Širenje kamenoloma Ponorac ugrožava pećine i vodu u Kučevu
Skriveni ulaz u podzemni svet Ponorca, okružen netaknutom prirodom.
Širenje kamenoloma Ponorac ponovo je u fokusu javnosti, jer bi dalja eksploatacija kamena mogla trajno da ugrozi jedno od najosetljivijih kraških područja u Srbiji. Planirano širenje površinskog kopa „Ponorac“ u opštini Kučevo izazvalo je oštre reakcije stručne javnosti, koja upozorava da bi posledice po vodosnabdevanje, podzemne tokove, zaštićene pećine i biodiverzitet mogle biti nepovratne. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije javno se oglasilo povodom ovog projekta i podnelo je zvanične primedbe na Nacrt Plana detaljne regulacije, tražeći da se plan u potpunosti odbaci, da se spreči dalje širenje kamenoloma Ponorac i da se postojeći kop zatvori i rekultiviše.
Ko stoji iza projekta i zašto struka protestuje
Prema rečima predstavnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, projekat je pre svega osmišljen da obezbedi profit investitoru, kompaniji ABM International d.o.o, bez obzira na to koliku štetu bi doneo lokalnoj zajednici i prirodi. Ova ocena stoji u primedbama koje je Društvo podnelo na javni uvid, a odnose se direktno na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Pećine Ravništarka i Ceremošnja u opasnosti
Jedan od najvećih problema koji donosi širenje kamenoloma Ponorac jeste blizina dva zaštićena spomenika prirode, pećine Ravništarka i pećine Ceremošnja. Usled miniranja, pećina Ravništarka bi se direktno našla u zoni ugroženosti, s obzirom da bi udaljenost pala na manje od 700 metara vazdušne linije. Stručnjaci ističu da bi ovo područje u budućnosti moglo da postane deo evropske mreže Natura 2000, upravo zbog velikog broja zaštićenih, strogo zaštićenih i endemičnih vrsta koje ovde žive.
Rizik po vodosnabdevanje meštana
Širenje otvorenog kopa moglo bi da ugrozi kaptažu kod vrela i vodopada Siga, koja snabdeva sela Plavčevo, Ceremošnja i Ravnište. Reč je o kompleksnom kraškom terenu sa razgranatim podzemnim tokovima i ponornicama, pa svaki dalji zahvat bez ozbiljne hidrogeološke studije predstavlja veliki rizik. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije posebno naglašava da u samom Izveštaju strateške procene uticaja na životnu sredinu piše da ispitivanja kvaliteta vodotokova Ponorac i Teveridž uopšte nisu ni sprovedena, što dodatno potkopava poverenje u ceo proces.
Kako širenje kamenoloma Ponorac koči turizam
Širenje kamenoloma Ponorac takođe direktno koči razvoj turizma u opštini Kučevo. Prostorni plan opštine jasno predviđa razvoj seoskog i ekoturizma, dok aktivni kamenolomi već imaju vidljive posledice po prirodne atrakcije. Zviška potajnica i Bisina pećina su primeri koliko štete ovakva eksploatacija može da napravi, s obzirom da je Bisina pećina, prema navodima Društva, potpuno uništena tokom rada kamenoloma iste kompanije, ABM International d.o.o. Dodatna prašina, buka i pojačan teretni saobraćaj dodatno bi smanjili atraktivnost čitavog kraja.
Kada je reč o flori i fauni, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije osporava kvalitet strateške procene uticaja, koja tvrdi da na ovom području nema zaštićenih niti strogo zaštićenih vrsta. Prema podacima same organizacije, u njihovoj bazi postoji preko 1.000 zabeleženih podataka za čak 68 vrsta ptica, od kojih je 56 zaštićeno ili strogo zaštićeno. Isto područje je stanište za više od 1.000 vrsta insekata i najmanje 150 vrsta biljaka, među kojima ima i retkih vrsta na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ovi podaci direktno pobijaju tvrdnje iz zvaničnog izveštaja i otvaraju pitanje koliko je studija zaista ozbiljno rađena.
Ko je pisao studiju uticaja
Dodatnu sumnju izaziva i sama kompanija koja je izradila Izveštaj strateške procene uticaja na životnu sredinu, Terragold & Co. Prema javno dostupnim informacijama sa njihovog sajta, ova kompanija se prevashodno bavi tehničkim ocenama, studijama izvodljivosti i optimizacijom, a ne nezavisnim analizama ekoloških posledica rudarskih projekata. To otvara pitanje objektivnosti čitavog dokumenta, s obzirom da je kompaniju angažovao sam investitor.
Konačno, širenje kamenoloma Ponorac bi značajno povećalo saobraćaj teških kamiona, što bi dodatno opteretilo lokalnu putnu infrastrukturu. Povećana buka, zagađenje vazduha i veći rizik po bezbednost meštana i turista samo su deo posledica koje bi ovaj projekat mogao da donese, ukoliko se sprovede bez ozbiljne analize i uz zanemarivanje jasnih upozorenja struke.
Cela priča oko širenja kamenoloma Ponorac pokazuje koliko je važno da se ovakvi projekti preispituju kroz nezavisne i transparentne studije, a ne kroz izveštaje pisane u interesu investitora.
Ovde možete detaljnije pročitati primedbe na PDR kamenoloma Ponorac
