordinator za energetiku u CEKOR-u, Zvezdan Kalmar.
On je dalje objasnio da jedan od najbitnijih činilaca je i uključivanje saobraćaja u priču o uštedi energije. Reč je o zahtevnom projektu za čiju realizaciju neophodne su jake intervencije u prostoru i koje se odnose na prevozna sredstva. Tako da u tom smislu mi na nacionalnom nivou predviđamo elektrifikaciju saobraća u smislu automobilskog saobraćaja koji bi poslužio i kao baterija za obnovljive izvore energije, kao i mobilnost, istakao je Kalmar.
http://www.index.hr/Vijesti/clanak/energetska-tranzicija-sto-mozemo-uciniti-da-hrvatska-ne-ostane-zemlja-sa-samo-1000-solarnih-krovova/889506.aspx
U okviru dokumenta koji je izradio CEKOR, Lokalni programi energetske efikasnosti: Primeri i iskustva se navodi da je dosadašnji pristup centralizovane energetike doveo je do kako globalne tako i nacionalne ekološke, zdravstvene, i ekonomske distorzije te višedecenijske krize što se može razrešiti samo decentralizovanom, inkluzivnom, i održivom zelenom energetskom tranzicijom. Centralizovan sistem zasnovan 1970-tih godina sa ciljem energetskog osamostaljivanja i podrške nacionalnom industrijskom razvoju je doveo do nerazrešivih nivoa energetskog siromaštva, ekološkog zagađenja, ogromnih rasipanja energije i resursa te visokih nivoa zaduživanja koja ne mogu dovesti do akumulacije kapitala neophodne za novi investicioni ciklus.
“Klimatske promene, energetsko siromaštvo, visoki nivoi zaduženosti, tehnološki jaz, nepremostiva ekonomska distorzija mogu se rešiti isključivo open source pristupom tehnološkoj redistribuciji, pojačavanjem jednakoj dostupnosti prirodnih resursa te koncentracijom na pravednu i solidarnu strukturu energetskog i industrijskog razvoja. U protivnom, Lokalni programi energetske efikasnosti sistem kakav danas poznajemo nezadrživo mora da dovede do globalne socijalne katastrofe. Nacionalno umrežena struktura lokalnih energetskih mreža bazirana na višedimenzionalnim lokalnim planovima razvoja je put da se odgovori kako na energetske tako i na klimatske, ekološke, i probleme zapošljavanja te održive reindustrijalizacije sa fokusom na maksimizaciju održive upotrebe lokalnih resursa za lokalne potrebe, što treba da postane centralna tema strateškog planiranja u Srbiji. U tom kontekstu prvi-pionirski lokalni energetski planovi koji su usko shvatili svoju ulogu i bavili se uglavnom samo javnim sektorom, bez zalaženja u probleme ukupne energetske, saobraćajne, klimatske, socijalne i drugih tematika ne mogu biti pravi odgovor na globalno-nacionalne izazove višedecenijske makro ekonomske krize”, navodi se dokumentu koji je izradio CEKOR.
Na okruglom stolu pod nazivom “Predlozi za lokalno energetsko planiranje” dr Ilija Batas Bjelić održao je prezentaciju pod nazivom: “Predlozi za održivu lokalnu energetsku strategiju”.
“Svaki grad, opština ima Lokalnu energetsku strategiju kakvu želi I zaslužuje. Danas je moguće napraviti Strategiju kakvu želite, a potrebno je da građani imaju veće mogućnosti da utiču na cilje koji se stvaraju pri tome. Smatram da Strategije koje građani pišu zajedno sa lokalnom samoupravom mogu da se realizuju. Do sadašnje Strategije koje vidimo u Srbiji nemaju tu jaku komponentu održivosti I budu kandidat za jedno veće evropsko udruženje PAK gradonačelnika, odnosno Povelja gradonačelnika gde se gradovi obavezuju na veće I održivije ciljeve nego same države”, rekao je dr Ilija Batas Bjelić.
Okrugli sto bio je završna aktivnost projekta koji je, sa ciljem uticaja na kreiranje lokalne energetske strategije, realizovao CEKOR u saradnji sa „Inforse Europe“ iz Danske.
