Ekofeminizam u praksi: priroda progovara u Geteborgu

Ekofeminizam u praksi nije samo teorija koja ostaje na papiru, već pokret koji menja izgled gradova širom Evrope, a najbolji dokaz za to dolazi iz Geteborga u Švedskoj.

Šta je ekofeminizam u praksi i odakle dolazi ideja

Projekat Ecofeminism in Practice odvija se između parka Jubileumsparken i Omställningslabbet u Frihamnenu. Traje od 2024. do 2027. godine, a finansira ga švedski Savet za istraživanje održivog razvoja, Formas. Iza njega stoji interdisciplinarni tim koji povezuje akademiju, praksu i javni sektor. Cilj je da se preispitaju norme po kojima se dizajnira javni prostor, a ne da čovek automatski bude u centru svakog rešenja.

Provotipovi kao dokaz da ekofeminizam u praksi funkcioniše

Umesto klasičnih urbanističkih rešenja, tim razvija takozvane provotipove, provokativne prototipove koji fizički pokazuju šta znači ekofeminizam u praksi kada napusti seminarske sale.

Prvi je Nehumana barijera. Umesto zida ili ograde, dizajn koristi gustinu vegetacije da napravi prostor nezgodan za ljude, a slobodan za biljke i životinje. Nakon deset nedelja, barijera deluje monumentalno, ptice je koriste kao osmatračnicu, a većina zasada se uspešno ukorenila.

Drugi provotip, Lab invaders, posvećen je pticama koje nestaju iz švedskog pejzaža. Baš tokom razvoja koncepta, snežna sova je proglašena izumrlom u Švedskoj. Uz projekat je sarađivao Tim Hipkiš, stručnjak za ptice i ekolog, koji je sa timom obišao Frihamnen i pomogao da se izabere selekcija ugroženih vrsta.

Treći provotip, Ljudsko gnezdo, ide korak dalje. Reč je o drvenoj kupoli okruženoj slojevima zelenila i materijala koji se raspada. Vremenom će gnezdo rasti i propadati, dok priroda preuzima kontrolu. Ta ideja, da čovek nije centar prostora nego samo jedan od stanovnika, jeste suština projekta.

Ko gradi i ko podržava ekofeminizam u praksi u Geteborgu

Sve tri konstrukcije podigli su studenti Chalmers univerziteta tokom kursa Dare to Build, u maju. Fotograf Dejvid Gaf zabeležio je proces izgradnje, a zvanično otvaranje održano je 4. juna, uz obilazak provotipova, muziku i hranu.

Da bi vegetacija imala najbolje šanse da opstane, tim je uspostavio saradnju sa Upravom za gradsku sredinu grada Geteborga, koja pomaže u održavanju zasada.

Ekofeminizam u praksi kroz druge discipline

Dejvid Gaf, arhitekta pejzaža, i Marko Adelfio, docent primenjenih nauka, napisali su tekst o tome šta urbanizam može da nauči od skejtbord kulture. Objašnjavaju da se skejtbording često posmatra kao smetnja urednoj slici grada, ali da taj pogled previđa nešto važno. Skejtbord je, kako navode, alat za razumevanje grada i normi koje oblikuju njegov izgled.

Radionice, festivali i zajednica oko projekta

Tokom leta 2025. godine održane su tri radionice u Transition Labu u Jubileumsparku. Na Frihamnsdagarna festivalu organizovana su tri seminara posvećena ekofeminističkim prototipovima, divljini ptica i budućnosti javnog prostora kroz skejtbord kulturu. Sve to pokazuje da ekofeminizam u praksi ne živi samo u parku, već i u razgovorima i edukaciji.

Zašto je ovaj primer ekofeminizma u praksi važan

Nije reč o apstraktnim idejama o rodu i prirodi, već o merljivim, fizičkim intervencijama koje ljudi mogu da vide i dodirnu. Svaka barijera i svako gnezdo nosi poruku da grad treba da bude deljen prostor, a ne teritorija isključivo ljudske vrste.

Za sve koji prate urbanizam i ekologiju, Geteborg trenutno nudi jedan od najzanimljivijih primera kako izgleda ekofeminizam u praksi van akademskih okvira. Prati dalji razvoj projekta i otkrij kako mali gradski eksperimenti mogu pokrenuti veliku promenu.