Nasilje nad ženama nudi šokantne podatke: 840 miliona problema

Nasilje nad ženama nije samo statistika, to je realnost koju svakodnevno doživljava skoro svaka treća žena na planeti. Dok čitate ovu rečenicu, negde u svetu partner ili član porodice ubija ili zlostavlja jednu ženu. To se dešava svakih deset minuta. Danas, 25. novembra, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, dan koji nas podseća da je ova borba daleko od završene.

Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije otkrivaju zabrinjavajuću stagnaciju: oko 840 miliona žena širom sveta tokom života je preživelo partnersko ili seksualno nasilje, a taj broj se od 2000. godine gotovo ne menja. U poslednjih dvadeset godina, napredak iznosi samo 0,2% godišnje. Samo u proteklih 12 meseci, 316 miliona žena – 11% onih starijih od 15 godina – bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera.

Leptirice koji su promenili svet

Priča o nasilju nad ženama nije apstraktna – ima lica, imena, istoriju. Upravo zbog toga se 25. novembar slavi kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Tog dana 1960. godine, tri sestre iz Dominikanske Republike – Patria, Minerva i Maria Teresa Mirabal – brutalno su ubijene po naređenju diktatora Rafaela Trujilla.

Pod imenom „Las Mariposas“ (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale najizraženiji simbol otpora diktatorskom režimu. Minerva je bila advokatica koja je odbila seksualne ponude diktatora, što joj je koštalo licence. Zajedno sa sestrama formirala je Pokret četrnaestog juna – grupu koja se svim sredstvima suprotstavljala Trujillovom režimu.

Tog kobnog dana, tri sestre su se vraćale iz posete muževima koji su bili zatvoreni. Na planinskom putu ih je presrela tajna policija. Nenaoružane sestre odvedene su u polje šećerne trske gde su isprebijane do smrti i na kraju zadavljene. Automobil su gurnuli niz liticu, pokušavajući da insceniraju saobraćajnu nesreću. Niko nije poverovao u nesreću. Vest o njihovom ubistvu razbesela je narod i označila početak kraja Trujillove vladavine.

Šest meseci kasnije, diktator je ubijen. Četvrta sestra, Belgica Adela „Dede“, preživela je i posvetila svoj život očuvanju sećanja na sestre. Odgajila je njihovo šestoro dece i pretvorila porodični dom u muzej. Godine 1999, Ujedinjene nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Nova era, staro nasilje – digitalno bojno polje

Dok sećanje na sestre Mirabal živi, nasilje nad ženama samo menja oblik. Razvoj tehnologije doneo je nove načine zlostavljanja. Digitalno nasilje postaje jedan od najčešćih načina napada na žene, služeći da ih utiša, zastraši i diskredituje u javnom prostoru.

„UJEDINIMO SE da zaustavimo digitalno nasilje nad ženama i devojčicama“, tema je ovogodišnje globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Kampanja koja počinje 25. novembra i traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, okuplja 1.700 organizacija u preko 100 država.

Zašto je digitalno nasilje u fokusu? Jer broj prijava kontinuirano raste, postojeći zakoni nedovoljno štite žrtve ili se nedovoljno primenjuju, mehanizmi brze reakcije nisu dovoljno razvijeni, tehnološke platforme često izbegavaju odgovornost, a zloupotreba veštačke inteligencije nosi nove rizike.

Oblici digitalnog nasilja koje žene svakodnevno doživljavaju uključuju neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja, seksualno uznemiravanje na internetu, pretnje i govor mržnje, „deepfake“ pornografiju, zloupotrebu ličnih podataka, praćenje i lažno predstavljanje. Najviše su izložene novinarke, aktivistkinje, političarke, kao i devojčice i mlade žene aktivne na internetu.

Kada brojke postanu imena

Globalna statistika pokazuje da širom sveta intimni partneri i članovi porodice ubiju jednu ženu svakih deset minuta te je zbog femicida njih 51.100 izgubilo život tokom 2023. godine. U Srbiji, preko 430 žena ubijeno je u porodičnom nasilju u prethodnih 14 godina.

To nije samo statistika. To su majke, ćerke, sestre, prijateljice. To su žene koje su vodile kampanje, pisale članke, brinule o deci, gradile karijere. To su žene koje su prijavljivale nasilje, tražile pomoć, pokušavale da pobegnu.

Upravo zbog svake od njih, danas počinje kampanja „Femicid – da reč postane zakon“, koja se bori da femicid konačno postane posebno krivično delo u Srbiji. Jer reči imaju moć. Imenovati problem znači priznati ga. Priznati ga znači suočiti se s njim.

Šta ekofeminizam ima sa svim ovim?

Možda se pitate kako je borba protiv nasilja nad ženama povezana sa ekofeminizmom. Odgovor leži u sistemskom razumevanju problema. Ekofeminizam prepoznaje duboku vezu između dominacije nad ženskim telom i eksploatacije prirode. Oba sistema počivaju na istoj logici. A to je posedovanja, kontrole, osvajanja.

Vandana Šiva, indijska ekološka aktivistkinja, upozorava da patrijarhat istovremeno porobljava žene i prirodu, tretrajući ih kao objekte za eksploataciju. Nasilje nad ženama i uništavanje planete dele isti koren. I to sistem dominacije zasnovan na moći umesto na brizi.

Dok tradicionalni pristupi pokušavaju da „popravljaju“ sistem, ekofeminizam poziva na njegovu temeljnu transformaciju. Ne možemo eliminisati nasilje nad ženama dok ne promenimo logiku koja ga proizvodi. Odnosno, razmišljanje da jači dominira nad slabijim, da moć određuje vrednost, da kontrola zamenjuje saradnju.

