Dan lavova: Zašto njihov urlik više nije siguran

Dan lavova počinje tamo gde prestaje buka. U afričkoj savani, kada se spusti noć i kada se čuje dubok, prepoznatljiv urlik, teško je zamisliti da je životinje koja ga proizvodi sve manje. Nekada su lavovi zauzimali ogroman prostor Afrike i delova Azije. Danas je njihov areal sveden na mali deo nekadašnjeg područja, a procene govore o oko 23.000 odraslih i pododraslih lavova u Africi. Prema proceni IUCN-a, lav je globalno ugrožena vrsta kategorisana kao ranjiva.

Zato se 10. avgust ne obeležava samo zbog fotografija moćnih mužjaka sa grivom. Dan lavova je nastao kao način da se pažnja javnosti usmeri na životinju čiji opstanak sve više zavisi od toga koliko će čovek umeti da joj ostavi dovoljno prostora za život.

Dan lavova nastao je iz jedne velike brige

Obeležavanje 10. avgusta počelo je 2013. godine, sa ciljem da se skrene pažnja na dramatičan pad broja lavova u divljini. Prema podacima organizacije World Animal Protection, inicijativa se vezuje za Derecka i Beverly Joubert i njihov rad na zaštiti velikih mačaka.

Datum je vremenom postao međunarodni podsetnik na ono što se često zaboravi dok gledamo lava na ekranu: veličanstvena životinja koju poznajemo iz dokumentarnih filmova nije samo simbol snage. Ona je deo živog ekosistema koji se menja mnogo brže nego što možemo da primetimo.

Broj koji menja sliku o kralju savane

Slika lava kao „kralja životinja“ toliko je snažna da lako potisne činjenice. A one nisu naročito utešne.

Najnovija procena koju objavljuje Convention on Migratory Species, oslonjena na procenu IUCN-a iz 2023. godine, navodi da je područje na kojem lavovi danas opstaju oko 1,57 miliona kvadratnih kilometara. To je svega 7,4 odsto njihovog istorijskog areala. U odnosu na 2002. godinu, zabeležen je pad od oko 36 odsto.

Isti izvor navodi procenu od oko 23.000 odraslih i pododraslih lavova u Africi i oko 670 odraslih i pododraslih lavova u Indiji. Brojke treba čitati oprezno, jer je praćenje populacija lavova teško i u pojedinim područjima nema dovoljno pouzdanih podataka. Ipak, smer je jasan: prostor koji lav može da nazove svojim domom dramatično se smanjio.

To je možda i najvažnija činjenica koju Dan lavova treba da izvuče iz statistike.

Nije problem samo krivolov

Kada se govori o ugroženim životinjama, krivolov je često prva asocijacija. Kod lavova je priča složenija.

Panthera, organizacija posvećena zaštiti divljih mačaka, navodi gubitak i fragmentaciju staništa, ilegalnu trgovinu i sukobe između ljudi i lavova među glavnim pretnjama vrsti.

Posebno je težak problem tamo gde se područje lavova preklapa sa prostorom u kojem ljudi uzgajaju stoku. Lav koji nema dovoljno prirodnog plena može napasti domaće životinje. Za porodicu kojoj je nekoliko goveda ili koza osnovni izvor prihoda, takav gubitak nije apstraktan ekološki problem. To je direktan udar na život.

Istraživanje koje predstavlja Panthera pokazalo je koliko sukob sa stočarima može da utiče na opstanak lavova. Kada lav napadne stoku, ljudi ga često ubijaju iz odmazde ili da bi sprečili novi napad.

Zato zaštita lava nije samo pitanje čuvanja životinje. To je i pitanje odnosa prema ljudima koji žive uz njeno stanište.

Dan lavova nije priča samo o lavovima

Lav je predator na vrhu lanca ishrane. Njegovo prisustvo utiče na druge vrste i na odnose unutar ekosistema. Panthera ih opisuje kao vrhunske predatore, životinje koje se nalaze na vrhu mreže ishrane.

Kada takav predator nestaje iz određenog prostora, ne nestaje samo jedna vrsta. Menjaju se odnosi među životinjama, ponašanje plena i način na koji funkcioniše čitav ekosistem. Zbog toga se očuvanje lavova ne može svesti na spasavanje nekoliko pojedinačnih životinja.

Potrebno je sačuvati dovoljno veliko stanište, očuvati prirodni plen i pronaći načine da ljudi koji žive u blizini lavova mogu da zaštite svoju stoku bez ubijanja predatora.

Tu se krije i najvažnija poruka koju nosi Dan lavova.

Može li se sačuvati urlik iz savane?

Može, ali ne samo tako što ćemo lavove zaštititi na papiru.

Zaštita staništa, sprečavanje krivolova, praćenje populacija i smanjivanje sukoba sa lokalnim stanovništvom zajedno čine mnogo ozbiljniji odgovor. Na nekim područjima koriste se bezbedniji ograđeni prostori za stoku, bolja zaštita prirodnog plena i rad sa lokalnim zajednicama. WWF posebno ističe da je podrška ljudima koji žive uz lavove važna za stvaranje uslova u kojima mogu da opstanu i ljudi i divlje životinje.

Zato Dan lavova nije samo dan kada govorimo o jednoj od najpoznatijih životinja na planeti. To je priča o prostoru koji nestaje, o čoveku koji ulazi sve dublje u nekada divlja područja i o pitanju koliko smo spremni da sačuvamo nešto što ne možemo da zamenimo.

Lav ne zna da je 10. avgust njegov dan. Ne zna ništa o kampanjama, društvenim mrežama ni fotografijama koje će danas obići svet.

Zna samo da li ima gde da lovi. Da li ima dovoljno plena. Da li može bezbedno da podigne mladunce. I da li će se, kada padne noć, njegov urlik odbiti od savane ili će ostati bez odgovora.

Možda je upravo zato Dan lavova važan. Ne zbog simbolike krune, već zbog pitanja koje ostaje posle svih fotografija: hoćemo li još dugo imati priliku da taj urlik čujemo tamo gde mu je mesto, u divljini?