Kako mladi hrane jelene videlo se na Kopaoniku
Šta Bambi voli da jede ili kako mladi hrane jelene?, bila prilika da vidi ministarka Sara Pavkov. Na Kopaoniku okupili su se mladi iz različitih delova Srbije u velikoj ekološkoj akciji organizovanoj u Nacionalnom parku Kopaonik. Tamo su zajedno čistili prostor oko pešačke staze Markov kamen, sadili sadnice smrče i učestvovali u hranjenju evropskih jelena na lokalitetu Kadijevac.
Akcija je organizovana u okviru nacionalne kampanje za mlade „Priroda nema alternativu – Zato deluj i ti“, a prema rečima ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov, cilj nije bio samo uređenje prostora, već i razvijanje drugačijeg odnosa prema prirodi i zaštićenim područjima Srbije.
„Nacionalni park Kopaonik je već 45 godina pod zaštitom države i jedan je od najznačajnijih lokaliteta biodiverziteta u Srbiji. Danas smo zajedno sa mladima organizovali aktivnosti na tri lokaliteta. Čistili smo smeće na Markovom kamenu, zasadili nove sadnice smrče i imali priliku da vidimo značajne vrste za ovaj lokalitet“, rekla je Sara Pavkov.
Foto:Ministrstvo zaštite životne sredine
Kako mladi hrane jelene i zašto je to značajno za ekologiju?
Ministarka je akciju opisala je kao primer kako ekologija ne treba da ostane samo deo kampanja i formalnih govora, već deo svakodnevnog odnosa prema prirodi i prostoru u kojem ljudi žive.
Ministarka je naglasila da su upravo razgovori sa mladima ostavili poseban utisak tokom akcije na Kopaoniku.
„Poseban utisak na mene ostavili su utisci mladih ljudi. To pokazuje da je akcija uspela. Mladi su danas naučili zašto je važna svaka vrsta, zbog čega hranilišta moraju biti obezbeđena i koliko je važno odgovorno ponašanje u prostoru gde živi evropski jelen“, rekla je Pavkov.
Tokom akcije mladi su imali priliku da vide i šafran (Crocus neapolitanus), biljnu vrstu karakterističnu za područje Kopaonika, ali i da se upoznaju sa značajem očuvanja biodiverziteta u jednom od najvažnijih nacionalnih parkova u Srbiji.
Hrane jelene i promovišu održivi turizam
Kopaonik je godinama jedno od najposećenijih planinskih područja u Srbiji, ali istovremeno i prostor koji se nalazi pod velikim pritiskom turizma, izgradnje i povećanog broja posetilaca. Stručnjaci sve češće upozoravaju da zaštita prirode ne može da postoji samo na papiru, već mora da bude vidljiva kroz konkretne aktivnosti na terenu.
Ministarka ovo vidi kao primer kao primer da razvoj turizma i očuvanje prirode mogu da funkcionišu zajedno ukoliko postoji odgovorno upravljanje prirodnim resursima i jasna kontrola prostora.
„Kopaonik je pravi primer kako razvoj planinskog turizma može da ide ruku pod ruku sa očuvanjem prirode i održivim razvojem. Ponosni smo jer Srbija ima jedno od najzaštićenijih skijališta u Evropi koje odgovorno brine o prirodnim lepotama“, rekla je Pavkov.
Poseban deo akcije bio je obilazak uzgajališta evropskih jelena na lokalitetu Kadijevac, gde su mladi učestvovali u hranjenju životinja i razgovarali sa zaposlenima o značaju očuvanja životinjskih vrsta u zaštićenim područjima Srbije.
Evropski jelen smatra se jednom od važnih vrsta za očuvanje biodiverziteta planinskih ekosistema, a stručnjaci upozoravaju da klimatske promene, gubitak staništa i ljudski pritisak sve više utiču na prirodnu ravnotežu u zaštićenim područjima Srbije.
Mladi hrane jelene i čuvaju šumski ekosistem
Akcija na Kopaoniku pokazala je i koliko je važno očuvanje šumskih područja. Sadnja smrče ima značajnu ulogu u očuvanju planinskih ekosistema, sprečavanju erozije zemljišta i zaštiti biodiverziteta.
Šumski kompleksi na Kopaoniku imaju važnu funkciju u očuvanju kvaliteta vazduha i prirodne ravnoteže, zbog čega stručnjaci godinama upozoravaju da zaštita planinskih područja mora imati dugoročnu strategiju.
Pored sadnje drveća i čišćenja otpada, učesnici su razgovarali o odgovornom ponašanju u prirodi, zaštiti životinjskih vrsta i značaju nacionalnih parkova za buduće generacije.
Kroz akciju kako mladi hrane jelene, pokušali su da mladima približe teme zaštite prirode kroz direktno iskustvo boravka u prirodi, a ne samo kroz teorijske razgovore o ekologiji.
U poslednjih nekoliko godina ekološke teme postale su znatno prisutnije među mladima, posebno kada je reč o zaštiti prirode, otpadu, kvalitetu vazduha i klimatskim promenama. Stručnjaci upozoravaju da svest bez konkretnih aktivnosti nije dovoljna i da je upravo uključivanje mladih u ovakve akcije jedan od načina da se dugoročno menja odnos društva prema životnoj sredini.
„Akcija na Kopaoniku pokazala je da Srbija ima mlade ljude koji razumeju značaj prirode i žele da učestvuju u njenom očuvanju. Na nama je da to bogatstvo sačuvamo za generacije koje dolaze“, rekla je Pavkov.