Mreža života bez nasilja – kada institucije rade zajedno

Zaštita žrtava nasilja deluje samo kada je institucionalno povezana i dosledno primenjena. Pokrajinski ombudsman već 20 godina koordinira rad Mreže „Život bez nasilja“ sa ciljem jačanja saradnje institucija i efikasnije primene zakona. Mreža okuplja centre za socijalni rad, pravosudne organe, policiju, zdravstvene i obrazovne ustanove, pokrajinske institucije i druge aktere sistema zaštite u AP Vojvodini.

Zavod za ravnopravnost polova, kao član Mreže, pridružuje se globalnoj inicijativi UNiTE i poziva institucije, organizacije i građane da doprinesu sprečavanju digitalnog i svakog drugog oblika nasilja nad ženama i devojčicama.

Za efikasno sprečavanje i suzbijanje digitalnog nasilja neophodan je multidisciplinarni pristup i pravni okvir koji će jasno prepoznati i inkriminisati sve oblike nasilja u digitalnoj sferi. U maju 2024. godine Savet Evrope je usvojio Direktivu (EU) 2024/1385 o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja nameće obavezu državama članicama da inkriminišu žensku genitalnu mutilaciju, prisilni brak, neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja, sajber uhođenje i sajber uznemiravanje.

Četiri datuma koji povezuju borbu

Kampanja „16 dana aktivizma“ obuhvata četiri ključna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava:

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, ustanovljen u sećanje na sestre Mirabal

1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a, koji podseća da su žene posebno ranjive na HIV/AIDS, često kao posledica nasilja i nejednakih rodnih odnosa

6. decembar – Godišnjica Montrealskog masakra iz 1989. godine, kada je 25-godišnjak ubio 14 žena na kanadskom univerzitetu, uzvikujući „Vi ste žene, vi ćete postati inženjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje“

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava, kada je 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja priznaje ljudska prava svih na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“

Šta možete učiniti upravo sada

Možda mislite da je problem prevelik, da je sistemski, da pojedinac ne može da napravi razliku. Ali svaka velika promena počinje malim koracima. Evo šta možete učiniti danas:

Ako ste preživeli nasilje, znajte da niste sami. Pozovite SOS telefon za žene raznih udruženja.Pruža besplatnu psihološku i pravnu pomoć. Prijavite svaki oblik nasilja – fizički, psihološki ili digitalni. Vaša bezbednost je na prvom mestu.

Brojevi telefona i organizacije:

• SOS telefon Autonomnog ženskog centra:
  • Broj: 0800 100 007
  • Kada pozvati: Radnim danima od 10 do 20 časova.
  • Šta nudi: Specijalizovanu podršku, psihološku i pravnu pomoć za žene žrtve nasilja.
• SOS Vojvodina (jedinstveni broj za Vojvodinu):
  • Broj: 0800 10 10 10
  • Kada pozvati: Radnim danima od 10 do 20 časova.
  • Šta nudi: Besplatnu podršku za žene u situaciji porodičnog ili partnerskog nasilja, sa mogućnošću konsultacija sa najbližom organizacijom u mreži.
• Hitni slučajevi:
  • Broj: 192
  • Kada pozvati: U svakoj hitnoj situaciji kada vam je ugrožena bezbednost. 

• Ako znate nekog ko doživljava nasilje, budite podrška bez osude. Slušajte. Verujte. Ponudite konkretnu pomoć – informacije o sigurnim kućama, pratnju do policije, privremeni smeštaj. Mali gest može spasiti život.
• Ako želite da pomognete, podignite svest na društvenim mrežama tokom kampanje „16 dana aktivizma“. Prijavite nasilne sadržaje koje vidite online. Podržite organizacije koje se bore za prava žena. Razgovarajte sa decom o rodnoj ravnopravnosti i poštovanju.
• Ako ste u institucijama, implementirajte nultu toleranciju prema svakom obliku nasilja. Obezbedite obuku pravosudnih dužnosnika o specifičnostima rodno zasnovanog nasilja. Povećajte kapacitete odeljenja za visokotehnološki kriminal. Usvojite zakone o osvetničkoj pornografiji i femicidu.

Dosta je! Vreme je za akciju

Prošlo je 64 godine od ubistva sestara Mirabal. Njihova borba postala je globalni pokret. Ali brojke nam govore surovu istinu, napredak je spor, a žene i dalje gube živote.

Podaci pokazuju da su žene i dalje manje plaćene od muškaraca za isti posao, opterećene neplaćenim kućnim radom, nose teret brige u domaćinstvu, svakodnevno doživljavaju fizičko, psihološko, ekonomsko i seksualno nasilje. U medijima su još uvek seksualizovane ili posmatrane kao drugi pol.

Ali promena je moguća. Kada je Trujillo ubio sestre Mirabal, mislio je da je rešio problem. Umesto toga, izazvao je revoluciju. Njihova smrt postala je katalizator promene koja je odjekivala decenijama.

Svaka od nas može biti deo te promene. Nasilje nad ženama nije neizbežna sudbina – to je sistemski problem koji zahteva sistemsko rešenje. Od simboličkih kampanja moramo preći na stvarnu transformaciju društva.

Borba za ravnopravnost jeste borba svih nas. To je borba za bolje društvo – društvo u kojem svaka žena može da živi bez straha, da ostvari svoj potencijal, da bude čuo njen glas.

Danas, 25. novembra, zastanite i zapitajte se: Šta mogu učiniti da zaustavim nasilje nad ženama? Odgovor može promeniti nečiji život.

Nulta tolerancija prema nasilju nad ženama počinje ovde. Počinje sada. Počinje sa vama.