Ekološki preporod: Krivaja čistija?!
Autohtona vojvođanska reka Krivaja, duga 109 kilometara. Reka krivuda kroz opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran, odnedavno je postala mnogo čistija. Decenijama je ova reka stanovnike ovih krajeva gušila nesnosnim smradom. Otrovi iz nje su se, uzrokujući pomore riba, prelivali u Veliki bački kanal (VBK) kod Turije. A preko njega u Tisu, na ušću kod Bečeja. Taj oporavak, prema rečima Ratka Đurđevca, predsednika Ekološkog pokreta Vrbasa (EPV), dogodio se zahvaljujući prelasku jednog od njenih velikih zagađivača – u lidere ekoloških standarda u poslovanju!
Nije tajna da su Krivaju najviše zagađivali pogoni u Bačkoj Topoli, u čijoj blizini započinje njen tok. Upravo je jedan od njih odlučio da prestane sa tom praksom. Uz podršku koju je, u okviru projekta EU „Za zelenu agendu Srbije“, pružio Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ambasadom Švajcarske i našim Ministarstvom zaštite životne sredine.
Taj oporavak, prema rečima Ratka Đurđevca, predsednika Ekološkog pokreta Vrbasa (EPV), dogodio se zahvaljujući prelasku jednog od njenih velikih zagađivača. I to u lidere ekoloških standarda u poslovanju! „Ispravan put“ – zaključio je Đurđevac.
Reč je o kafileriji, koja je krajem marta, u prisustvu ekoloških organizacija i sufinansijera, predstavila svoje sekundarno postrojenje za preradu otpadnih voda.Pušteno u oktobru prošle godine u probni, a u januaru u stalni rad. Investicija je vredna 375.000 evra, od čega je EU donirala 145.000.
Prečistač kako bi Krivaja bila čištija
To je značajan pomak u zaštiti životne sredine, sračunat i na to da se ponovo upotrebi neki od otpada, kao primer cirkularne ekonomije. Đurđevac podseća da je bačkotopolska kafilerija, koja mesečno preradi oko 5.000 tona animalnog otpada, sakupljenog sa 110 punktova u Srbiji, od 2019. do 2021. godine uložila milion evra u ekologiju.
Za 600.000 urađen je primarni prečistač, a 400.000 evra utrošeno je za izgradnju bioprečistača za neutralisanje neprijatnog mirisa iz tog pogona.
Izvor: večernjenovosti