Šume i drveće su opasnosti?: Da li ćemo izgubiti 40%?

Dok šetamo kroz parkove, šume ili vrtove, često ne razmišljamo o tome koliko drveće utiče na naš život. Ono nam daje vazduh koji dišemo, hladi nas u vrelim danima, čisti atmosferu i pruža stanište mnogim živim bićima. Međutim, prema nedavnom izveštaju, gotovo 40% svih svetskih vrsta drveća suočava se sa ozbiljnom opasnošću od izumiranja. Ova alarmantna procena upozorava na krizu koju bi trebalo da shvatimo ozbiljno, jer gubitak drveća znači gubitak života na Zemlji. Šta uzrokuje ovakvo stanje i šta možemo da uradimo kako bismo ga sprečili?

Zabrinjavajući izveštaj: Drveće na ivici izumiranja

Globalna procena drveća, jedno od najvećih i najobuhvatnijih istraživanja ovog tipa, pokazuje šokantne rezultate. Više od 1.000 stručnjaka iz celog sveta radilo je na proceni ugroženosti drveća, a rezultati su zabrinjavajući. Na Crvenoj listi IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode) nalazi se čak 166.061 vrsta drveća, a skoro 46.000 od njih je u opasnosti od izumiranja. Ovaj izveštaj je prvi put prikazao obim ugroženosti drveća na globalnom nivou i pokazuje da je situacija mnogo gora nego što smo pretpostavljali.

Iako smo navikli da se ekološke opasnosti uglavnom povezujemo sa ugrožavanjem životinjskih vrsta, činjenica da je 40% drveća u opasnosti od nestanka pokazuje koliko je drveće važno za stabilnost našeg ekosistema. I ne samo za nas – životinje, biljke, gljive i mnoge druge vrste zavise od drveća kao staništa i izvora hrane. Ako drveće nestane, ceo lanac života koji zavisi od njega biće ugrožen.

Zašto je drveće toliko važno?

Drveće je osnovni izvor života na planeti. Ono apsorbuje ugljen-dioksid (CO2) iz atmosfere i oslobađa kiseonik koji nam je neophodan za disanje. Bez drveća, vazduh bi postao zagađen i gotovo nemoguć za disanje. Osim toga, šume igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer usmeravaju i čuvaju vodu, održavaju plodnost zemljišta i pomažu u smanjenju erozije. Takođe, one su neophodne za biološku raznovrsnost, jer mnoga biljna i životinjska staništa zavise od njih.

Naučnici upozoravaju da bez zdravih šumskih ekosistema, planeta bi mogla da se suoči sa još većim klimatskim izazovima. Iako je gubitak drveća, sam po sebi, dramatičan, on pokreće lančane reakcije koje mogu izazvati još ozbiljnije posledice – uključujući nestanak drugih biljnih i životinjskih vrsta, smanjenje plodnosti zemljišta i brži razvoj klimatskih promena.

Koji su uzroci ove opasnosti?

Glavni uzroci ugroženosti drveća su ljudska aktivnost i klimatske promene. Seča šuma, koja je prekomerna u mnogim delovima sveta, posebno u tropskim regionima, ozbiljno ugrožava šumske ekosisteme. U Južnoj Americi, koja ima najveću raznovrsnost drveća na svetu, šume nestaju zbog širenja poljoprivrede, stočarstva i proizvodnje drvenih materijala. Pored toga, procesi koji se koriste za pošumljavanje ne mogu da nadomeste raznolikost koja je izgubljena sečom. Zasađivanje samo nekoliko vrsta drveća ne doprinosi obnovi ekosistema, već samo stvara monoculture koje nisu stabilne i koje neće moći da podrže biološku raznovrsnost.

Osim toga, klimatske promene postaju sve veći problem. Promena temperature, podizanje nivoa mora i češće suše ili poplave stvorile su uslove u kojima mnoge vrste drveća ne mogu da prežive. Isto tako, brojni gradovi, u potrazi za novim prostorima, smanjuju površinu šuma za izgradnju stambenih i komercijalnih objekata, što dodatno pogoršava situaciju.

Posledice po životnu sredinu

Gubitak drveća utiče na mnogo više od samih biljaka. Šume su dom za milijarde životinja, ptica i insekata. Bez drveća, mnoge životinjske vrste gubiće svoja staništa i hranu, a time i mogućnost za opstanak. Prema podacima, više od dve trećine ugroženih ptica širom sveta zavisi od šumskih ekosistema. Ove ptice ne mogu opstati bez drveća koje im pruža hranu, zaklon i sigurno mesto za gnežđenje.

Takođe, drveće je ključno za stabilizaciju lokalnih i globalnih klimatskih uslova. Šumski ekosistemi igraju centralnu ulogu u obnavljanju i čuvanju ravnoteže ugljen-dioksida u atmosferi, čime pomažu u smanjenju efekta globalnog zagrevanja. Ako se drveće nastavi uništavati, rizikujemo još veće klimatske promene, koje mogu imati ozbiljan uticaj na poljoprivredu, snabdevanje vodom i opštu stabilnost ekosistema.

Kako možemo pomoći?

Iako situacija deluje alarmantno, postoje mnoge inicijative koje se već sprovode kako bi se ublažile posledice. Zaštita staništa, sadnja novih drveća, kreiranje semenskih banaka i širenje botaničkih bašti samo su neki od načina na koje se mogu očuvati ugrožene vrste. Ipak, stručnjaci ističu da je potrebna šira globalna akcija kako bi se sprečila dalja devastacija šumskih ekosistema.

Sam Ross, analitičar iz Zoološkog društva u Londonu, naglašava da bi vlade i velike kompanije morale da preuzmu veću odgovornost za zaštitu prirode. Seča šuma mora da bude smanjena, a postojeće šumske površine moraju biti očuvane. Takođe, od suštinske je važnosti da se pojačaju napori na smanjenju emisije ugljen-dioksida i na povećanju sadnje drveća u urbanim sredinama.

Šta možemo uraditi kao pojedinci?

Svako od nas može doprineti borbi za očuvanje drveća. Jedan od načina je da sadimo drveće i podržavamo projekte koji se bave pošumljavanjem. Takođe, važno je da budemo odgovorni potrošači i kupujemo proizvode koji ne dolaze iz destruktivnih izvora. Naš svakodnevni izbor može uticati na to da kompanije i vlasti donesu bolje politike koje će štititi prirodu.

Zaključak: Naša budućnost zavisi od drveća

Gubitak drveća predstavlja ozbiljnu pretnju po naš opstanak, ali i po opstanak svih živih bića na planeti. Drveće je temelj naših ekosistema i bez njega ne možemo opstati. Ako želimo da sačuvamo prirodu, klimatske promene i biološku raznovrsnost, moramo hitno delovati. Potrebno je da sarađujemo na globalnom nivou, kao i da svaki pojedinac učini svoj deo. Naša budućnost zavisi od toga koliko ćemo brzo prepoznati ozbiljnost situacije i početi da preduzimamo konkretne korake ka očuvanju šuma i drveća na planeti.