Francuskina odbila bračne dužnosti i promenila zakon
Bračne dužnosti kao termin ukinute su u Francuskoj 2026. godine, a sve je počelo pričom jedne žene koja je odbila da ćuti. Zamislite da vas sopstveni sud kazni zato što niste hteli da spavate sa mužem. Njoj se to zaista desilo, i odlučila je da se bori.
U sudskim dokumentima bila je samo H.W. ali njena priča odjeknula je čitavom Evropom. Brak je bio obeležen psihološkim pritiskom, nasiljem i konstantnim prisiljavanjem na intimnost. Kada je konačno zatražila razvod, francuski sudovi okrenuli su se protiv nje. Pripisali su joj krivicu jer nije ispunjavala ono što zakon naziva bračnim dužnostima. Nije se predala. Otišla je pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburg i tamo dobila pravdu kakvu Francuska nije bila spremna da joj da.
Kako je jedna presuda promenila sve
Evropski sud za ljudska prava doneo je početkom 2025. godine presudu koja je uzdrmala temelje francuskog porodičnog prava. Sudije su jasno utvrdile da država ne može kažnjavati osobu zato što odbija seksualne odnose unutar braka. Navedeno je da su time povređena prava na privatni život i telesni integritet. Ova presuda pokrenula je parlamentarnu raspravu u Francuskoj koja je rezultirala novim zakonom usvojenim početkom 2026. godine.
Šta znači kraj bračnih dužnosti
Bračne dužnosti ili na francuskom „devoir conjugal“ bile su pravna obaveza supružnika na seksualne odnose unutar braka. Ovaj koncept stajao je u zakonu vekovima i korišćen je kao argument protiv žena u postupcima razvoda. Novi zakon to je u potpunosti izbrisao. Brak više ne podrazumeva obavezu seksualnih odnosa između supružnika. Odbijanje intimnosti ne može biti razlog za pripisivanje krivice u razvodu. Pristanak mora postojati i unutar braka, svaki put i bez izuzetka. Svaki supružnik zadržava puno pravo na telesnu autonomiju bez obzira koliko dugo traje brak.
Zašto je ovo važno za žene u celoj Evropi
Organizacije za prava žena godinama su upozoravale da bračne dužnosti funkcionišu kao pravni štit za nasilje i prinudu unutar braka. Sama mogućnost da sud kazni ženu zbog odbijanja smatrala se dubokim problemom modernog prava. Ovaj zakon šalje jasnu poruku da ravnopravnost ne staje na kućnom pragu i da brak nije trajni pristanak. Nasilje i pritisak u braku nisu privatna stvar nego problem koji zakon mora da prepozna i sankcioniše. Sve više pravnika i aktivista u Evropi smatra da je institucija braka u 21. veku morala da se promeni.
Jedna žena rekla je ne i promenila sistem za sve. Ni brak nikada ne ukida pravo da se kaže ne.
