Prvi nacionalni popis bregunica: Koliko ih je ostalo?

U toku je popis lasta bregunica. Možda niste znali, ali pored naših poznatih gradskih i seoskih lasti, u Srbiji živi još jedna fascinantna vrsta – bregunica. I baš sada, po prvi put, kreće njihov nacionalni popis. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je ovu važnu inicijativu, a vi možete biti deo nje.

Zašto je popis lasta bregunica tako bitan?

Bregunice nisu obične ptice. Za razliku od svojih rođaka koje gnezda prave po našim krovovima i balkonima, ove laste biraju mnogo specifičnija mesta. One kopaju svoje domove – doslovno. U strmim zemljanim odsecima, pored reka, jezera, pa čak i puteva, izrađuju cele tunele. Zamislite: tunel dug oko 60 centimetara, na čijem kraju je mala prostorija od 15 centimetara u prečniku. Tu ženka polaže 5-6 jaja na posteljicu od vlati trave, krzna i paperja.

Možda deluje kao jednostavan životni ciklus, ali nije baš tako. Podaci iz Mađarske pokazuju zabrinjavajuću sliku – u poslednjih 40 godina brojnost bregunica je pala za preko 70 procenata. U Srbiji? Pa, iskreno, ne znamo precizno. I tu leži problem.

Šta čini popis lasta bregunica posebnim?

Jelena Nikolić Antonijević, koordinatorka popisa, objašnjava da je cilj precizno utvrditi broj aktivnih kolonija. „Pozivamo građane da nam pomognu da pronađemo što više aktivnih kolonija bregunica“, kaže ona. „Potrebno je samo da nam pošalju tačnu lokaciju i fotografiju tih karakterističnih odseka sa rupama.“

Mislim, prilično je jednostavno za prepoznavanje. Ti zemljani zidovi puni rupa, u koje bregunice stalno uleću i izleću – teško ih je ne primetiti kada ih jednom vidite. Posebno ako provodite vremena pored reka ili jezera.

Gde mogu da se nađu bregunice?

Najveći broj naših bregunica živi uz velike reke. Dunav je pravi hit – gotovo 40% nacionalne populacije se tamo nalazi. Tu su još Tisa, Sava, Morava, Drina. Ima smisla, jer ove ptice vole doline velikih reka i stajaćih voda gde mogu da nađu hranu i povoljne uslove za gnežđenje.

A kad kažem hranu, mislim na insekte. Bregunice su neverovatni insektolovci – jedna jedina lasta može pojesti do 1.000 insekata dnevno! Love u letu, što je prilično impresivno ako mene pitate.

Zašto su ugrožene?

Evo gde stvari postaju malo komplikovanije. Bregunice se suočavaju sa dva glavna problema. Prvi su radovi na našim rekama – izgradnja obaloutvrda i slični zahvati uništavaju njihova prirodna gnezdilišta. Drugi problem su pesticidi. Kada se koriste duž rečnih tokova, direktno utiču na hranu bregunica.

Možda zvuči kao jednostavan problem za rešavanje, ali nije baš tako. Balansiranje između potreba čoveka i potreba prirode nikad nije lako. Ali čini mi se da je prvi korak uvek razumevanje stanja – i tu nam pomaže ovaj popis.

Kako možete pomoći u popisu lasta bregunica?

Učešće je prilično jednostavno. Ako tokom svojih šetnji ili putovanja primetite te karakteristične zemlje odseke pune rupa, fotografišite ih i pošaljite lokaciju na jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs. Rok je do kraja juna, što vam daje dovoljno vremena.

„Pozivamo sve koji provode vreme u prirodi, pored vodenih površina, da obrate pažnju“, dodaje Nikolić Antonijević. Mislim da je ovo lepa prilika da doprineste nauci, a možda i otkrijete nešto novo o prirodi oko sebe.

Ovaj popis se ne dešava slučajno. Deo je projekta izrade prvog nacionalnog Atlasa ptica gnezdarice Srbije, koji finansira Evropski savet za popis ptica kroz Fond malih grantova za monitoring. Zvuči ozbiljno, i jeste.

Atlas ptica je važan dokument – omogućava nam da razumemo kako se populacije ptica menjaju kroz vreme. Za bregunice je to posebno važno jer, iskreno, nedostaju nam podaci. Možda su i kod nas brojke pale kao u Mađarskoj, možda nisu. Ali dokad ne znamo, ne možemo ni da reagujemo na pravi način.

Zašto se bregunice vraćaju baš sada?

Bregunice su migratorne ptice. Zimu provode u Africi, a gnezde se kod nas od polovine maja. Dakle, upravo sada su tu, grade svoje tunele, polažu jaja. To je i razlog zašto je popis organizovan baš u ovom periodu.

Interesantno je kako se prilagođavaju. Nisu ograničene samo na prirodne lokacije – koriste i veštačke kopove, odseke pored puteva. Pokazuje njihovu fleksibilnost, ali možda i očajnost kad prirodnih staništa nestaje.

Kratak zaključak o popisu lasta bregunica

Pet vrsta lasti se gnezdi u Srbiji, a bregunica je možda najmanje poznata. Ne zbog toga što je skrovita – naprotiv, živi u velikim kolonijama koje mogu imati hiljadu parova. Već zato što se ne gnezdi na objektima koje pravi čovek, pa je manje uočavamo.

Ovaj prvi nacionalni popis može da promeni to. Može da nam pokaže koliko ih stvarno imamo, gde žive, kako im se povede. A možda, ako budemo imali sreće, pokaže da nije sve tako crno kao što mislimo.

Do kraja juna imate vremena da pomognete. Jedna fotografija, jedna lokacija – možda baš vaš doprinos bude ključan za razumevanje stanja naših bregunica.

Foto:Boris Okanović