Medijska pismenost kod dece: 86% je na mreži, ko ih uči?

Medijska pismenost kod dece danas je važna koliko i čitanje, pisanje i tablica množenja. Dete od devet godina već ima svoj profil na društvenoj mreži. Pre doručka vidi reklame, snimke, vesti i poneku lažnu vest. Ko mu objašnjava šta je istina, a šta samo dobro upakovana priča? Mi odrasli često mislimo da deca bolje razumeju internet od nas. Brže klikću, to je tačno. Ali brzina nije isto što i razumevanje. Pogledajmo šta kažu istraživanja, jer brojke ovde govore glasnije od bilo kog upozorenja.

Medijska pismenost kod dece u Srbiji: 86 odsto je na mreži svakog dana

Najvažnije domaće istraživanje o ovoj temi zove se Deca Evrope na internetu (EU Kids Online). Rezultate je Unicef Srbija predstavio u Beogradu, 9. decembra 2019. godine. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.150 učenika iz 60 škola, od toga 40 osnovnih i 20 srednjih. Nalazi pokazuju da 86 odsto dece od 9 do 17 godina u Srbiji koristi internet svakog dana. U proseku, deca na mreži provode tri i po sata dnevno. To je gotovo kao još jedan školski dan, samo bez nastavnika, navodi s u istraživanju UNICEF-a.

Medijska pismenost kod dece počinje ranije: 41 odsto ima profil sa 9 godina

Prema istom istraživanju, 74 odsto ispitanika ima profil na društvenoj mreži ili platformi za igrice. Među decom od 9 i 10 godina takav profil ima 41 odsto. Kod dece od 11 i 12 godina ta brojka skače na 72 odsto. Drugim rečima, deca ulaze u svet algoritama pre nego što nauče razlomke. Retko ko ih pita da li znaju ko stoji iza sadržaja koji gledaju. unicef

Svako treće dete uznemireno je na mreži, a medijska pismenost kod dece kasni

Unicef navodi da je svaki treći učenik iz uzorka tokom prethodne godine doživeo nešto uznemirujuće na internetu. Skoro četvrtina njih nikome nije rekla šta se desilo. Neki su problem ignorisali, nadajući se da će nestati sam od sebe. Digitalno nasilje doživelo je 16 odsto dece, a nasilje licem u lice 15 odsto. Te brojke nisu hladna statistika. Iza svake stoji dete koje je ćutalo. Podatke možete proveriti na zvaničnom sajtu Unicefa Srbija.

Medijska pismenost kod dece u svetu: svaki treći korisnik interneta je dete

Slika nije bolja ni van naših granica. Dečji fond Ujedinjenih nacija objavio je 2017. godine izveštaj Stanje dece u svetu, posvećen deci u digitalnom svetu. Prema tom izveštaju, svaki treći korisnik interneta na svetu je dete. Unicef je tada upozorio da se premalo radi na zaštiti dece od opasnosti na mreži. Jedna od ključnih preporuka glasi da decu treba učiti digitalnoj pismenosti, kako bi bila informisana, angažovana i bezbedna. Izveštaj pokazuje i drugu stranu problema. Oko 346 miliona mladih na svetu uopšte nije na internetu. Izveštaj je dostupan ovde.

Medijska pismenost kod dece i 8,7 odsto onih koji razlikuju činjenicu od mišljenja

Jedan podatak posebno je zabrinuo roditelje i nastavnike. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sprovela je PISA testiranje 2018. godine. U proseku je samo oko 8,7 odsto petnaestogodišnjaka u zemljama OECD dostiglo najviše nivo čitanja. Tek na tim nivoima učenici razlikuju činjenicu od mišljenja na osnovu posrednih nagoveštaja o sadržaju ili izvoru. Drugim rečima, više od devet od deset tinejdžera nije dostiglo taj nivo. Rezultate možete proveriti na sajtu OECD.

Medijska pismenost kod dece u 3 pitanja koja menjaju sve

Dobra vest je da se ova veština uči. Ne traži skupu opremu, već strpljenje i razgovor. Svaki sadržaj možemo sa detetom proveriti kroz tri jednostavna pitanja. Ko je ovo napravio? Zašto je objavljeno i šta autor želi od mene? Kako mogu da proverim da li je tačno? Kad dete počne samo da postavlja ta pitanja, pola posla je završeno. Unicef Srbija je za roditelje pripremio ediciju Digitalni kompas za roditelje, sa publikacijama o digitalnoj pismenosti, veštačkoj inteligenciji i društvenim mrežama. Namenjene su roditeljima dece starijeg osnovnoškolskog uzrasta.

Medijska pismenost kod dece u Subotici: osnovci postaju hroničari svog grada

Najbolje se uči kroz praksu. Zato u okviru ovog projekat učenici petog i sedmog razreda u Subotici sami istražuju i pišu priče o svom gradu. Uče kako se postavlja dobro pitanje. Uče kako se razlikuje pouzdan od nepouzdanog izvora. Pišu o lokalnim pričama, poznatim ličnostima i slojevima istorije koje grad krije. Tako nastaju kratak video, foto priča i tekst, ispričani dečjim očima. Dete koje jednom napiše vest teže će poverovati u lažnu. Ono zna koliko truda stoji iza svake proverene rečenice.

Medijska pismenost kod dece nije zadatak samo škole. To je naš zajednički domaći zadatak. Večeras pitajte svoje dete jedno jednostavno pitanje: odakle znaš da je to istina? Napišite nam u komentaru šta vam je odgovorilo. Podelite ovaj tekst u roditeljskoj Viber grupi, jer svaki podeljeni link može sačuvati nečije dete od prevare.

Tekst je nastao u okviru projekta “Mladi hroničari Subotice – medijska pismenost i lokalne priče osnovaca“ “, koji je realizovan uz Ministarstva za informisanje I informacione tehnologije. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove grada Subotice.