novo istraživanje klimatske primene
Ekologija

Klimatske promene i obrazovanje

0 0
Read Time:4 Minute, 53 Second

Klimatske promene su važno pitanje s dugoročnim posledicama po okolinu.Kao i lokalne i globalne ekonomije i ljudsko zdravlje. Globalne temperature rastu, poplave i vrućine postaju učestalije i jače.Milioni ljudi su prisiljeni na prinudno iseljavanje. Obrazovanje je ključno za suočavanje s ovim izazovima, ali njegov potencijal još uvek nije potpuno iskorišćen.

Veza između obrazovanja i klimatskih promena

Obrazovanje je ključan alat za borbu protiv klimatskih promena. Ono je vodeći pokazatelj svesti o klimatskim promenama među mlađim generacijama. Obrazovanje daje moć mladima da da postanu informisani građani i preduzmu odlučujuće korake u zaštiti planete. U učionici, mladi ljudi mogu učiti o uticajima globalnog zagrevanja.Kao i kako uključiti održivost u svoje svakodnevne izbore. Učenje o uzrocima klimatskih promena takođe pomaže u otklanjanju straha oko ovog pitanja. Zatim, ujedno i podiže svest o razarajućim uticajima antropogenih aktivnosti i generisanju zamaha oko održivijih praksi i načina života.

Klimatske promene: Svaki učenik može smanjiti emisiju CO2

Jedno rešenje predloženo od strane Projekta Drawdown ukazuje da, ako svaki učenik smanji svoje emisije ugljen-dioksida za 2,86 tona i obrazovanje o klimatskim promenama poraste sa manje od 1% na 16% srednjoškolaca do 2050. godine, primena obrazovanja mogla bi smanjiti emisije za skoro 19 gigatona CO2. Trenutne godišnje emisije su 34 gigatona, što znači da bismo, uvodeći više obrazovanja o klimi za manje od četvrtine srednjoškolaca, mogli prepoloviti godišnje emisije CO2.

Ipak, klimatska kriza uglavnom ograničava pristup obrazovanju, s deca ostajući među najranjivijima na uticaje klimatskih promena. Na primer, kada dođe do ekstremnih poplava, odmah ne mogu prisustvovati školi. Slična je situacija i kada dođe do intenzivnih suša, ozbiljnih požara i drugih prirodnih katastrofa.

Podaci iz Indeksa rizika dece za klimatske promene Međunarodnog fonda za hitnu pomoć deci (UNICEF) pokazuju da otprilike jedna milijarda dece živi u zemljama s izuzetno visokim rizikom. To je gotovo polovina globalne populacije dece koja bi mogla izgubiti pristup školovanju kada klimatske promene udare. Štaviše, nedavno istraživanje UNICEF-a pokazuje da je najmanje 43 miliona dece širom sveta raseljeno kao rezultat ekstremnih vremenskih uslova uzrokovanih klimatskim promenama. S efektima ovih kriza koji se ubrzavaju nezapamćenom brzinom, porodice i zajednice postaju još ranjivije pred budućim katastrofama.

Izveštaj UNESCO-a

Prednosti obrazovanja o klimatskim promenama su neosporne, ali njegovo uključivanje u postojeće kurikulume odvija se relativno sporo. Ključni nalazi iz izveštaja UNESCO-a pod nazivom „Priprema škola za klimatske promene 2021“ prikazuju surovu sliku:

47% nacionalnih obrazovnih kurikuluma iz 100 zemalja ne sadrži ni jednu referencu o klimatskim promenama;

Samo 40% nastavnika se oseća sigurno u poučavanju o efektima i ozbiljnosti klimatskih promena;

Manje od polovine nastavnika izvestila je da njihova škola ima plan delovanja za uvođenje obrazovanja o klimi u svoj kurikulum.

Nekoliko zemalja počelo je sprovoditi planove za integrisanje tema klimatskih promena u svoje sisteme, pokazujući da to može i treba biti učinjeno.

