Glečeri se polako tope.
Održivi razvoj

Glečeri se polako tope i gube 80%zapremine

20. јун 2023. /

Glečeri su u opasnosti. Gubitak do 80% zapremine preti milionima ljudi. Najviši vrhovi sveta su u opasnosti da izgube do 80 odsto svoje zapremine do kraja veka. To bi u najgorim klimatskim scenarijima dovelo do velikih posledica za milione ljudi. Piše u izveštaju Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj u Nepalu.

Izveštaj se bavi uticajem klimatskih promena na području površine 4,1 milion kvadratnih kilometara. I to od Avganistana na zapadu do Mjanmara na istoku. Stručnjaci upozoravaju na drastično povećanje rizika od ekstremnih poplava, suše, šumskih požara i nestašice hrane.

Glečeri u svetu se polako tope.
Pojedini glečeri do kraja veka će se otopiti, veka ako se otopljavanja klime nastavi kao do sada.

Izveštaj se bavi uticajem klimatskih promena u području površine 4,1 milion kilometara kvadratnih, od Avganistana na zapadu do Mjanmara na istoku. U izveštaju se navodi da su se glečeri na planinskim vencima Hindu Kuš i Himalaji od 2010. do 2020. godine topili 65 posto brže u odnosu na deceniju ranije, što pokazuje da viša temperatura već ima uticaja na glečere.

Glečeri su pod utičajem klimatskih promena

Stručnjaci u izveštaju podsećaju da se led i sneg u regionu tope u 12 reka koje daju pitku vodu za dvije milijarde ljudi u 16 zemalja, uključujući Kinu, Indiju i Pakistan. Oni upozoravaju da bi na kraju „previše vode moglo dovesti do premalo“.

Glečeri u svetu polako nestaju.
U takodje malo verovatnom, najgorem scenariju, da se klima u svetu zagreje još nekoliko stepeni, do 2100. može da nestane čak 83 odsto svih glečera sveta, navode autori studije.

Centar je 2019. godine objavio izveštaj u kojem se navodi da bi čak i u najoptimističnijem slučaju, uz zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusovih, region izgubio najmanje jednu trećinu svojih glečera. Novi izveštaj pokazuje da se situacija pogoršala, prenio je Si-En-En.

Uz zagrevanje između 1,5 i dva stepena Celzijusova, Himalaji bi mogli da se smanje za između 30 i 50 posto do 2100. godine. Ako se svet priprema za zagrevanje od tri stepena Celzijusova. Glečeri u Nepalu i Butanu na istoku Himalaja mogli bi da izgube 75 posto leda. Uz samo stepen više i do 80 posto.

Naučnici smatraju da je zagrijavanje od 1,5 stepeni Celzijusovih „gornja granica“. Iznad koje bi došlo do drastičnog povećanja rizika od ekstremnih poplava, suše, šumskih požara i nestašice hrane.

Izvor: tanjug