Organska proizvodnja: jabuke bez hemije osvajaju sela

Organska proizvodnja na severu Bačke više nije ideja nekolicine zaljubljenika u prirodu. Postala je put kojim kreću i čitava sela. U Tavankutu i Ljutovu proizvođači su prošle godine odlučili da se okrenu zemlji bez pesticida i veštačkih đubriva, a oko Subotice danas raste 45 hektara organskih jabuka. Iza ovih brojki stoje godine strpljivog rada, ali i ljudi koji su verovali da se zdrava hrana i zdrava zemlja ne mogu razdvojiti.

Jedna od njih je Snježana Mitrović iz subotičkog Udruženja „Teras“, koje se bavi razvojem organske proizvodnje. Ona prati kako se ovaj način obrade zemlje menja, gde je padao, gde ponovo raste i šta to znači za grad i njegovu okolinu.

Od 220 hektara do 27.800: organska proizvodnja se vratila na velika vrata

Bilo je perioda kada su površine pod organskim usevima u Srbiji drastično opadale i kada je delovalo da ova priča nema budućnost. Danas je slika drugačija.

„Ono što bih ovim prilikom naglasila jeste da je, za razliku od nekog prošlog perioda, ipak došlo do rasta organske proizvodnje u Srbiji. Bilo je simbolično, 220 hektara, a sada je negdje oko 27.800 hektara, što je oko jedan odsto od ukupne obradive površine naše zemlje“, kaže Snježana Mitrović.

Jedan odsto možda zvuči skromno. Ipak, kada se uporedi sa nekadašnjim simboličnim brojkama, jasno je da organska proizvodnja više nije izuzetak, već izbor koji sve više ljudi pravi svesno.

755 ljudi koji su rekli „ne“ hemiji

Raste i broj onih koji ovim poslom žive. Organski sektor ne čine samo poljoprivrednici, već i oni koji proizvode prerađuju i dopremaju do kupca.

„Ohrabruje činjenica da iz godine u godinu raste broj operatera, a to su proizvođači, prerađivači i distributeri. Sa 710, u 2022. godini zabilježeno je 755“, navodi Mitrović.

Za kupce to znači jedno: do organske hrane danas je mnogo lakše doći nego ranije. Proizvodi se dostavljaju na kućnu adresu iz cele Srbije, pa zdrav obrok više ne zavisi od toga da li u svom kraju imate pravog proizvođača.

Vojvodina ponovo zeleni: 1.300 hektara za samo godinu dana

Ni Vojvodina nije bila pošteđena teških godina. I ovde su površine pod organskim usevima u jednom periodu opadale, ali se trend preokrenuo.

„Što se tiče Vojvodine, takođe je u jednom periodu došlo do pada površina. Na sreću, bilježimo rast u 2022. za 1.300 hektara i sada je negdje oko 8.200. Najviše je tu žitarica, krmnog i industrijskog bilja“, objašnjava Snježana Mitrović.

To znači da se na vojvođanskim njivama sve češće gaje kulture koje su temelj ishrane ljudi i životinja, i to na način koji čuva zemljište, podzemne vode i život u polju.

Organska proizvodnja oko Subotice raste više od dve decenije

Najzanimljivija priča krije se, ipak, u neposrednoj okolini Subotice. Severnobački okrug je jedan od retkih koji nije imao padove.

„Severnobački okrug, gdje se nalazi Subotica, od 2000. godine pa sve do sada bilježi stalni, konstantni porast. Jesu to male cifre, ali je bitno da je stalni rast, i sada je negdje oko 900 hektara“, kaže Mitrović.

Posebno je ponosna na jednu kulturu koja je simbol ovog kraja. „Meni je drago što je čak 45 hektara pod organskom proizvodnjom jabuka“, ističe ona.

Jabuke iz okoline Subotice odavno su poznate, a sada dobijaju i novu vrednost: rastu bez hemije, u skladu sa prirodom.

Tavankut i Ljutovo: kupci obezbeđeni pre prve organske berbe

Najhrabriji korak napravila su dva sela poznata po voćarstvu. Prelazak na organsku proizvodnju nije jednostavan, jer zahteva vreme, znanje i strpljenje, ali ovde su proizvođači unapred rešili ono što mnoge najviše plaši.

„U Tavankutu i Ljutovu od prošle godine proizvođači, njih sedam-osam, ušli su u period konverzije, koji traje tri godine. Ali ono što je još važnije, kada neko ulazi u ovaj vid proizvodnje, ima siguran plasman, a oni su to obezbijedili“, naglašava Snježana Mitrović.

Period konverzije znači da zemljište tri godine mora da se obrađuje po organskim pravilima pre nego što proizvod dobije sertifikat. To je vreme odricanja, ali i ulaganja u zemlju koja će godinama davati zdrav rod. Kada je kupac poznat unapred, ta odluka postaje mnogo lakša.

Žena koja ne odustaje od zemlje

Brojke koje Snježana Mitrović iznosi nisu samo statistika. One pokazuju da se promene u Subotici ne dešavaju preko noći, već hektar po hektar, kroz rad udruženja, znanje koje se prenosi proizvođačima i veru da ekologija i održivi razvoj mogu biti i dobar posao.

Organska proizvodnja u Subotici zato nije samo priča o hrani. To je priča o čistijoj zemlji, zdravijim selima i ljudima, pre svega ženama, koje svojom upornošću menjaju sredinu u kojoj žive.

Tekst i foto: Sandra Iršević

Tekst je nastao u okviru projekta „Žene koje menjaju Suboticu: ekologija, održivi razvoj i lokalne inicijative“, koji je realizovan uz podršku Grada Subotice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snose Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala „Ecofeminizam“. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Subotice.