Italija je 2019. postala prva zemlja koja je formalno uvela i učinila obaveznom temu klimatskih promena i održivog razvoja u školama. Tadašnji ministar obrazovanja Lorenzo Fioramonti najavio je da će italijanske škole razmatrati pitanja klimatskih promena jedan sat svake nedelje. U SAD-u, stanje obrazovanja o klimi se brzo razvija, pri čemu su škole u Nju Džersiju i Konektikatu već obavezne uključiti lekcije o klimatskim promenama u svoje nastavne planove.

Francuska je izjavila da je spremna uključiti lekcije o klimatskim promenama na početku školske godine 2020/21. Novi Zeland je uveo studije o klimatskim promenama u svoj srednjoškolski kurikulum 2020. godine. Kambodža, Argentina, Meksiko i Velika Britanija takođe su preduzele preliminarne korake za proširenje svojih kurikuluma kako bi uključile studije o klimatskim promenama.

Izazovi pred obrazovanjem o klimi

Jedan od najznačajnijih izazova koji sprečava usvajanje obrazovanja o klimatskim promenama na globalnom nivou je politika. Iako podržano velikim brojem naučnih dokaza, i dalje je visoko kontroverzna i polarizovana tema, s porastom klimatskih negatora i dezinformacija, posebno na internetu.

U SAD-u su neke republikanske države, uključujući Floridu i Ajdaho, usvojile su zakone koje utiče na obrazovanje povezano s klimom. Obe države su odbile da donesu zakonodavstvo o nastavi ljudskog uticaja na klimatske promene. Pojedini političari tvrde da su klimatske promene „spekulativne“. Ovo ne utiče samo na ono što će studenti naučiti o nauci, već može imati i uticaja na federalnu zakonodavstvo koje bi moglo ograničiti akademsku slobodu i obrazovne standarde.

Rasprava o klimatskim promenama takođe je uticala na sadržaj udžbenika i druge obrazovne materijale. Studija iz 2022. godine pokazala je značajan pad sadržaja koji pokriva klimatske promene u američkim biološkim udžbenicima od 2010. do 2019. godine.

Još jedan otežavajući faktor je potreba za više resursa. Školama u zemljama s niskim prihodima potrebna je pomoć da steknu neophodne resurse za sprovođenje studija o klimatskim promenama u svojim učionicama. Ove su zajednice najranjivije na uticaje klimatskih promena.

Zeleni centar za obrazovanje u Arapskim emiratima

Srećom, uloženi su napori da iskoristi ključnu ulogu obrazovanja u suočavanju s klimatskom krizom na globalnom nivou. Najnovija Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju završena je dogovorom o ubrzanju obrazovanja o klimatskim promenama. Zajedno sa Partnerstvom za ozelenjavanje koje predvodi Ujedinjeni Arapski Emirati. U tu svrhu, prvi Zeleni centar za obrazovanje biće u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni su i domaćini COP28. Cilj je da se pokaže nedostatak obrazovanja o klimatskim promenama u školama.

Zemlja je koristila novembarski sastanak kako bi pokrenula druge nacije da implementiraju „ekološki prijateljske kurikulume“, uvedu različite projekte održivosti i obuče nastavnike „za izgradnju održivih zelenih zajednica“, kako je ilustrovao ministar obrazovanja Ahmad Belhoul Al Falasi.

Ključna uloga ekološkog obrazovanja

Ekološko obrazovanje u vezi pitanja klimatskih problema postaju sve značajnije. Naglašava se potreba za kurikulumima kako bi se mlađe generacije pripremile za ono što dolazi. Još važnije, obrazovanje može podstaknuti ljude da promene svoje stavove o klimatskim promenama.Kao i doprinesu značajno niskougljeničnoj globalnoj ekonomiji.

Izvor:earth.org

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %