Godinama smo trošili više nego što priroda može da obnovi.
Ekologija

Priroda na kredit, dok Planeta upućuje vapaj

0 0
Read Time:2 Minute, 9 Second

Godinama smo trošili više nego što priroda može da obnovi. Taj ekološki dug iz dana u dan raste, a njegove posledice sve više osećamo. Ove godine, Dan ekološkog duga stigao je ranije nego ikada pre, 2. avgusta. Taj datum označava trenutak kada godišnja potrošnja prirodnih resursa prevazilazi ono što naša planeta može proizvesti i obnoviti u toku godine. To znači da živimo na kredit, iscrpljujući naše šume, okeane i zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove, i emitujući više ugljendioksida u atmosferu nego što naša priroda može da apsorbuje.

Priroda trpi posledice klimatskih promena

Posledice ovog ekološkog prekoračenja postaju sve očiglednije i razornije. Toplotni talasi, suše, poplave, i šumski požari postaju sve učestaliji širom sveta, ostavljajući za sobom razaranje i gubitak života. Zemlja nas upozorava da hitno preduzmemo akciju kako bismo zaustavili ovaj nezaustavljivi kolaps.

Ipak, postoji nada i mogućnost promene. Global Footprint Network svake godine izračunava Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu. Prema njihovim izračunima, neki regioni su svoj ekološki dug već vratili, dok mi u regionu još uvek ostajemo dužni prirodi. Najpre je Slovenija vratila svoj dug 18. aprila, potom Crna Gora 17. maja, zatim Hrvatska i BiH 29. maja, Severna Makedonija 6. jula, Srbija 8. jula, a Albanija će svoj dug vratiti tek 3. novembra. To nas stavlja u nezavidan položaj, jer kao region živimo na kredit, a našim postupcima oduzimamo prirodu budućim generacijama.

Za promenu stanja treba krenuti ka održivijoj budućnosti

Da bismo promenili ovu situaciju, potrebno je preduzeti konkretne korake ka održivijoj budućnosti. Organizacija WWF Adrije poziva na akciju i naglašava potrebu za smanjenjem emisije ugljendioksida za 43% do 2030. godine u poređenju sa 2019. godinom, kako bi se postigao cilj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPCCR. To zahteva ozbiljne napore u smanjenju dekarbonizacije i odgovornijem ekonomskom poslovanju.

Svi treba da se ujedinimo za spas Planete

Potrebno je da se svi, od pojedinaca do vlada, ujedinimo u ovom naporu kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije. Svetski lideri moraju prepoznati hitnost ove situacije i postaviti put ka održivijoj budućnosti. EU je nedavno usvojila Zakon o obnovi prirode, ali i mi kao zemlja kandidat moramo preduzeti konkretne korake kako bismo zaštitili prirodu i uvrstili je u sve državne politike.

Zemlja nas upozorava, a mi moramo da poslušamo. Sada je vreme za akciju. Da bismo vratili dug prirodi i sačuvali našu planetu, moramo hitno preduzeti korake ka održivijoj i odgovornijoj budućnosti. Samo zajedno možemo promeniti kurs i stvoriti bolje sutra za sve nas.

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %