Crnokrili zijavac se vratio u Srbiju posle skoro 40 godina
Crnokrili zijavac je ponovo viđen u Srbiji i to na Pešterskoj visoravni. Ovo je samo treći dokumentovani nalaz ove izuzetno retke ptice u celoj istoriji posmatranja. Poslednji put je zabeležena davne 1989. godine kod Kladova. Skoro četiri decenije nije bilo ni traga ni glasa o njoj na našim prostorima.
Kako je izgledao taj neverovatni trenutak otkrivanja
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije obilazili su 2. maja akumulaciono jezero između sela Karajukića Bunari i Braćak. Posmatrali su desetine vrsta šljukarica koje su se odmarale i hranile. Iznenada je kroz vidokrug prošla tamna ptica neobičnog leta. Ognjen Todorović ju je odmah primetio i znao da nešto nije kako treba. Ptica je letela brzo i lelujavo, sa crnim račvastim repom koji je odmah privukao pažnju. Todorović je pokušao da je fotografiše ali mu je pobegla na drugu stranu jezera. Nije odustao i strpljivo je čekao. Ptica se vratila i tada je uspeo da je snimi. Tek tada je bio siguran da gleda crnokrilog zijavca. Naknadno su je fotografisali i Vukas i Vladan Vučković i tako je nalaz zvanično potvrđen.
Zašto je crnokrili zijavac toliko poseban
Crnokrili zijavac ili Glareola nordmanni spada u porodicu šljukarica. Izgledom podseća na veliku čiopu sa malim kratkim kljunom. Najprepoznatljiviji je po crnom račvastom repu i tamnim krilima po kojima je dobio ime. Gnezdi se u stepama i uz slana jezera od severa Crnog mora pa sve do Mongolije. Zimi odlazi u podsaharsku Afriku gde prezimljava. Na prolećnom putu ka gnezdilištima ponekad zaluta i u centralnu Evropu. Upravo se to desilo i ovog puta na Pešteru. Brojnost ove vrste opada širom celog areala rasprostranjenja. Zbog toga svaki novi nalaz ima posebnu naučnu i prirodnjačku vrednost.
Pešter kao jedno od najvažnijih ptičjih staništa u Srbiji
Peštersko polje nije slučajno mesto ovako izuzetnog nalaza. Istraživači DZPPS-a prate ptice ove visoravni gotovo dvadeset godina. Poslednjih deset godina istraživanja su intenzivirana i rezultati su izvanredni. Osim crnokrilog zijavca ovde su zabeleženi azijski zlatni vivak, planinski orao, crni strvinar, žutokljune galice i ušate ševe. Područje ima status Specijalnog rezervata prirode i RAMSAR vlažnog staništa. Deo je i EMERALD ekološke mreže Srbije i međunarodno je vrednovano kao stanište ptica i biljaka.
Uprkos svemu tome nelegalna eksploatacija treseta se nastavlja uz prećutno odobrenje nadležnih. U planu je i izgradnja vetroparka na granici sa Crnom Gorom. To bi dodatno ugrozilo ptice na ovom važnom koridoru seobe. Od 2025. godine aktivan je projekat PROZHUM koji istražuje biodiverzitet i podzemne vode Peštera uz finansijsku podršku francuskog instituta Tour du Valat.
