Klimatske promene i žene u ruralnoj Srbiji
0
0
Klimatske promene predstavljaju sve veći izazov za poljoprivredne zajednice širom Srbije. Međutim, njihov uticaj neproporcionalno pogađa žene u ruralnim područjima, koje se suočavaju sa dodatnim opterećenjem i preprekama. Razumevanje ove rodne dimenzije klimatskih promena ključno je za pronalaženje rešenja koja će ojačati otpornost čitavih lokalnih zajednica.
Uticaj klimatskih promena na žene u ruralnoj Srbiji
Sela poput Rajca u jugoistočnoj Srbiji poznata su po svojoj dugoj tradiciji vinogradarstva i poljoprivrede. Međutim, tokom poslednjih 10-15 godina, ovaj region sve češće pogađaju suše, nepredvidive padavine i ekstremne temperature. Ove klimatske promene direktno utiču na prihode i ekonomsku sigurnost domaćinstava kojima je poljoprivreda glavni izvor prihoda.
Upravo su žene te koje snose najveći teret ovih promena. Usled smanjenja prinosa grožđa i drugih useva, one moraju da ulažu više vremena i fizičkog napora u navodnavanje, obradu zemlje i brigu oko imanja. Istovremeno, otežan pristup pijaćoj vodi i smanjenje stočnog fonda dodatno otežavaju svakodnevne aktivnosti žena vezane za domaćinstvo i obezbeđivanje hrane.
Sličan obrazac primećen je i u ruralnim zajednicama u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, gde žene postaju sve ranjivije usled klimatskih promena dok njihova uloga u održanju domaćinstava i obezbeđivanju hrane postaje sve zahtevnija.
Rodna perspektiva i ekofeminizam kao rešenje
Jasno je da klimatske promene neproporcionalno utiču na stanovništvo u zavisnosti od roda i geografskog položaja. Stoga, rešavanju ovih izazova treba pristupiti sa ekofeminističke perspektive, jačajući otpornost i kapacitete žena u ruralnim zajednicama. Samo na ovaj način možemo obezbediti održivost i pravednu tranziciju ka klimatski otpornim društvima širom Srbije i regiona.
Klimatske promene predstavljaju rastući izazov za ruralna područja Srbije, ali njihov uticaj posebno pogađa žene u tim zajednicama.
Prepoznavanje ove rodne dimenzije i razvijanje rešenja zasnovanih na ekofeminizmu ključno je za jačanje otpornosti čitavih lokalnih zajednica. Ulaganjem u žene poljoprivrednice, poboljšanjem pristupa vodi i energiji, kao i podržavanjem njihove uloge u očuvanju biodiverziteta, možemo postići održiv razvoj sela u Srbiji suočenih sa klimatskim promenama.
