Globalna temperatura u 2024. probija sve granice
U trenutku kada se čovečanstvo suočava sa najburnijim klimatskim promenama u svojoj istoriji, globalna temperatura je konačno premašila dugo najavljivanu kritičnu granicu. Prema najnovijim podacima Kopernikus službe za klimatske promene, 2024. godina je zvanično postala prva godina u kojoj je prosečna temperatura na globalnom nivou prešla prag od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Ovo nije samo još jedan statistički podatak – ovo je alarm koji priroda upućuje čitavom čovečanstvu.
Otkako je čovek počeo da meri temperaturu vazduha 1850. godine, nikada nismo bili svedoci ovako dramatičnog porasta. Jedanaest od dvanaest meseci u protekloj godini premašilo je ovu kritičnu granicu, stvarajući do sada neviđene posledice po životnu sredinu i sve nas koji je delimo.
Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF-Adriji, deli zabrinjavajuće podatke za našu regiju:
„Prema preliminarnim podacima, u Beogradu je 2024. godina ponovo srušila sve rekorde. Odstupanjem od proseka srednje godišnje temperature za čak 2,8 °C, bila je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplijih 2023. i 2019. godine. Od maja 2023. godine do kraja 2024. imali smo samo jedan mesec hladniji od proseka, a prošlog februara smo imali rekordno odstupanje od proseka od čak 7,5 stepeni.“
Kada priroda govori, moramo slušati
Ono što posebno zabrinjava stručnjake nije samo činjenica da se globalna temperatura povećava, već brzina kojom se to dešava. Svaka od proteklih deset godina našla se na listi najtoplijih ikada zabeleženih, što ukazuje na dramatično ubrzanje klimatskih promena.
Macoko Drvar dodatno upozorava na složenost situacije kada je reč o atmosferskim promenama: „Ukupna količina vodene pare u atmosferi dosegla je rekordnu vrednost, oko 5% iznad proseka 1991. – 2020. godine, čak više od 1% više nego u prethodno rekordnim godinama 2016. i 2023. Topliji vazduh sadrži više vlage, a vlaga je pak, jedan od sastojaka snažnih olujnih procesa.“
Ekstremni vremenski događaji postaju nova normalnost
Godina 2024. nije donela samo rekordne temperature – ona je donela i niz ekstremnih vremenskih događaja koji su ostavili duboke ožiljke širom planete. Stručne analize su pokazale da je čak 94% analiziranih devastirajućih poplava bilo direktno povezano sa ekstremnim padavinama uzrokovanim klimatskim promenama. Od ukupno 16 analiziranih katastrofalnih događaja, čak 15 njih je nedvosmisleno povezano sa globalnim zagrevanjem.
Biodiverzitet na ivici kolapsa
WWF-ov Izveštaj o stanju planete iz oktobra 2024. godine donosi još mračnije prognoze. U poslednjih 50 godina, svedoci smo katastrofalnog pada populacija divljih vrsta od neverovatnih 73%. Ovo nije samo statistika – ovo je priča o životu koji nestaje pred našim očima.
Gubitak i degradacija staništa predstavljaju najveću pretnju za čak 85% od ukupno 28.000 vrsta koje se nalaze pred izumiranjem. Prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa preti da nas ostavi bez milion životinjskih i biljnih vrsta. Dodatno, 37.000 invazivnih vrsta predstavljaju glavni razlog za 60% svih izumiranja, dok zagađenje mora i slatkih voda ugrožava 267 vrsta.
Žene na prvoj liniji odbrane prirode
U kontekstu klimatskih promena, važno je prepoznati posebnu ulogu koju žene imaju u očuvanju prirode i adaptaciji na nove klimatske uslove. Širom sveta, žene su često prve koje osećaju posledice klimatskih promena. Istovremeno i ključni nosioci promene u svojim zajednicama.
„Pre nego što je objavljen WWF-ov Izveštaj o stanju planete, a u aktuelnom kontekstu Olimpijskih igara, podsetili smo na razorne klimatske rekorde i apelovali na akciju kojom ćemo sprečiti njihovo dalje obaranje. Sada i Kopernikus potvrđuje da smo opasno blizu tačkama preokreta na koje ukazujemo“, upozorava Macoko Drvar.
Vreme je za sistemske promene
Premašivanje granice od 1,5 stepeni nije samo broj – to je znak da moramo hitno menjati način na koji živimo i odnosimo se prema prirodi. Potrebne su nam duboke sistemske promene koje će:
- Transformisati našu ekonomiju iz linearne u cirkularnu
- Preusmeriti finansijske tokove ka održivim rešenjima
- Osnažiti lokalne zajednice za klimatsku otpornost
- Zaštititi preostala prirodna staništa
- Razviti nove, održive načine proizvodnje hrane
Uloga pojedinca u globalnoj borbi
Iako sistemske promene zahtevaju akciju na najvišem nivou, svaki pojedinac ima važnu ulogu u ovoj borbi. Naši svakodnevni izbori, od načina ishrane do potrošačkih navika, mogu napraviti razliku. Posebno je važno:
- Smanjiti ličnu potrošnju energije
- Preći na održivije načine transporta
- Podržati lokalne proizvođače hrane
- Edukovati se i druge o klimatskim promenama
- Zahtevati odgovorniju politiku od donosilaca odluka
Obrazovanje kao ključ promene
U vremenu kada se suočavamo sa najvećim ekološkim izazovima u istoriji čovečanstva, obrazovanje i podizanje svesti postaju ključni alati za promenu. Potrebno je:
- Integrisati ekološko obrazovanje u sve nivoe školovanja
- Razvijati programe za klimatsku pismenost
- Osnaživati mlade da postanu nosioci promene
- Promovisati održive životne stilove
Vreme je za akciju
Prekoračenje globalne temperature od 1,5 stepeni Celzijusa nije kraj priče – to je poziv na buđenje. Još uvek imamo mogućnost da preokrenemo trend, ali moramo delovati odmah i odlučno. Potrebna nam je koordinirana akcija na svim nivoima društva, od pojedinaca do međunarodnih institucija.Samo tako možemo da prevaziđemo ekološku krizu.
Kao što nam pokazuju podaci iz 2024. godine, priroda nam šalje jasne signale. Pitanje je samo – hoćemo li konačno početi da je slušamo?
