5.jun: Živimo u skladu sa prirodom ili gubimo sve

Petog juna planeta nas podseti kako da živimo u skladu sa prirodom. Ali i da je vreme za delovanje odavno prošlo. Dan zaštite životne sredine nije još jedan ekološki praznik, nego godišnji alarm koji zvoni sve glasnije i sve hitnije.

Ovogodišnji slogan „Inspirisani prirodom. Za klimu. Za našu budućnost“ nije marketinška fraza već rezime onoga što nauka godinama ponavlja bez prestanka. A to je: bez zdrave prirode nema ni zdravih ljudi ni razvijenog društva. Klimatske promene, zagađen vazduh i kontaminirana voda nisu upozorenja iz daleke budućnosti. To je stvarnost sa kojom se suočavamo sada, svaki dan, na svakom koraku.Zbog toga je i neophodno živeti u skadu sa prirodom.

U skladu sa prirodom smo zaporavili da živimo

Praznik je ustanovila Organizacija ujedinjenih nacija na Stokholmskoj konferenciji 1972. godine, u trenutku kada je svest o ekološkoj krizi počela da probija institucionalne zidove. Od sledeće godine redovno se obeležava petog juna, pod koordinacijom UNEP-a, Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Ove godine domaćin centralnih manifestacija je Azerbejdžan, a svečanosti se odvijaju u Bakuu, gradu koji sam nosi teret tranzicije između fosilne i zelene ekonomije.

Pola veka od Stokholma, a kriza se produbila

Pola veka od prvog globalnog dogovora o zaštiti prirode, situacija nije bolja nego gora. Nekontrolisano gomilanje otpada, nestanak vrsta i iscrpljivanje prirodnih resursa ubrzavaju se bez znakova usporavanja. Nauka je odavno jasna: zagađena životna sredina direktno povećava učestalost bolesti disajnih organa, srca i krvnih sudova, pa čak i malignih oboljenja. Najranjiviji su uvek isti: deca, stariji, trudnice i hronični bolesnici koji nemaju izbora da li će udisati zagađen vazduh ili piti kontaminiranu vodu.

U skladu sa prirodom živeti nije lako

Nije reč samo o statistikama. Iza svakog broja stoji čovek, porodica, zajednica. Iza svakog zagađenog rečnog korita stoji generacija koja više neće plivati gde su plivali njihovi roditelji. Iza svakog iščezlog šumskog predela stoji tišina u kojoj su nekad živele ptice i insekti koji su hranili ceo ekosistem.

Svuda oko nas se danas organizuju akcije sadnje drveća, čišćenja javnih površina i kampanja protiv jednokratne plastike. Od parkova do rečnih obala, od škola do gradskih trgova, poruka je jednaka. To je vidljivi izraz svesti da zajednička akcija ima smisla i da male promene, kada se „ukrsti 1000 ruku“, postaju pokret koji menja stvarnost.

Zelena nedelja u Srbiji: zajedno ka ekonomiji u skladu s prirodom

U Srbiji se uz ovaj datum veže EU Zelena nedelja, koja traje od petog do dvanaestog juna. Pod sloganom „Vratimo prirodi ono što nam daje“, kampanju organizuju Delegacija EU u Srbiji i Evropska kuća, zajedno sa UNDP-om i mrežom partnera u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.Zato je i nephodno živeti u skladu sa prirodom.

Tema ove godine polazi od jasne i neophodne ideje: zaštita prirode nije kočnica razvoju, nego njegov jedini održiv temelj. Ekonomija koja uništava prirodu gradi na peskovitom tlu i pre ili kasnije pada. Ekonomija koja živi u skladu s prirodom gradi na osnovi koja ne nestaje.

Događaji su planirani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru, Leskovcu i na Fruškoj gori. Okupljaće institucije, škole, organizacije civilnog društva, umetnike i predstavnike poslovnog sektora u razgovoru o budućnosti koji više ne možemo odlagati. Raznolikost učesnika nije slučajna: ekološka tranzicija ne može biti posao samo jednog ministarstva ili jedne nevladine organizacije. Ona mora postati tkivo čitavog društva i matra življenja u skladu sa prirodom.

Šta možemo uraditi danas, odmah, sami

Poruka Dana zaštite životne sredine jednostavna je, ali zahteva trajnu obavezu koja ne prestaje petog juna. Racionalnija potrošnja energije i vode svakodnevna je odluka koja se donosi pri svakom uključivanju aparata, pri svakom otvorenom slavini. Manje plastike znači drugačiji odlazak u kupovinu, vreća koja se nosi iz kuće, boca koja se puni. Više zelenila znači svaki posađen cvet na terasi, svako drvo koje se ne seče bez razloga. Odgovorno upravljanje otpadom znači razdvajanje, kompostiranje, svesnost o tome šta bacamo i kuda to ide.

Ove odluke nisu apstraktni pozivi iz brošure. One su konkretne, svakodnevne, dostupne svakome. I one se sabiraju. Svaki od nas može napraviti razliku, i to danas, bez čekanja na savršen zakon ili savršenu politiku.

Nije dovoljno da to rade samo stručnjaci ili institucije. Promene počinju od svakog od nas, u svakom domu, u svakom gradu, u svakom odluku koji donosimo između onoga što je lako i onoga što je ispravno.

Živeti u skladu s prirodom ne znači odustati od udobnosti ili razvoja. Znači razumeti da je priroda jedini temelj na kome svaki pravi razvoj počiva. Znači priznati da nismo iznad ekosistema nego unutar njega. Znači odabrati budućnost u kojoj ima mesta i za nas i za sve što dolazi posle nas.